ZZGRRADDA DAALMMACIJAVVINAA  KKONZERVVATORSSKI ELABBORAT  Studija ppovijesnnog razvvoja sa vvalorizacijom ddijelova građeviine      1 Naručitelj:  COMING d.o.o.  Split, Vukovarska 158      Investitor:  Lučka uprava Split  Split, Ulica Gat sv. Duje 1      Elaborat:   KONZERVATORSKI ELABORAT ZGRADE DALMACIJAVINA    Split, Obala kneza Domagoja 15  č.z.9552;9553;dio 9555/1;dio 9564/1;dio 9564/9;dio 9564/10, K.O.Split        Autor:  doc.dr.sc. Snježana Perojević, dipl.ing.arh.  Suradnici:  Branislav Trifunović, dipl.ing.arh.   Nedžad Lugić, dipl.ing.građ.      Izrađivač:   KUGLA PROJEKT d.o.o    Split, Kaštelanska bb            Split, ožujak 2015.      2 SADRŽAJ:    UVOD  POVIJESNO‐PROSTORNI RAZVOJ ŠIREG PODRUČJA  POVIJESNO‐PROSTORNI RAZVOJ IZGRADNJE ZGRADE „DALMACIJAVINA“  OPIS DISPOZICIJE, KONSTRUKCIJE I MATERIJALA  VALORIZACIJA I PRIJEDLOG MJERA ZAŠTITE  POPIS IZVORA  GRAFIČKI PRILOZI    3 UUVOD    Zggrada „Dalmmacijavina“,, koja je preedmet obraade u ovoj studiji smjeeštena je u samom uglu splitske luke, na juggoistočnoj sstrani, uglavvljena izmeeđu transpoortne površine i skladiššnih prostora trajektnee luke na  zaapadu,  i prirodne uzvissine rta Baččvice, danass poznatog kkao Kataliniića brijeg, nna istoku. S južne strane se otvaraa prema mooru, a na sjeevernoj joj se strani nallazi parkirališna površinna. Njezinoznačenje za prostor  širre povijesnee jezgre Spllita i splitskke luke je veeoma velikoo, kako s aspekata sammog položajaa građevinee, tako i njeene arhitekttonske vrijeednosti. Graađevina se nnalazi unutaar granica zzone „B“ te je važećim  GUP‐om  grrada Splita ppropisano dda „Za obnoovu svakog ppojedinog oobjekta unutar ove zone treba zatrražiti posebbne uvjete i pprethodno odobrenje nnadležnog kkonzervatorrskog odjelaa“.   Zggradu „Dalmmacijavina“,, do donošeenja mogućeeg trajnog rrješenja kojim se utvrđđuje svojstvo kulturnogg dobra, preeventivno jee zaštitilo MMinistarstvo kulture, Koonzervatorsski odjel u SSplitu  rješennjem od 6. listopada  20014. godinee. Njena zaštita je dobbrodošla noo predstavlja samo „točkasto“ rješenje i beez sagledavvanja šireg konteksta prostora u kojem je ssmještena ‐‐ istočne strane splitskke luke s KKatalinića brijegom i  deefiniranja smmjernica njjegovog treetmana ni sama zgradaa ne može biti zaštićeena u pravoom smislu. Naime, kadda je projekktirana i izggrađena, zgrada „Dalmmacijavina“ se jasno i ss poštovanjjem odnosila prema  koontekstu, prrvenstveno Katalinića bbrijegom i sspomen svjeetionikom, pažljivo se smještajućii uz zapadni obronak KKatalinića brrijega, svojim gabaritom uvažavajući vizuru nna brijeg, ali i svjetionik. Stoga je ppotrebno  izvvršiti analizu njenog naastanka i kaasnijih transsformacija te predložitii smjernice njenog trettmana, bilo u slučaju saamo pojedinačnog zahhvata na sammoj građevini, ali još i vviše sagledaavanja njenoog tretmana u nekoj  izvvjesnoj buddućoj situaciji uređenja istočne strrane splitskee luke.  Ovva je studijaa izrađena kkorištenjemm arhivske građe, literatture te na ttemelju receentnog Arhiitektonskogg snimka poostojećeg stanja i Statiččkog elaborata 1/15/DAALVIN.                                     