ВВееттеерраанн ВОЈНИ ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ ГЛАСИЛО ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ МАРТ, 2018. ООддббррааннаа ССррббиијјее уу рреејјооннуу ккааррааууллее ККоошшааррее 11999999.. ггооддииннее ССВВЕЕТТААОО ППРРИИММЕЕРР ЗЗАА ССВВЕЕ ББУУДДУУЋЋЕЕ ГГЕЕННЕЕРРААЦЦИИЈЈЕЕ C M Y K Епопеја звана Кошаре ТВРД ОРАХ ЈЕ СРБИЈА, НА КОЈОJ СУ МНОГИ ПОЛОМИЛИ ЗУБЕ Г енерације што долазе имаће још један снажан пример херојства, надахнућа и ратне етике, на којем ће моћи да се напајају. У асиметричном рату, 19 најра- звијенијих земаља света (700 пута економски моћнијих), предвођених Сједи- њеним Америчким Државама, без одлуке Савета безбедности УН, окомило се на малу државу, на Србију (СРЈ). Граничари на задатку у обезбеђењу државне Кошаре је метафора за епопеју јуначке одбране Србије на простору Косова и међе према Албанији Метохије. Реч је о топониму везаном за село и караулу, али у војничком смислу оно што се дешавало у одбрани земље, то је један шири простор који обухвата више караула: Кошаре, Морина, 7. јулии Ђеравица. То је фронт ширине више од 20 километара.На том широком фронту,на самом почетку рата, на Ускрс 9. апри- ла 1999. године, дошло је до масовне копнене инвазије, до учесталог, упорног, до- бро подржаног (артиљеријом и бомбардерском авијацијом), форсираног и стално алиментираног свежим снагама покушаја борбеног продора у дубину Метохије и Србије који је дуго трајао, а све у оквиру примене стратегије НАТО-а ваздушно- копнене битке. Мада је однос снага био крајње неповољан по браниоце, иако су положаји не- пријатеља надвишавали оне који су држали браници, и поред тога што је нападач био многоструко бројнији, боље наоружан и подржан, граничари из 53. граничног батаљона, припадници 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде, корпу- сне јединице војне полиције, 125. моторизоване бригаде, 549. моторизоване бри- гаде и борци-добровољци зауставили су копнену агресију чак и борбама ,,на бајо- нет“. Већ на почетку одбране незванично је донета одлука да се граница према Републици Албанији одсудно брани. Колико су планери НАТО-а били самоуверени да ће одбрану СРЈ скршити за рекордно кратко време, говори и податак да су већ на почетку агресије објавили да ће тај напад потрајати само два-три дана. Очекивали су брзу капитулацију, али су се преварили. Орденом народног Пре агресије изведене су бројне обавештајно-субверзивне, економске, поли- Фотографија за успомену тичке, информативно-пропагандне, психолошке, електронске и све друге врсте хероја одликована је на служење отаџбини 125. мтбр операција. Прикупљено је мноштво података, ангажована високософистицирана техника, укључујући и извиђање из свемира. По свему судећи наша земља, иза- зивањем кризе и грађанског рата деведесетих година, била је одређена да се над њом изведе експеримент in vivo, како би се стекла драгоцена иксуства за даље освајање света. Планери НАТО-а су сасвим сигурно били уверени да су одабрали прави модел јер је наша земља позната по слободарству, ослободилачким рато- вима и добро обученим војницима, којима не мањка храброст. Наша војска је, у складу са проценом ситуације, правовремено предузела одго- варајуће мере и активности, чиме је спречено стратегијско изненађење и благо- времено откривање непријатељевих мера и снага, а различитим мерама против- ваздушне заштите предупређено је изненађење јединица. Тиме су створени пред- услови за заштиту људства и материјалнотехничких средстава и омогућено успе- шно супротстављање агресору. Употребљавани су високософистицирани пројектили изузетне прецизности, а међу њима и крстареће ракете лансиране са раздаљине од хиљаду и више кило- метара. Према првим погоцима, било је јасно да је агресија брижљиво и преци- зно припремљена. На почетку рата претежно су гађани објекти војне инфраструк- туре, првенствено аеродроми и остала инфраструктура РВ И ПВО. Четвртог дана навече срушен је мит о невидљивости и недокучивој моћи аме- ричког борбеног авиона стелт-технологије Ф-177 А. Погођен пројектилом наше У заседи 1998. године ПВО, црни соко се заглибио у оранице сремског села Буђановци. Најбрижљивије чувана државна тајна САД пала је у руке стручњака ВЈ. После агресије ти авиони стављени су на ,,клоцне“,а програм производње обустављен. После благовремене мобилизације, примењујући тактике поступке, пре свега маскирање, маневар, одржавајући висок морал, ВЈ је губитке свела на минимум. Бесни што нису остварили предвиђене циљеве, планери НАТО-а све више и све чешће одређивали су цивилне објекте на које су лансирани пројектили. И та- да су, да би оправдали ратне злочине, измислили чаробну формулу – колатерал- ну грешку. Наш народ је на то одговорио појачаним отпором и манифестацијама пркоса. Током агресије западни војни савез употребио је и многа међународним кон- венцијама забрањена средства, попут пројектила с осиромашеним уранијумом, касетних бомби, графитних бомби и још нека друга. Аналитичари на Западу једва су поверовали телевизијским снимцима на којима је приказано извлачење тадашњих снага, готово нетакнутих, са Косова и Метохи- је. Од наводно неколико стотина уништених тенкова, како је тврдио портпарол за- падног војног савеза Џејми Шеј, показало се да их је погођено једва седам. . Било је то време када смо, као и много пута раније током историје, били сви као један. Слобода, част, достојанство, мир, чојство и јунаштво су за српски на- род највеће светиње.