Glavni i odgovorni urednik Savre,nenik dr Pavle Zorić Uređivački odbor Velimir ćurgus Kazimir, Mir ko Magarašević, Predrag Pro tić, Slobodan Rakitić (opera GODINA XXVIII, KNJIGA LV tivni urednik). SVESKA 6, JUN 1982. VIKTOR TAUSK 531 Ljuba Stojić: VIKTOR TAUSK - čOVEK POD TERETOM OCA 533 Vladimir Adamović: VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM JNDIVIDUALNOšćU 554 Terez Nejro-Siterman: VIKTOR TAUSK ,_ čOVEK SUDBINE? 566 Mirko Magarešević: TAUSK I FROJD POST MORTEM 572 Viktor Tausk: O GENEZI »APARATA ZA UTICANJE« U SHIZO FRENIJI 598 Viktor Tausk: O žIVOTU I ZNANJU 604 Viktor Tausk: HUSEIN BRKO * * * 614 Tanasije Mladenović: VENčANE 623 Milan Kašanin: PRIVIĐENJA (IV) 633 Krstivoje /lić: LIRSKI PREDGOVORI SADAšNJOST I PROšLOST OBAVESTENJE PRETPLATNICIMA, ČITAOCIMA 637 Predrag Protić: VARIJACIJE NA TEMU DIS I SARADNICIMA OD MARTA 1981. GODINE »SAVREMENIK« IZLAZI KAO IZDANJE KNJižEVNI SPEKTAR NIRO »KNJIŽEVNE NOVINE« IZ BEOGRADA. MOLIMO SVE STARE I NOVE PRETPLATNIKE DA PRETPLATU ZA 641 Đorđe J . .Tanić: STEVAN RAIOKOVIć: »TOčAK ZA MUCENJE«; »SAVREMENIK« UPLATE NA TEKUĆI RAČUN NIRO »KNJIŽEVNE ALEK VUKADINOVIć: »PONOCNA čAROVANJA«; čINUA AčEBE: »DEVOJKE U RATU I OSTALE PRICE«; »DAMAPADA - STAZA NOVINE«: 60801-603-15143, S NAZNAKOM: SAVRšENSTVA«, ZBORNIK;1 DUšAN M. BOšKOVIć: »STANOVI ZA »SA VREMENIK « šTA U SPORU« ADRESA ADMINISTRACIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKA 7 KNJižEVNOST U SVETU ADRESA REDAKCIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKI> 7 /II 662 Gordana B. Todorović: MLADI ENGLESKI 'PRIPOVEDACI 664 Gordana B. Todorović: IZMEĐU SNA I JAVE Glavni i odgovorni urednik Savre,nenik dr Pavle Zorić Uređivački odbor Velimir ćurgus Kazimir, Mir ko Magarašević, Predrag Pro tić, Slobodan Rakitić (opera GODINA XXVIII, KNJIGA LV tivni urednik). SVESKA 6, JUN 1982. VIKTOR TAUSK 531 Ljuba Stojić: VIKTOR TAUSK - čOVEK POD TERETOM OCA 533 Vladimir Adamović: VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM JNDIVIDUALNOšćU 554 Terez Nejro-Siterman: VIKTOR TAUSK ,_ čOVEK SUDBINE? 566 Mirko Magarešević: TAUSK I FROJD POST MORTEM 572 Viktor Tausk: O GENEZI »APARATA ZA UTICANJE« U SHIZO FRENIJI 598 Viktor Tausk: O žIVOTU I ZNANJU 604 Viktor Tausk: HUSEIN BRKO * * * 614 Tanasije Mladenović: VENčANE 623 Milan Kašanin: PRIVIĐENJA (IV) 633 Krstivoje /lić: LIRSKI PREDGOVORI SADAšNJOST I PROšLOST OBAVESTENJE PRETPLATNICIMA, ČITAOCIMA 637 Predrag Protić: VARIJACIJE NA TEMU DIS I SARADNICIMA OD MARTA 1981. GODINE »SAVREMENIK« IZLAZI KAO IZDANJE KNJižEVNI SPEKTAR NIRO »KNJIŽEVNE NOVINE« IZ BEOGRADA. MOLIMO SVE STARE I NOVE PRETPLATNIKE DA PRETPLATU ZA 641 Đorđe J . .Tanić: STEVAN RAIOKOVIć: »TOčAK ZA MUCENJE«; »SAVREMENIK« UPLATE NA TEKUĆI RAČUN NIRO »KNJIŽEVNE ALEK VUKADINOVIć: »PONOCNA čAROVANJA«; čINUA AčEBE: »DEVOJKE U RATU I OSTALE PRICE«; »DAMAPADA - STAZA NOVINE«: 60801-603-15143, S NAZNAKOM: SAVRšENSTVA«, ZBORNIK;1 DUšAN M. BOšKOVIć: »STANOVI ZA »SA VREMENIK « šTA U SPORU« ADRESA ADMINISTRACIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKA 7 KNJižEVNOST U SVETU ADRESA REDAKCIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKI> 7 /II 662 Gordana B. Todorović: MLADI ENGLESKI 'PRIPOVEDACI 664 Gordana B. Todorović: IZMEĐU SNA I JAVE �laniozvdia vsaačvkeotga DDRR D ZIOIMRANTI RJGVEAU VBćRNIOLV(O J1VrlLedćUKs lteS,dVnEiTkA) DRP REDRAGAL iAP V DERS TRA,P AVGLRADEI -TMZOIOJRRA IKCSO VIC članovi izćtavačkog saveta UZ OVAJ TEMATSKI BROJ DR DIMITRIJE VUCENOV (predsednik) DR ZORAN GAVRILOVIć, SVETA LUKIC, DR PREDRAG PALAVESTRA, GRADIMIR STOJAKOVIć i DR PAVLE ZORIC Viktor Tausk - čovek pod teretom oca KNJIZEVNJ POKUšAJJ ljudi koji su nešto postigli u nauci ostaju najčešće zanimljivi :samo za njihove biografe kao podatak o širini njihovih mladalačkih preokupacija, ,nezavisno od dometa koje su u tim pokušajima ostvarili. To nije slučaj i sa Viktorom BibliotP a Tauskom (1879-1919), psihoanalitičarom iz najužeg Frojdovog Starijlrw:olr nrja »bcčkog kruga« pred prvi svetski rat, kome je bavljenje književ nošću pre prvog kontakta sa psihoanalizom služilo kao instru ment saznavanja i artikulacije svog života i života oko sebe, pri premajući ga i intelektualno i afektivna za. kasnije ,strasno posve ćivanje psihoanalizi. Ali istovremeno i nagoveštavajući tragične granice njegovih moći da izađe na kraj sa samim sobom. »Husein Brko« bi bila :Samo još jedna konvencionalno ispri čana priča iz ciganskog života u Bosni i Hercegovini s početka veka, da je mladi Tausk nije napisao za vreme svog advokatskog pripravništva u Mostaru, kada .se spremao da privede .uspešnom kraju zamisao svog oca Hermana, visokog činovnika austrougar ske zemaljske vlade u Sarajevu, o sebi kao čoveku dužnosti, kojt bez roptanja izvršava svoje obaveze prema ,mnogočlanoj porodici iz koje je potekao, kao i prema ,četvoročlanoj porodici koju je na studentskoj ljubavi sam saznovao još pre n0go što je počeo samostalno 'da privređuje .. Ovako ta priča o razračunavanju agre sivnog i dominantnog oca sa pobunjenim