Poogled sa sjevera na istoočnu obalu splitske luke (foto Tonko Bartulovvić)                Situacijaa 2015. godine (Branisllav Trifunovvić)      4 PPOVIJESNNO PROOSTORNNI RAZVOOJ ŠIREGG PODRRUČJA      Zggrada „Dalmmacijavina“ izgrađena je na prostooru koji je nastao nasippavanjem, pprvo zapadnne obale rta  Baačvice započetim u vrijeme izgradnje lukobraana (1872.‐11878.) na isttočnoj stani ulaza u graadsku luku,  a potom i širreg prostorra vezano uuz izgradnjuu usjeka želljezničke prruge, koja je stavljena u funkciju  18877. godinee uspostavoom linije Spllit – Siverić. Na priložeenom crtežuu je točkasttom linijom  prikazana  koontura priroodnog terenna rta Bačvicce kakvu je imao skoroo do kraja 199. stoljeća.         Pogled naa istočni dio splitske lukke 1864. goddine    Tvrđđava Bačvicce je građenna u dva naavrata, izgraadnja prve ffaze izgradnnje je započčela 1656. ggodine, a  poslljednja 16644. godine prema projektu Lubatieeréea.     Tvrrđava Bačvice, rekonstrrukcija izgleeda prema SSantinijevomm crtežu iz 11666. godinne(Jerko Maarasović)    Radilo se o zemmljanoj utvrrdi te nije neeobično da je, kroz stooljeća i nakoon gubitka oobrambenee  funkcije,  erozzijom izgubila svoje obblik i jedva sse raspoznajje na priloženoj fotogrrafiji. Zabiljeežena je na mnoštvu  prikkaza grada ood 17.stoljeća. Na crtežžu Gironcia s kraja 18. stoljeća njeene su konture još posvve jasne i  očuvvane.  Rt Bačvicee ‐ Plan moggućih nalazaa (Jerko Maarasović)      Izggled, još uvvijek u potppunosti saččuvanog, prrirodnog terena vidljivv je na fotoografiji splittske luke iz  18864. godinee, poznat s više povijeesnih crtežaa rta Bačvicce. Na fotoggrafiji se naaziru i ostaaci barokne  uttvrde koja sse nalazila na rtu Bačvvice i štitila je grad i uuzvisinu Gripe, koji su tvorili cjelooviti sustav  uttvrđenja Splita, građennog u vrijemme opasnostti od Kandijsskog rata (11645.‐1669.godine).    DDio crteža SSplita Franccesca Gironccia, 1784. goodine  5 Krroz  slijedećće  stoljeće  dolazi  do  daljnjeg  propadanja  ostataka  tvrđave  Baččvice.  Na  aaustrijskom  kaatastarskomm  planu  njeene  se  konnture  pratee uglavnomm  kroz  parccelaciju  tereena,  a  zabilježene  su  grrađevine pood brojevimma: 1565 ‐ PPolveriera coon spazio aal intorno (bbarutana); 11566 ‐ Casaa di guardia  (sttražarnica) i ostaci utvrde 1567 ‐ FFortino dennominato deelle Botticellle (utvrda)..      Zgradaa Vinarije i vvile Katalinić u pozadinni    Goddine 1908‐1911. građen je gat sv. Duje (na pllanovima izz 1914. i 19226. godine označen kaao Pristan  sv. DDujma).    DDio austrijskog katastaarskog planaa, 1831‐18779. godine      Grrad se od kraja 19. stooljeća naglo razvija, u razdoblju upprave Naroddne strankee (1882.