Pored čiča Gorija, Evgenije Grande, Rođake Bete, Rođaka Ponsa, Mutivode, Izgubljenih iluzija, Traženja Apsolutnog, Veličine i propasti Cezara Birotoa, Seljaka, Poslednjeg šuana, i mnogih drugih romana, Balzak je napisao u jedno malo delo, koje spada u najsavršenije Balzakove spise. To je Pukovnik Šaber, remek-delo u svakom pogledu, uzor kompozicije i stila. To je dirljiva istorija starog ratnika koji se vraća u Francusku posle pada Carstva. On se pojavljuje kao neka vrsta aveti jer svi veruju da je hrabro poginuo na bojnom polju i u ovom jadnom starcu niko ne prepoznaje negdašnjeg Napoleonovog heroja. On se sada našao u jednom sasvim novom svetu koji ne razume, iz kojeg je iščezlo sve što je predstavljalo smisao njegova života, u svetu u kojem nema mesta za njega. Ostalo mu je samo jedno dobro, njegova žena. Ali ona je »žena bez srca«, sebična, preudala se i, da bi sačuvala za sebe Šaberovo veliko bogatstvo, svog bivšeg supruga proglašava za varalicu. Šaber će pokušati da povrati svoju društvenu identičnost i prava na svoju ženu, ali se odriče borbe u trenutku kad mu je trebalo još malo nastojanja pa da izvojuje pobedu, povrati svoje ime i položaj u društvu. Saznanje o gadostima njegove žene otkrilo mu je sve niskosti i gnusnosti visokog društva. Skrhane volje, odričući se svega, on živi u krajnjoj bedi, pada sve niže, do dna društvenih lestvica zatvaraju ga kao skitnicu, da bi umro u jednom domu za starce. U ovoj tragičnoj povesti Balzak je žigosao moral jednog društva koje dozvoljava nevaljaloj ženi visoke aristokracije da nekažnjeno čini najgnusnija dela i prouzrokuje najveće patnje, i osudio društveno stanje u kojem se rađaju poroci koji su glavni uzroci prljavih postupaka ove žene. I Šaberova supruga, kao Fedora iz Šagrinske kože, oličava sebičnost i taštinu visokog društva. Ona se iz taštine udala za grofa Feroa, koji se oženio njome samo radi njenog velikog imanja, koje je nasledila posle »smrti« pukovnika Šabera. Da bi zadržala svog novog supruga koji je ne voli i koji bi je napustio kad bi doznao da je živ njen prvi muž, ona ne zazire ni od čega samo da bi sačuvala »svoje« bogatstvo jer samo ono održava njen sadašnji brak iz računa i taštine. U ovoj svirepoj ženi Balzak ne vidi samo usamljen slučaj jedne žene, nego predstavnika i moralnu rak-ranu pariske aristokracije, oličenje laži kojima mnoge pariske porodice skrivaju pravi lik svog života. Taj simboličan smisao postaje još upadljiviji zahvaljujući simpatičnom liku jednog čoveka iz naroda koji prima kod sebe pukovnika Šabera sa plemenitošću koja čini snažan kontrast s groznim i hladnokrvnim svirepostima Šaberove žene. Iako po svojim razmerama pripovetka, Pukovnik Šaber je »po bogatstvu radnje, po dramatičnosti koja se razvija iz stranice u stranicu, iz novih i novih situacija, gotovo jedan od onih romana u kojima će Balzak docnije obuhvatiti celo jedno društvo, celo jedno doba«.