sinom dobija značenje egzistencijalnog uvida koji je pomogao Viktoru da skupi hrabrost i razočara oca, drastično spasavajući živu glavu, uz odbacivanje (1905) karijere, braka, porodice .i zavičaja koji su ga vukli u mrt vilo građanske solidnosti. Tada se spasao, ali je ubrzo ,pohrlio pod okrilje novog oca; Sigmunda (1908), koji će mu konačno do ći glave na vrhuncu njegove sazrele snage 1,(1919), kada je postao opasan i za ,ovog tako moćnog oca. U kratkom filozofskom dijalogu u stihovima »O životu i znanju« (1907), nema eksplicitnog straha od :očeve agresivnosti. Strah je ovcle transponovan u strahopoštovanje, nadmoć Mudra ca (oca) je čisto intelektualna, a njegov .odnos prema čoveku (sinu) je odnos prosvećene blagosti, ohrabrenja ii i)JOdrške. Upra vo ono što će »zabludeli sin« Viktor ubrzo dobiti u susretu sa Frojdom. 531 Studiju o »aparatu za uticanje« u shizofreniji Viktor je n~~ Vladimir Adamović pisao poslednjih godina rata, ~oje je ~rov 7o_ u Beogradu, ra~e~i kao vojni psihijatar. Nije doživeo da Je vidi odš'.amp~nu,_ ali ~e njom izgleda ipak, makar i posthum_no, USP_:-od.a izbori priznanJe ~ VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM INDIVIDUALNOšćU od svog strogog duhovnog oca, Fro1da, koJt 'Je :pred smrt prepo ručio njeno prevođenje na engleski i štampanje u novoosnovanom međunarodnom časopisu za psihoanalizu (1932). O Viktoru Tausku se ćutalo čitavih pedeset godina posle njegove smrti, a onda su oživele rasprave o njego~om ~oprinosu i značaju, o prirodi njegove vezanosti za FroJda i FroJdove am bivalencije prema njemu, o razlozima njegovC?g samo_ubi~tva i raz lozima tog neshvatljivo temeljnog i ,dugotraJnog brisanJa svakog pomena na njega u istoriji psihoanalitičkog pokreta. Posle pre davanja Orjenke Matković o Tauskovoj teoriji shizofren_ije u .J?o• mu omladine Beograda (ciklus ,»Velikani moderne pszhologi1e«, Ali danas znam da svako mora 1976) oživelo je interesovanje za njega i u našoj stručnoj i široj imati vlastitu smrt, a nju možeš imati kulturnoj javnosti. Prilozi Terez Nejro-Siterman, Vladimira Ada samo onda, ako za nju daš svoj vlas titi život. Ja ga još nisam našao. movića i Mirka Magareševića u ovom broju pružaju relativno potpunu sliku Tauskovog života i onoga što se posle oko njega Viktor Tausk: »Polumrak«, drama! ispredala. Najmlađa sestra Viktora Tauska, Nada ,(rođena 1897), živi i OVO SAMOUBISTVO nije moglo da ne UiSpe: popio je časi.ou šlji danas 'u Zagrebu i najzaslužnija je za dosadašnje prevođenje nje voviice, vezao omču oko vrata i pucao sebi< u g!lia.VllTl.a ko je 'llllnro Viik govih literarnih i psihoanalitičkih spisa na naš jezik. Pored priče tor Taus,k (1879-1919), pravnik i lekair, jedam od naijrboljrih F'I'Ojdovih »Husein Brko«, koju objayljujemo u ovom broju, ona je preve učeniika, pripad.n:tk čuvenog »kruga sredorn« u kojem je osnovama psi la sa nemačkog i dramu »Polumrak« (časopis Scena, Novi Sad, hoamaliza, čov,ek koji je velitki deo sivog veka proveo u našoj zemlji. 1980) i članak o psihologiji dezertera (časopis Psiholog,ija, Be Viktor Tausk je sve do sredme šezdesetih god.ma bio tabu itema u psrihoana'litičktrn krugovima. Njegovo ime ntje bi:lo preporučljivo spo ograd, 1978). mmjati. O njemu su Z1I1aJslai mo lj,ud1, koji su ,se ru dubokoj stairoS1ti, sa Ljuba STOJić nostalgiijom, s,ećali početaka psihoama:lize. Ali, oni o tome rriisu želeli da govore, jer su sma,trnli da bi ii samo srpomirnjanj,e Tauskovog imena, da i ne goivorimo o okolnostima njegovog saimauMsitva, narnelo nenadok nadivu štetu psihoanalitičkom pokretu. Frnjdov kult ,liČlnosti je pretio da potpuno prepokrije Tausikovo :ime neprozirrnom ~oprenom. Učenici, uvek &premni u svojoj iidentifirkaciji (koja ru O!Ili:hn etaile:nitovainih i ma nje sitvarnlačkih, često ruzima obli:k iiniHacilje) čuvali ,su amanet svog mm,vog učitelja. A onda je tome došao krnj: iistrafujući še7Jdesetih godina socijal nu dimenziju ps.ihoainailize i Frojdove ipuliltlioke nazore, jedan, itada mla di istraživač sa Harvarda, P01l Rouzen (1936)2 je zaipazio zanimljivu či­ lD:jeniou. Nj,egovi saigoivonnioi, koje je iispitivao o po1i 1tićktm i ,socijal niim nazorilma Si,gmunda Frojda, brzo bi zaćutali, karda se povela reč o Taus:kiu. Kao da Je među učenicim~ postojala zavera ćUJtainja.3 Ciilj ove »omente« bio je da se Lilkučitelja i karakter samog pokreta očuva­ jru bez ilkakve mnlj,e. Ali, vreme detronirziiramja svega je kucalo na wa ta: Pol Rouzen je u monografiji posvećenoj našem tragi.ćnorn jruna!ku,4 1 Tausk, V.: »Polumrak«, drama u čeHri čina, Scena XVI: I, 1-2, 1980. 2 Roazen, P.: La pensee politique et sooiale de Freud, Ed. Complexe, Bruxelles, 1976. 3 Roazen, P.: Freud and his folwers, Meridian ·Book, New York, Lon don, Scarborough, 1976. 