‐19114.godine),  mmeđu  ostalimm  potaknut  i  boljom  transportnnom  povezanošću  zboog  izgradnje  željezničke  pruge  i   urređenjem luuke. Split see osobito raazvija nakonn Prvog svjeetskog rata kada dobivva daleko veeći politički  znnačaj upravnog centra Dalmacije zbog činjennice da je ZZadar pripaao Italiji. Raste broj staanovništva,  raazvija se inddustrija, a nna istoku see grad širi vaan granica povijesnog predgrađa Lučca i na Bačvicama  naastaju novi objekti koji svjedoče i oo novom prrospertitetuu grada i njeegovih stanoovnika.   Prrerada vina u Dalmaciji ima u to vrijeme veeliko značennje pa se nna istočnomm uglu luke  oko 1885.  goodine  gradi  velika  zggrada  Vinarrije  ‐  kuća  Katalinić  ‐  sa  skladiištima  vinaa  po  projekktu  Emilija  Veecchiettija, a nešto kassnije, 1892.. godine i vvila Katalinićć po kojimaa ovaj dio ggrada danass nosi svoje  imme ‐ Kataliniića brijeg.       Diio plana Spllita iz 1914.godine  6 Ruševinee Vinarije nakon bombbardiranja uu Drugom svvjetskom ratu      Dio plana SSplita iz 1926. godine    Svvi navedeni graditeljskki i infrastruukturni zahhvati utjecali su da ovvaj dio gradda doživi dooista velike  prromjene u svom izgleddu u razdoblju od peddesetak goddina, do Drrugog svjetskog rata. TTada, zbog  strateškog znnačenja luke i željezniččke pruge, ovaj prostoor trpi ogroomna razaraanja u bommbardiranju  kaada stradava i zgrada VVinarije Kataalinić.      Tlocrtni pprikaz situaccije ‐ 1885. ‐ 1945. goddine (Branislav Trifunovvić)  Bombarrdiranje Spliita u Drugomm svjetskomm ratu    7 PPOVIJESNNO  PPROSTOORNI  RAZVOOJ  IZZGRADNNJE  ZZGRADE    Kakoo bi se makksimalno iskoristio povvoljan položaj u odnossu na moguućnosti trannsporta prooveden je  „DALMAACIJAVINNA“   krakk željezničkiih tračnica iizmeđu novve građevine i zapadnoog obronka Katalinića bbrijega, kojii se jasno    vidi na planu SSplita iz 19959. godine. Na istom je planu (kao i na footografiji iz vremena izzgradnje)  Naakon uklanjjanja ruševina i sanirannja stanja luuke nakon bbombardirannja u ratu oostao je prazzan prostor  vidljjivo i skladiššte izgrađenno sjevernoo od same zggrade vinarije, koje je uuklonjeno 11962. godine.  naa kojem je predviđenaa izgradnja nove zgrade vinarije. OOdluka je bbila posve loogična, imaajući u vidu    uppravo idealan položaj za transpoort grožđa i vina, broddom s morra te vlakom ili kolnimm putem s  koopnene straane.     Dio plaana Splita iz 1959. godiine, izdanje Geodetske uprave NRHH    Raazvoj splitskke luke 1857.‐1957. goodine (Slavkoo Muljačić)    19958. ‐ 1961.. GODINE    Odd 1958. doo 1959. goddine „Lavčević“ gradi zzgradu centtralne dalmmatinske doorađivačke vinarije, za  investitora „Vinalka“, a prema proojektu Stannka Fabrisa i suradnikka Dinka Veesanovića tte statičara  Jeerka Ferića ‐ zgrada daanas poznatta kao „Dalmacijavinoo“. Zgrada sse stavlja u pogon 19661. godine.  Kaapacitet graađevine je bio predviiđen za okoo 350 vagoona vina u obloženimm armirano‐‐betonskim  cissternama i bačvama.  FFotografija prve faze izzgradnje „DDalmacijavinna“ iz 1961. godine, toččno u vrijemme početka izgradnje    reestorana nad posljednjoom etažom  Tlocrtni pprikaz situaccije ‐ 1958. ‐ 1961. goddine (Branislav Trifunovvić)  8 19961. ‐ 1962.. GODINE  Vrrlo brzo su zzapočele doogradnje zgrade vinarijje pa se većć do 1962. ggodine izvoddi nadograddnja ljetnog  reestorana te most koji sppaja prostor terase s prostorom KKatalinića brrijega.     Prosttorni prikazz ‐ 1961.‐19662. godine ‐‐ pogled s juugozapada (Branislav TTrifunović)   U toom je konteekstu važnoo istaknuti oodnos zgradde vinarije i spomen svvjetionika nna Katalinićaa brijegu,  izgraađenog preema projekktu Ivana Carića 1957..‐1958. goddine, ali i jaasne ideje povezanostti ljetnog  resttorana i teraase, kao javvnog prostora, s prostoorom Katalinnića brijega u cjelini.   Svakkako je važžno primijettiti da je čiitava zona bila planiraana i projekktirana kao cjelina pa je jedan  indrrustrijski  pogon  popuut  zgrade  „Dalamcijavina“  veomma  pažljivoo  smještenn  na  lokacciju,  ali  i  primmjereno  obblikovan  kaako  bi  s  prirodnim  kontekstom,,  ali  i  arhiitektonskimm  izričajem  spomen  svjeetionika tvorrio skladnu cjelinu.      Fotogrrafija izgraddnje ljetnogg restorana 225. listopadda 1961. godine    Odnos zgrade vinaarije i Kataliinića brijegaa s cjelinomm spomen svvjetionika, 11961. godinee    Takoođer, smješštanjem resstorana i terrase na possljednju etažžu i njihovoom fizičkom vezom s prrostorom  Kataalinića brijega očito se vodilo račuuna o uvažavvanju pravaa javnosti naa pristup i oostvarivanjuu moguće  vezee Katalinićabrijega s luukom u okviru nekih buudućih rješeenja uređennja šire zonee.  Tu iideju potkreepljuje raniji (prije 19558. godine)  prijedlog ppreuređenjaa prostora Katalinića bbrijega za  turisstičke sadržžaje o čemuu svjedoči i priloženi nneizvedeni projekt adaaptacije i dogradnje ppostojećih  turisstičkih sadržaja.   Tlocrtnni prikaz situuacije ‐ 19661.‐1962. goodine (Braniislav Trifunoović)  9 sammo razlozimaa praktičnossti. Mada suu i kasnija pproširenja tee nadograddnje izvedenni s pažnjomm i vodeći  račuuna  o  usklaađivanju  obblikovanja novih  dijellova  s  posttojećima,  mmoglo  bi  see  zaključiti  da  time  zapoočinju dogrradnje i traansformacijee objekta kkoje će mu oduzeti izvvornu vrijednost te pooremetiti  koncept odnosa s okolinomm, osobito Katalinića bbrijegom.        Tlocrtni pprikaz situaacije ‐ 1962..‐1968. godine (Branisllav Trifunovvić)        Prijedlog aadaptacije ii nadogradnnje turističkkih sadržaja na Kataliniića brijegu ((prije 1958. godine)          19962. ‐ 1968.. GODINE      Naakon 1962. godine,  aa prije  1968. godine izvodi se natkrivanjee utovarne rampe uz  kolosjek i  trafostanicu, između istoočne stranee građevinee i obronka Katalinića bbrijega. Time je na određen način  pooremećena postava građevine kaao samostaalnog objekkta te vidljiivost zapaddnog obronnka brijega.  MMoguće je ppretpostavitti da je objekt u svomm izvornom stanju odmmaknut od brda zbogg praktičnih  raazloga ‐ posstave željezničkih tračnnica, odnosno pristupaa s te strane. No, gleddajući objekkt u cjelini i    paažnju kojomm je oblikovvan i propoorcioniran uu odnosu nna kontekstt ta se odluuka ne možže pripisati  Prostorrni prikaz ‐ 11962.‐19688. godine ‐ ppogled sa sjeeverozapadda (Branislav Trifunovićć)  10