4 Roazen, P.: Brother animal, The story of Freud and Tausk Penguin Press, London, 1970. · ' 532 533 Studiju o »aparatu za uticanje« u shizofreniji Viktor je n~~ Vladimir Adamović pisao poslednjih godina rata, ~oje je ~rov 7o_ u Beogradu, ra~e~i kao vojni psihijatar. Nije doživeo da Je vidi odš'.amp~nu,_ ali ~e njom izgleda ipak, makar i posthum_no, USP_:-od.a izbori priznanJe ~ VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM INDIVIDUALNOšćU od svog strogog duhovnog oca, Fro1da, koJt 'Je :pred smrt prepo ručio njeno prevođenje na engleski i štampanje u novoosnovanom međunarodnom časopisu za psihoanalizu (1932). O Viktoru Tausku se ćutalo čitavih pedeset godina posle njegove smrti, a onda su oživele rasprave o njego~om ~oprinosu i značaju, o prirodi njegove vezanosti za FroJda i FroJdove am bivalencije prema njemu, o razlozima njegovC?g samo_ubi~tva i raz lozima tog neshvatljivo temeljnog i ,dugotraJnog brisanJa svakog pomena na njega u istoriji psihoanalitičkog pokreta. Posle pre davanja Orjenke Matković o Tauskovoj teoriji shizofren_ije u .J?o• mu omladine Beograda (ciklus ,»Velikani moderne pszhologi1e«, Ali danas znam da svako mora 1976) oživelo je interesovanje za njega i u našoj stručnoj i široj imati vlastitu smrt, a nju možeš imati kulturnoj javnosti. Prilozi Terez Nejro-Siterman, Vladimira Ada samo onda, ako za nju daš svoj vlas titi život. Ja ga još nisam našao. movića i Mirka Magareševića u ovom broju pružaju relativno potpunu sliku Tauskovog života i onoga što se posle oko njega Viktor Tausk: »Polumrak«, drama! ispredala. Najmlađa sestra Viktora Tauska, Nada ,(rođena 1897), živi i OVO SAMOUBISTVO nije moglo da ne UiSpe: popio je časi.ou šlji danas 'u Zagrebu i najzaslužnija je za dosadašnje prevođenje nje voviice, vezao omču oko vrata i pucao sebi< u g!lia.VllTl.a ko je 'llllnro Viik govih literarnih i psihoanalitičkih spisa na naš jezik. Pored priče tor Taus,k (1879-1919), pravnik i lekair, jedam od naijrboljrih F'I'Ojdovih »Husein Brko«, koju objayljujemo u ovom broju, ona je preve učeniika, pripad.n:tk čuvenog »kruga sredorn« u kojem je osnovama psi la sa nemačkog i dramu »Polumrak« (časopis Scena, Novi Sad, hoamaliza, čov,ek koji je velitki deo sivog veka proveo u našoj zemlji. 1980) i članak o psihologiji dezertera (časopis Psiholog,ija, Be Viktor Tausk je sve do sredme šezdesetih god.ma bio tabu itema u psrihoana'litičktrn krugovima. Njegovo ime ntje bi:lo preporučljivo spo ograd, 1978). mmjati. O njemu su Z1I1aJslai mo lj,ud1, koji su ,se ru dubokoj stairoS1ti, sa Ljuba STOJić nostalgiijom, s,ećali početaka psihoama:lize. Ali, oni o tome rriisu želeli da govore, jer su sma,trnli da bi ii samo srpomirnjanj,e Tauskovog imena, da i ne goivorimo o okolnostima njegovog saimauMsitva, narnelo nenadok nadivu štetu psihoanalitičkom pokretu. Frnjdov kult ,liČlnosti je pretio da potpuno prepokrije Tausikovo :ime neprozirrnom ~oprenom. Učenici, uvek &premni u svojoj iidentifirkaciji (koja ru O!Ili:hn etaile:nitovainih i ma nje sitvarnlačkih, često ruzima obli:k iiniHacilje) čuvali ,su amanet svog mm,vog učitelja. A onda je tome došao krnj: iistrafujući še7Jdesetih godina socijal nu dimenziju ps.ihoainailize i Frojdove ipuliltlioke nazore, jedan, itada mla di istraživač sa Harvarda, P01l Rouzen (1936)2 je zaipazio zanimljivu či­ lD:jeniou. Nj,egovi saigoivonnioi, koje je iispitivao o po1i 1tićktm i ,socijal niim nazorilma Si,gmunda Frojda, brzo bi zaćutali, karda se povela reč o Taus:kiu. Kao da Je među učenicim~ postojala zavera ćUJtainja.3 Ciilj ove »omente« bio je da se Lilkučitelja i karakter samog pokreta očuva­ jru bez ilkakve mnlj,e. Ali, vreme detronirziiramja svega je kucalo na wa ta: Pol Rouzen je u monografiji posvećenoj našem tragi.ćnorn jruna!ku,4 1 Tausk, V.: »Polumrak«, drama u čeHri čina, Scena XVI: I, 1-2, 1980. 2 Roazen, P.: La pensee politique et sooiale de Freud, Ed. Complexe, Bruxelles, 1976. 3 Roazen, P.: Freud and his folwers, Meridian ·Book, New York, Lon don, Scarborough, 1976. 4 Roazen, P.: Brother animal, The story of Freud and Tausk Penguin Press, London, 1970. · ' 532 533 V,iktor je stalno dolazio u sukobe sa ocem. Pre svega, ruje pod koju je napisao u dobroj tradiloiji aimeri!okiih ideteMiv~kiiih ro~aina, da~ nosio očevu odanost caru, kralju i sisitemu. Viildor ga nilje šitedeo, znao svoju verziju ,,slučaja Ta1:sk«. Ak? 1s~ t~e _do_dad a JI~_ u P::cu u~;o .,1 je ponekad biti brutalan u tome, upotreh~javao je teške rečL« necdolji.;vu Lu Safome,5,6 zenu koJa Je biJ,a iJnltnmna pnJateil,pca Ntcea , »Da li je Viktor dožtv:Ijavao oca kao agresiVIIlOg p11ema sebi?« R:hlkeas i Frojda 9, onda je ovaj psihoaina'lttioki bestseler mvi.itlao mnogo »Jes,t, ali je zapravo bio mnogo agresiV1111ijpi rema ocu. Mati OIIl prašine. . . . se zbog toga grozno muči!l.a. Ja mislim da je on oou Za((llerao :toliku Tauskovo ime je izvučeno iz zaboraw. Stira:st1, koJe su !Se tom pn- deou i sav taj teret sva[jen na majčina pleća, njen teški život. M1, šta Jikom uzviitlale, nosd:le su sve odlike ernociona'1rr1og nav~jainja za jednog 10 se moglo? Nikakvih pilula nije bilo, niiti abortusa. Ona je voleila oca, j.Jii drugog 11: Froijd je suprotsitavljen Tausku, prvo1m su pn1p~sana -~no~ mada je uvek držafa našu sit["ainu. ga negativna svojs1tva, a Tauskovo delo 12 je počelo da 1se pr~enJuJe 1 Ja nisam volela oca, nHi sam se pretvairala da ga volim. On .j e da mu ise da1je dimenzija veća no što je zaisluži:o. Sada, kada Je proš)a često putovao, a imao je cigarnsku narav, voleo je promene. To je bilo već decenija i po od po111ovnoguskrsnuća Viktora Tauska, m?gućno_ J~ zlatno vreme za žurna1ilsite, imao je besplatne karte ... «13 znatno objekitivnije proce,nit1 ,njegov doprinos, !ruko sa1111opj si,hoaina:1121, Teško je, naravno, samo na osnovu nekoliko rečenica i:zwaći1i da• tako i psihijatriji. . . lie'kosežne zaključke o odnosu oca Hennarna i sina Viktora i tvrditi da Ali, pre no što to pokušamo, upoznaćemo ,čitaoce sa osnov,mm ele- je ta si,tuacija uzrok tragičnih događaja čet:rxleset godina ka'Slllije. No. mentima njegove živOltne i-storije. mi se ipak priklanjamo tezi da je uzrok sUikoba Frojd-Ta~sk delimična retlleksilja sukoba Hermmn-Vilk1tor. Ne razrešriVIŠi svojiU ,edtpafuiu dramu Ko je Viktor Tausk? roen onako kako to ve6ima muških pripadtn:ika oive kuUure razrešava, Rođen je u Slovačkoj, u manjem mestu žiilri.naima:p, irvo muško <le- iti!fikooijom isa ocem, posle napuštanja borbe, u kojoj je mogao da bu te u porodici· od devetoro dece. . . . , de samo poražen, mali Vilktor '.lliije imao pogodnu identifik:acionu figu Majka je biJa Jevrejka, i po već klais 1ičn:om o?rasau, koJ1 s~ ,u 1sh~ ru, lmja bi mu s1ln.ižHak ao pirimer. Izgleda da se toga svog »faiter-koni nim biografijama: sreće, blaga i puna razum_evainJa za _de~u: Vrktor JC pleksa« nikada nije mogao os'lobodiiti.14 I izgleda da je to ono dinam rođen kao prvo muško dete, mairta: 1879. god11ne. !ma°. _Je JOS dv_a brata sko jezgro iz kojeg je crpeo svoju agres[vnu energijiu u sukobima sa i. šest sestara, od kojih najmlađa, Naida, u1daJta MiltrovK, pa Maske~·aino, Froj,dom. ~ivi u našoj zemlji. živa duha 1iv .is1prena, OIIlai ,služi siviima ollliima kio}e za Ovako opisoo trnugao je klasičam za doba koje iist-ražujemo i te nima tragična sudbiina njenog brata kao ,neil~npni 1iz~or podat~~a: 13 ljude koji su u njemu živeli. Scenario: blaga majka i agresivan otac • · A otac? SJiičan Kafik,iinom: grub, osta:r 1 prek covek, koJ1 Je dec1 ,se, sa pomallo dosadnom praviillilošću, ponavlja u sv.im psihoanalitićJcim pružao maiJo ,lj1Ubavi i lwji je u ,s~ćainju Vilkltorovom osi~o _dallek~, am biografijama istoriJskih ličnositi i umetnilka. 15 Kada sam is,traživao po biivalentna figura. Izgleda da S'e arzmeđu oca H~rmaina 11 s1?a ~11~to1;~ našanje političkih i vojnih vođa, 16 čes;to sam sretao ovaij sindrom, mada rri,sn.1n ikaida razvHi neki pnis.niji odnosi. Zaštto je to ta:ko, tesiko Je reci. u nešto izmemjcnom obliku. Otac je obiono umro posle rođenja dete Otac verovatno nije brio pogodna figura za iden:tiifikaidju: njegova g~ ta, ili nestao u ranom detinjsitV1U. To je jedll1iu grupu švacajca11skih !is bost · prema majci, čeS1to irzbirvaJil!jeir z kuće, boemlsikii naoiin .ž ivota-ms~ traživača narvelo. da napišu •rad o ,tome d!l »s1ročići vlooalju svetom«,17 u moO'li u malom Viktoru da izazovu viibrd!rairrje emodona:lfl11th rezonanci kojem tvrde da rani nestanak oca kao da predodređuje sillla ka osva• 1 pri~osti ocu. (Ako biJSmo usrpe[i d<l:i razreš~o P1:°blem oca Herma janju vlas.ti. na ,i sina Viktora, ra:lJUmeli bilsmo s1knvene sile, koJe su povukLe oroz Moje is.kustvo 18 je slično: samo u jedne poznate liqiosti - u Bal na revolveru tog jutrn 3. jula 1919. godine.) .. Ulika - našao sam majku koja odbacuje svog Siillla. U svim QSitaHm »Otac je hteo da oLStavlja utisaik nekog _:pater_ ~am11h1asa. Iz talkve biografijama ova dijada: blaga majka - grub otac, pojavljuju se tako je srndiine i takav je bio njegoiv brait: pred IllJ1'?1 Jedno ;dete ~~ srne često da danas već poči1njem da sumnjam u to. Tako. nisam do kiraja :rlil da piisne. Naš otac se osećao odlično tallillO, ah mu lll k1Uć1 to mJe po uveren ,u sve ,te priče o gnvbiim očevima: možda se "tu -radi o kirip• lazilo za ru1kom. On je vo1leo paitetične scene ... tao.nneziji, da vreme briše jače jedan rodtteljsiki lik no dru!§i, a da se ćanje dodaje jednom Uku više no što oduziima od drugog. s Binion, R.: Frau Lon, Pri111cetonP ress, Pri:nceton, 1998. Peters, H. F.: Ma soeur, mon epouse, GaU1mard, Pa~1s, 1967. 6 1 N,ietzsche, Ree, Salome: Corre~pon~ence, P. U. F, PaI'ls 1979. _ . 14 »Taiko su nie naterali u zvanje, koje nisam voleo, da bi pre došao s Correspondence de Reiner Mana Rilike et Lou Andreas Salome, Galh- do zarade . . . tako su me ,naterali u koloniju, jer sam tako mogao bolje I rnard, Paris, 1980. · · . d G 11· d ispunjavati obaveze prema porodici ... « Dr Greko: »Ko oni?«; Wolfgang:_ 9 Andreas Sa-lome, L.: Correspondance avec Sigmund Freu , a 11mar , »Tko oni? Moj otac u zvanje, moj tast u koloniju, a ja sam se zaguš.i:o u Paris, 1970. . · mome osećaju dužnosti ... « (»Po/lumrak«, op. ci:t. 1). . · . 10 Sutterman-Neyraut, T.: Le temps des fils, Rew.i.e franc. psychoanal. 15 Lifton, R. J.: Psychohis.tory, tn: Freedman, A.; Kaplan, H.; Sadock, XLII:4:1980 (603-607). . ., . B.: Psychiatry, JI, vol 2, WRliams-Wi:lkins Co, Baitmior, 1975. Eisiler, K.: Freud and Tausk, Talent aind Ge11J1us,Q uandnanglc 16 Adamović, V ..: Psihobiografije političkih vođa, rukopis. 11 Books, N. Y. Tfanes, Co, 1971. . . i; Haynal, A.: Senarclen, P.: Les orfeLins menent-ils monde? Seuil, Tausk, V.: Oeuvres psychoanalytli.ques, Payot, Pains. 1975. Panis, 1978. . . 12 Stojić, Lj.: Nemoćni bog koji grmi. Razgovor sa Nadom Maskera 18 Adamović, V.: Od čega su bolovaili i kako su uml1li, rukopis. 13 no-Tausk, Scena XVI:1:1-2, 1980 (220-228). 535 534 V,iktor je stalno dolazio u sukobe sa ocem. Pre svega, ruje pod koju je napisao u dobroj tradiloiji aimeri!okiih ideteMiv~kiiih ro~aina, da~ nosio očevu odanost caru, kralju i sisitemu. Viildor ga nilje šitedeo, znao svoju verziju ,,slučaja Ta1:sk«. Ak? 1s~ t~e _do_dad a JI~_ u P::cu u~;o .,1 je ponekad biti brutalan u tome, upotreh~javao je teške rečL« necdolji.;vu Lu Safome,5,6 zenu koJa Je biJ,a iJnltnmna pnJateil,pca Ntcea , »Da li je Viktor dožtv:Ijavao oca kao agresiVIIlOg p11ema sebi?« R:hlkeas i Frojda 9, onda je ovaj psihoaina'lttioki bestseler mvi.itlao mnogo »Jes,t, ali je zapravo bio mnogo agresiV1111ijpi rema ocu. Mati OIIl prašine. . . . se zbog toga grozno muči!l.a. Ja mislim da je on oou Za((llerao :toliku Tauskovo ime je izvučeno iz zaboraw. Stira:st1, koJe su !Se tom pn- deou i sav taj teret sva[jen na majčina pleća, njen teški život. M1, šta Jikom uzviitlale, nosd:le su sve odlike ernociona'1rr1og nav~jainja za jednog 10 se moglo? Nikakvih pilula nije bilo, niiti abortusa. Ona je voleila oca, j.Jii drugog 11: Froijd je suprotsitavljen Tausku, prvo1m su pn1p~sana -~no~ mada je uvek držafa našu sit["ainu. ga negativna svojs1tva, a Tauskovo delo 12 je počelo da 1se pr~enJuJe 1 Ja nisam volela oca, nHi sam se pretvairala da ga volim. On .j e da mu ise da1je dimenzija veća no što je zaisluži:o. Sada, kada Je proš)a često putovao, a imao je cigarnsku narav, voleo je promene. To je bilo već decenija i po od po111ovnoguskrsnuća Viktora Tauska, m?gućno_ J~ zlatno vreme za žurna1ilsite, imao je besplatne karte ... «13 znatno objekitivnije proce,nit1 ,njegov doprinos, !ruko sa1111opj si,hoaina:1121, Teško je, naravno, samo na osnovu nekoliko rečenica i:zwaći1i da• tako i psihijatriji. . . lie'kosežne zaključke o odnosu oca Hennarna i sina Viktora i tvrditi da Ali, pre no što to pokušamo, upoznaćemo ,čitaoce sa osnov,mm ele- je ta si,tuacija uzrok tragičnih događaja čet:rxleset godina ka'Slllije. No. mentima njegove živOltne i-storije. mi se ipak priklanjamo tezi da je uzrok sUikoba Frojd-Ta~sk delimična retlleksilja sukoba Hermmn-Vilk1tor. Ne razrešriVIŠi svojiU ,edtpafuiu dramu Ko je Viktor Tausk? roen onako kako to ve6ima muških pripadtn:ika oive kuUure razrešava, Rođen je u Slovačkoj, u manjem mestu žiilri.naima:p, irvo muško <le- iti!fikooijom isa ocem, posle napuštanja borbe, u kojoj je mogao da bu te u porodici· od devetoro dece. . . . , de samo poražen, mali Vilktor '.lliije imao pogodnu identifik:acionu figu Majka je biJa Jevrejka, i po već klais 1ičn:om o?rasau, koJ1 s~ ,u 1sh~ ru, lmja bi mu s1ln.ižHak ao pirimer. Izgleda da se toga svog »faiter-koni nim biografijama: sreće, blaga i puna razum_evainJa za _de~u: Vrktor JC pleksa« nikada nije mogao os'lobodiiti.14 I izgleda da je to ono dinam rođen kao prvo muško dete, mairta: 1879. god11ne. !ma°. _Je JOS dv_a brata sko jezgro iz kojeg je crpeo svoju agres[vnu energijiu u sukobima sa i. šest sestara, od kojih najmlađa, Naida, u1daJta MiltrovK, pa Maske~·aino, Froj,dom. ~ivi u našoj zemlji. živa duha 1iv .is1prena, OIIlai ,služi siviima ollliima kio}e za Ovako opisoo trnugao je klasičam za doba koje iist-ražujemo i te nima tragična sudbiina njenog brata kao ,neil~npni 1iz~or podat~~a: 13 ljude koji su u njemu živeli. Scenario: blaga majka i agresivan otac • · A otac? SJiičan Kafik,iinom: grub, osta:r 1 prek covek, koJ1 Je dec1 ,se, sa pomallo dosadnom praviillilošću, ponavlja u sv.im psihoanalitićJcim pružao maiJo ,lj1Ubavi i lwji je u ,s~ćainju Vilkltorovom osi~o _dallek~, am biografijama istoriJskih ličnositi i umetnilka. 15 Kada sam is,traživao po biivalentna figura. Izgleda da S'e arzmeđu oca H~rmaina 11 s1?a ~11~to1;~ našanje političkih i vojnih vođa, 16 čes;to sam sretao ovaij sindrom, mada rri,sn.1n ikaida razvHi neki pnis.niji odnosi. Zaštto je to ta:ko, tesiko Je reci. u nešto izmemjcnom obliku. Otac je obiono umro posle rođenja dete Otac verovatno nije brio pogodna figura za iden:tiifikaidju: njegova g~ ta, ili nestao u ranom detinjsitV1U. To je jedll1iu grupu švacajca11skih !is bost · prema majci, čeS1to irzbirvaJil!jeir z kuće, boemlsikii naoiin .ž ivota-ms~ traživača narvelo. da napišu •rad o ,tome d!l »s1ročići vlooalju svetom«,17 u moO'li u malom Viktoru da izazovu viibrd!rairrje emodona:lfl11th rezonanci kojem tvrde da rani nestanak oca kao da predodređuje sillla ka osva• 1 pri~osti ocu. (Ako biJSmo usrpe[i d<l:i razreš~o P1:°blem oca Herma janju vlas.ti. na ,i sina Viktora, ra:lJUmeli bilsmo s1knvene sile, koJe su povukLe oroz Moje is.kustvo 18 je slično: samo u jedne poznate liqiosti - u Bal na revolveru tog jutrn 3. jula 1919. godine.) .. Ulika - našao sam majku koja odbacuje svog Siillla. U svim QSitaHm »Otac je hteo da oLStavlja utisaik nekog _:pater_ ~am11h1asa. Iz talkve biografijama ova dijada: blaga majka - grub otac, pojavljuju se tako je srndiine i takav je bio njegoiv brait: pred IllJ1'?1 Jedno ;dete ~~ srne često da danas već poči1njem da sumnjam u to. Tako. nisam do kiraja :rlil da piisne. Naš otac se osećao odlično tallillO, ah mu lll k1Uć1 to mJe po uveren ,u sve ,te priče o gnvbiim očevima: možda se "tu -radi o kirip• lazilo za ru1kom. On je vo1leo paitetične scene ... tao.nneziji, da vreme briše jače jedan rodtteljsiki lik no dru!§i, a da se ćanje dodaje jednom Uku više no što oduziima od drugog. s Binion, R.: Frau Lon, Pri111cetonP ress, Pri:nceton, 1998. Peters, H. F.: Ma soeur, mon epouse, GaU1mard, Pa~1s, 1967. 6 1 N,ietzsche, Ree, Salome: Corre~pon~ence, P. U. F, PaI'ls 1979. _ . 14 »Taiko su nie naterali u zvanje, koje nisam voleo, da bi pre došao s Correspondence de Reiner Mana Rilike et Lou Andreas Salome, Galh- do zarade . . . tako su me ,naterali u koloniju, jer sam tako mogao bolje I rnard, Paris, 1980. · · . d G 11· d ispunjavati obaveze prema porodici ... « Dr Greko: »Ko oni?«; Wolfgang:_ 9 Andreas Sa-lome, L.: Correspondance avec Sigmund Freu , a 11mar , »Tko oni? Moj otac u zvanje, moj tast u koloniju, a ja sam se zaguš.i:o u Paris, 1970. . · mome osećaju dužnosti ... « (»Po/lumrak«, op. ci:t. 1). . · . 10 Sutterman-Neyraut, T.: Le temps des fils, Rew.i.e franc. psychoanal. 15 Lifton, R. J.: Psychohis.tory, tn: Freedman, A.; Kaplan, H.; Sadock, XLII:4:1980 (603-607). . ., . B.: Psychiatry, JI, vol 2, WRliams-Wi:lkins Co, Baitmior, 1975. Eisiler, K.: Freud and Tausk, Talent aind Ge11J1us,Q uandnanglc 16 Adamović, V ..: Psihobiografije političkih vođa, rukopis. 11 Books, N. Y. Tfanes, Co, 1971. . . i; Haynal, A.: Senarclen, P.: Les orfeLins menent-ils monde? Seuil, Tausk, V.: Oeuvres psychoanalytli.ques, Payot, Pains. 1975. Panis, 1978. . . 12 Stojić, Lj.: Nemoćni bog koji grmi. Razgovor sa Nadom Maskera 18 Adamović, V.: Od čega su bolovaili i kako su uml1li, rukopis. 13 no-Tausk, Scena XVI:1:1-2, 1980 (220-228). 535 534 ostavio dvoje ma-le dece, jr;;dl.10 od tri, drugo od četiri godine i - oti No bHo kako bi:lo, ova shema nam pomaže da II'ammemo ambi valentno' J>O!I1ašanjeT auslmvo prema Frojdu i da nj egovo 1saimoubis1tvo šao u Berlin. Naoko, bez osećanja krivice, ali sa 1teški1Inosećanjem po 1 raza. Nije na nama da sudimo o njegovim životnim potezima, niti da analizi!ramo kr.oz jednu njegovu ranu priou - u lllibiisrtvus ma od ,strane ga 0S1Uđiujemo. Motiv razvoda i oiclla1skau Be:rliin je: »Za,što ne bi:h tre oca! Ubistvo sina od strane oca, motiv mal.lo korišćen u li!teratturi (a do- bao da polmšam. Ja stvarno nisam nišrta pokušao 1U svojemu žiivotu? Sita česta pojava u -istoriji: zani!mljivo je da su tri ruska desipota - Odmah sam bi.o srtrpam. u kalup. Ja sam se kolebao itzo.nedu želj.e i 1 Ivam. Grozni, Petar Veli~i ii., po1s['eooo, Jtosilf Sta:ljiirn, ulhiM svoj,e ,silnorv;e!), dumosti. Ja se ne mogu odreći nade i želje da sa dobll"im dijelom svo tema je nje§ove prve priJpovet:ke koju je na,pisao. »Huseiin Brko« je jih mogućnosti odj-edrim iz luke« .21 objavljena 1905. u listu njegovog oca, kao. ida aoticipira dramu koja U Berlinu je »ugla'Vnom bolovao i gjladovao« - kafo aJJjegova se·· is:tra Nada. Pisao je drame, novilnarske prika2Je, feljtone i - u,paidao u će se ocligrati u ju·1u 1919. godiine. sve ve6u depr.esiJlll. No, možda drama »Po1umrak«, koju je Tausk pi sao negde oko 1906. godine, može da nam posluži za rnzja,šnj,enje. A porodica? »Polumrak« Herman Tausk je bio nekoliko godina mednik nedeljnih novi111a u Zagrebu, da bi se uskor.o preselio u Sarajevo, gde je uređilviao službe »Znači li to da je drama imala aUJtobiografski karakter?« ni glasniik zemaljske vlade. Porodica je bila slična Frojdovoj: mnogo dece. deve.toro, raidio je »Apsolutno! - imala sam osećaj, kada sam je prvi plllt Ntala, da jedililo otac. Majka u pozadiini, domaćica. Porodična atmosfera UiObičaje­ je pisao zato da bi skilnuo kamen sa srca. To je i1spovje!st. U drami san1 na, bez većih c1ra1ma.V ~ktor je bio dobar đak, posebno obdaren za je sebe ama1i12'Jka1«3 . zike. Njegov builltoVllli duh mu jednom prilikom nije dao miira .i rezul Ova drama, pisana 1905. godine u Beou, pos,1e ["a!Sitaves a Ma:rrom, tat je bio izbacivanje irz sarajevske gimnazije, te je mat1UJ11mUo rao da a pre odlaska u Beit'lin, kao da nagoveštaiva ne&re6u. WoJifigang, u stvari polaže u Varaždiinu. Us1koro ga viidimo na studiijaana prava u Beču i Taiusk, ra,s1tavlja 1se od žeine, odvaja od dvoje dece i pokušava da osmisli u - braiku ,sa Martom Friš (1881-1957). Iipaik, s;ve je to za njega bilo svoju bU1duć1U egzis,tendju, a1i se sive •to suvi,še tragi!čmo zarviršava: on SltlJVšei .rano i Siuviše brzo. 19 Brak dvoje miladih bez islkuJS-tvai nije imao umire od tiuberkuilbze, a dvoje dece od difterije. 1 neke veće šanse da bude dugotrajan. Marta Friš je billa jednoS1tavna Meni ise drama (mada u tome nemam dovdljno ilsik,wS1tvan)e s1Viđa. devojka, ne mnogo pri.J\,lačne 51pdljašn01Srtiz, a koju se niije mnogo ni •tru Ona ima samo aill!tobiografsku vrednost, kao san koji najaviljuje tira dila da je ulepša. Priipaidala je borbenim rnladd,m oocrja:HJStkiinjama u gionu budućnost. Inače, u drami (bolje reći, trag,ed~j,i) s-ve je su'Više kojih se u1lepšaivanje smatrailo buržoaskom navikom. prenaglašeno i paitetično, a glavna li!čmosrt je puma osećainja krivice i » ... Oni su bili fascinirani jedno drugim ... Sećam se da mi je ambivalentna, kao š,to je, uos,talom, bio i sam Tawsk. Glavni jlllilaik ni majika pričala kako je upozoravala Martu da će joj bi!ti teško sa Vik je bio do kraja rnzjašnjen. Njegovim posrtu!Poiiina vla!daju dve protivu torom i da je on nagao fuvek. Ona je odgovoril.a: »Hoću boga koj1i grrni«. rečne site: snažno osećanje kriivice zaito što je ostaJV11ož eTllU i dvoje Ali, ona ni'je iimala ni najmainje smd:sila za kuću, nilje 7lllala praviti topdi dece, i što nije sposoban sam da zarađuje za svoj .ži~ot, 1$1Ilažmžae lja dom ... za samodokazivanjem :rmsupro1t njima, potrnba za itražen1em sop1stve Marta je prvi put bil'a jako doteraina i stvarrmo dobro i:zgJledala n~g puta neoptlereće~ porodicom. Međutim, iz draune se nasiliućuje tra kada je bio proces za rastavu braka, 1908. godiine. Viktor joj je samo gmna Taiusiko~a Sillld~ma: ~,Napa.o sam se do besve1S1ti,! legao u kirevet sa rekao »Sada se doteruješ ... «.20 otvo~enom bntVOiill 1 mo~10 sam da me dopadne ludi[o i da mogu pre Venčali su se prve godine novog veika i usikoro dobili dva sina, rez~1 grlo,. samo da 1:e JJZneveirim Tvoju ljubav. Ja ni!sam mogao dati Mariijusa ~ Vii1ktora Huga. živeli 1su u Sa:rajeviu, potom u M01S1taru,d a bii onoH,ko koh!ko sam pinmao ... «1 na kraju dobio samostalno mesto u Dervooti, 1905. godine. I tada po . lzf?eda da j.e_K urt Ajs,ler, koji je krajnje kritičan prema Ta!UISku, či!nju nedaće ... 1pa!k u J~dn?me hllO ~ pr~vlll. On kaže da je TaU1s1kovo dnos !Prema že n~i~ ko1e Je voleo ~ kJOJe .su njieiga rvolele imao naglašenu sadomazo Povratak u Beč, rastava 1 hEsticlru no'tu. Neke J6! okrutno odbadvao, a prema nekima ,se ,stalno, Razvod je usledio negde oko 1906. godine. A razlog? Njega je do kao pr~a _Mart'i, osećao kriv. Ovaj sadomazohizam je, i!Zigleda, dos:ti sta teško naći,. Risma koja je Rouzen 4 ·ci:t:ill"aon e objaŠil1Jjaivaju u pot gao svio~ .k fomak1~. pred 1samouhi1stvo 1919. godiine. Boj aio se da će se punosti ovaj drama,tičan Viktorov korak, ~amatičniJi uttolilko što je draima (1h t1raged1Ja ?) 1s Mar,tom nas1tavit,i ii sa mladom Hillidom Levi sa Inače, kojom je narne1rnvao da se oženi u julu 1919. godine. Ejisle; je 19 Fargut: »To mi izgleda kao čudnovata .šal.a. Covjek, na kome se 'll svemu dn~gom preterao. On, na.primer, kaže: »Tan.tsikj e ,u,potrbljavao vidi taiko jasno kao na Vama da se tek razv,rja, ima dvoje djece.« žeine bez skrnpuila za Hčne ciljeve, 0lou,poorebljavaj1U~i svaju profes~ju« Wolfgang: »I meni samom to tako izgleda« ... Tereza: što kažete, gospodine doktore, ovo dijete ima dvoje djece!« (ovde Ejis.Ier milSlli verovat,no na činjernku da j,e Hi!Jida Levi došla kod Dr Greko: »Tko mu je rekao da se ženi sa dvadeset godina?« (op. cit. l, strana 203). 21 Kulenov,ić, M.: V~ktor Taiusk ili neostvarena mogućnost, •P,sihotera 20 0p. cit. 13. p.ija IX:1; 51-77, 1979. (citat po Rouzenovoj knjizi). 536 537 ostavio dvoje ma-le dece, jr;;dl.10 od tri, drugo od četiri godine i - oti No bHo kako bi:lo, ova shema nam pomaže da II'ammemo ambi valentno' J>O!I1ašanjeT auslmvo prema Frojdu i da nj egovo 1saimoubis1tvo šao u Berlin. Naoko, bez osećanja krivice, ali sa 1teški1Inosećanjem po 1 raza. Nije na nama da sudimo o njegovim životnim potezima, niti da analizi!ramo kr.oz jednu njegovu ranu priou - u lllibiisrtvus ma od ,strane ga 0S1Uđiujemo. Motiv razvoda i oiclla1skau Be:rliin je: »Za,što ne bi:h tre oca! Ubistvo sina od strane oca, motiv mal.lo korišćen u li!teratturi (a do- bao da polmšam. Ja stvarno nisam nišrta pokušao 1U svojemu žiivotu? Sita česta pojava u -istoriji: zani!mljivo je da su tri ruska desipota - Odmah sam bi.o srtrpam. u kalup. Ja sam se kolebao itzo.nedu želj.e i 1 Ivam. Grozni, Petar Veli~i ii., po1s['eooo, Jtosilf Sta:ljiirn, ulhiM svoj,e ,silnorv;e!), dumosti. Ja se ne mogu odreći nade i želje da sa dobll"im dijelom svo tema je nje§ove prve priJpovet:ke koju je na,pisao. »Huseiin Brko« je jih mogućnosti odj-edrim iz luke« .21 objavljena 1905. u listu njegovog oca, kao. ida aoticipira dramu koja U Berlinu je »ugla'Vnom bolovao i gjladovao« - kafo aJJjegova se·· is:tra Nada. Pisao je drame, novilnarske prika2Je, feljtone i - u,paidao u će se ocligrati u ju·1u 1919. godiine. sve ve6u depr.esiJlll. No, možda drama »Po1umrak«, koju je Tausk pi sao negde oko 1906. godine, može da nam posluži za rnzja,šnj,enje. A porodica? »Polumrak« Herman Tausk je bio nekoliko godina mednik nedeljnih novi111a u Zagrebu, da bi se uskor.o preselio u Sarajevo, gde je uređilviao službe »Znači li to da je drama imala aUJtobiografski karakter?« ni glasniik zemaljske vlade. Porodica je bila slična Frojdovoj: mnogo dece. deve.toro, raidio je »Apsolutno! - imala sam osećaj, kada sam je prvi plllt Ntala, da jedililo otac. Majka u pozadiini, domaćica. Porodična atmosfera UiObičaje­ je pisao zato da bi skilnuo kamen sa srca. To je i1spovje!st. U drami san1 na, bez većih c1ra1ma.V ~ktor je bio dobar đak, posebno obdaren za je sebe ama1i12'Jka1«3 . zike. Njegov builltoVllli duh mu jednom prilikom nije dao miira .i rezul Ova drama, pisana 1905. godine u Beou, pos,1e ["a!Sitaves a Ma:rrom, tat je bio izbacivanje irz sarajevske gimnazije, te je mat1UJ11mUo rao da a pre odlaska u Beit'lin, kao da nagoveštaiva ne&re6u. WoJifigang, u stvari polaže u Varaždiinu. Us1koro ga viidimo na studiijaana prava u Beču i Taiusk, ra,s1tavlja 1se od žeine, odvaja od dvoje dece i pokušava da osmisli u - braiku ,sa Martom Friš (1881-1957). Iipaik, s;ve je to za njega bilo svoju bU1duć1U egzis,tendju, a1i se sive •to suvi,še tragi!čmo zarviršava: on SltlJVšei .rano i Siuviše brzo. 19 Brak dvoje miladih bez islkuJS-tvai nije imao umire od tiuberkuilbze, a dvoje dece od difterije. 1 neke veće šanse da bude dugotrajan. Marta Friš je billa jednoS1tavna Meni ise drama (mada u tome nemam dovdljno ilsik,wS1tvan)e s1Viđa. devojka, ne mnogo pri.J\,lačne 51pdljašn01Srtiz, a koju se niije mnogo ni •tru Ona ima samo aill!tobiografsku vrednost, kao san koji najaviljuje tira dila da je ulepša. Priipaidala je borbenim rnladd,m oocrja:HJStkiinjama u gionu budućnost. Inače, u drami (bolje reći, trag,ed~j,i) s-ve je su'Više kojih se u1lepšaivanje smatrailo buržoaskom navikom. prenaglašeno i paitetično, a glavna li!čmosrt je puma osećainja krivice i » ... Oni su bili fascinirani jedno drugim ... Sećam se da mi je ambivalentna, kao š,to je, uos,talom, bio i sam Tawsk. Glavni jlllilaik ni majika pričala kako je upozoravala Martu da će joj bi!ti teško sa Vik je bio do kraja rnzjašnjen. Njegovim posrtu!Poiiina vla!daju dve protivu torom i da je on nagao fuvek. Ona je odgovoril.a: »Hoću boga koj1i grrni«. rečne site: snažno osećanje kriivice zaito što je ostaJV11ož eTllU i dvoje Ali, ona ni'je iimala ni najmainje smd:sila za kuću, nilje 7lllala praviti topdi dece, i što nije sposoban sam da zarađuje za svoj .ži~ot, 1$1Ilažmžae lja dom ... za samodokazivanjem :rmsupro1t njima, potrnba za itražen1em sop1stve Marta je prvi put bil'a jako doteraina i stvarrmo dobro i:zgJledala n~g puta neoptlereće~ porodicom. Međutim, iz draune se nasiliućuje tra kada je bio proces za rastavu braka, 1908. godiine. Viktor joj je samo gmna Taiusiko~a Sillld~ma: ~,Napa.o sam se do besve1S1ti,! legao u kirevet sa rekao »Sada se doteruješ ... «.20 otvo~enom bntVOiill 1 mo~10 sam da me dopadne ludi[o i da mogu pre Venčali su se prve godine novog veika i usikoro dobili dva sina, rez~1 grlo,. samo da 1:e JJZneveirim Tvoju ljubav. Ja ni!sam mogao dati Mariijusa ~ Vii1ktora Huga. živeli 1su u Sa:rajeviu, potom u M01S1taru,d a bii onoH,ko koh!ko sam pinmao ... «1 na kraju dobio samostalno mesto u Dervooti, 1905. godine. I tada po . lzf?eda da j.e_K urt Ajs,ler, koji je krajnje kritičan prema Ta!UISku, či!nju nedaće ... 1pa!k u J~dn?me hllO ~ pr~vlll. On kaže da je TaU1s1kovo dnos !Prema že n~i~ ko1e Je voleo ~ kJOJe .su njieiga rvolele imao naglašenu sadomazo Povratak u Beč, rastava 1 hEsticlru no'tu. Neke J6! okrutno odbadvao, a prema nekima ,se ,stalno, Razvod je usledio negde oko 1906. godine. A razlog? Njega je do kao pr~a _Mart'i, osećao kriv. Ovaj sadomazohizam je, i!Zigleda, dos:ti sta teško naći,. Risma koja je Rouzen 4 ·ci:t:ill"aon e objaŠil1Jjaivaju u pot gao svio~ .k fomak1~. pred 1samouhi1stvo 1919. godiine. Boj aio se da će se punosti ovaj drama,tičan Viktorov korak, ~amatičniJi uttolilko što je draima (1h t1raged1Ja ?) 1s Mar,tom nas1tavit,i ii sa mladom Hillidom Levi sa Inače, kojom je narne1rnvao da se oženi u julu 1919. godine. Ejisle; je 19 Fargut: »To mi izgleda kao čudnovata .šal.a. Covjek, na kome se 'll svemu dn~gom preterao. On, na.primer, kaže: »Tan.tsikj e ,u,potrbljavao vidi taiko jasno kao na Vama da se tek razv,rja, ima dvoje djece.« žeine bez skrnpuila za Hčne ciljeve, 0lou,poorebljavaj1U~i svaju profes~ju« Wolfgang: »I meni samom to tako izgleda« ... Tereza: što kažete, gospodine doktore, ovo dijete ima dvoje djece!« (ovde Ejis.Ier milSlli verovat,no na činjernku da j,e Hi!Jida Levi došla kod Dr Greko: »Tko mu je rekao da se ženi sa dvadeset godina?« (op. cit. l, strana 203). 21 Kulenov,ić, M.: V~ktor Taiusk ili neostvarena mogućnost, •P,sihotera 20 0p. cit. 13. p.ija IX:1; 51-77, 1979. (citat po Rouzenovoj knjizi). 536 537