НАТО није остварио свој циљ: нити је Србија капитулирала, нити су снаге коалиције могле да прогласе победу и диктирају услове мира. И да се зна: многи браниоци из наших јединица на Косову и Метохији дуго нису хтели Граничари са карауле Кошаре са генералом да пристану на напуштање положаја после усвајања Резолуције УН 1244 и Кума- армије у пензији Драгољубом Ојданићем и новског споразума... Тврд орах је Србија, на којој су многи поломили зубе. генерал-потпуковником Милосавом Симовићем Звонимир ПЕШИЋ C M Y K C M Y K Уз њих је граница према Албанији била сигурна Сусрет припадника херојске бригаде Спомен-соба бригаде у крушевачкој касарни Они су били челична песница 125. мтбр Терористи неће моћи даље Припадници 125. бригаде сваке године одају пошту погинулим саборцима крај споменика подигнутим њима у част На дубинском обезбеђењу границе На камену је уцртана граница коју су бранили, уз поруку ,,Нема повлачења, нема предаје“ C M Y K C M Y K C M Y K ХЕРОЈИ СА КОШАРА1998/1999. Кошаре Одбрана Србије у рејону карауле 1999. године СВЕТАО ПРИМЕР ЗА СВЕ БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Све оно што се догађало на последњој стопи отаџбине према Републици Албанији од часа агресије на нашу земље до завршетка борбених дејстава, може комотно да уђе у анале ратовања, да послужи као лекција како се у веома неповољним борбеним, рељефним и климатским условима одлучно брани држава, шта у одбрани земље значи борбени морал и како се у ситуацијама што често делују као безизлази, манифестују одлучност, храброст, упорност, солидарност, другарство и надасве јунаштво. С рпски народ је кроз историју стално био принуђен да се брани. Јуриша- ле су стране војне формације са свих страна на нејач, да покоре и људе и државу, да отму што се отети може, да освоје територију. Чинили су бројна звер- ства, настојећи да сатру све што се миче. Познати су злочини над српским народом у време владавине Турака, потом у ди- вљачком походу аустроугарске војске, па зверства усташа, балиста и Немаца... Ни- су се Срби мирили да њиме господаре ту- ђини. Слободарство је вазда текло у жи- лама поносног народа, који су агресори често оптуживали за оно што није крив. Рађали су се јунаци, доказивали се у боје- вима, о њима се плеле легенде. Понос српског народа био је и остао војник. Мно- ги објективни странци, кроз историју, чак и непријатељи, с поштовањем, усхићењем и бираним речима су говорили о храбро- сти и одлучности српског војника, који је војевао до последње капи крви. Косово и Метохија представљају колевку и корен српског народа. Од Косовског боја, па све до данашњих дана, тај народ изло- жен је свестраном угњетавању и покушаји- ма да се протера са тих простора. Оштрици шиптарско-иредентистичких снага, послед- њих деценија, били су изложени сви неал- банци. Захваљујући својој одлучности да остану и опстану своји на своме Срби су успевали да се одупру свим насртајима, на- падима, бурама и погромима. Космет је срце српског народа и стога ко је год покушао да га ишчупа није у томе ус- пео. Уз помоћ ментора и белосветских от- падника познатих по називу „пси рата“, Ал- банци су деведесетих година отпочели процес сепаратисања, користећи се теро- ристичким методама и припремајући се свестрано за рат. Терор над сународницима у иностранству Свака глава породице косметских Алба- Изглед карауле Кошаре пре почетка агресије наца у иностранству добијала је од људи и шта је остало од карауле: Михаило Меденица, снимак из марта 2016. године који су вукли потезе из сенке захтев или да Војни ветеран 3 КОШАРЕ1998/1999 ХЕРОЈИ СА КОШАРА1998/1999. Борба у близини југословенско-албанске границе определе некога ко ће се борити против вици, Јуничких планина, Паштрика, Корит- По својим карактеристикама то су били полиције и војске, или да великим прило- ника и Шар планине. војници прве категорије у рангу војника зима подупре припреме за рат. Демократ- Овај део је у тактичком и безбедносном војног полицајца, извиђача, падобранца ска Европа је жмурила над чињеницом да смислу најтежи, а у погледу временских, или гардисте. У граничним јединицама би- се у њиховим земљама спроводи терор просторних и климатских услова ‒ најсу- ли су обучени војници различитих специ- над Албанцима који тамо раде. Знали су ровији део границе Републике Србије, који јалности: стрелци, снајперисти, нишанџије да се под претњом смрћу сакупља харач је обезбеђивао 53. гранични батаљон из митраљеза и пушкомитраљеза, везисти, за куповину наоружања и војне опреме за састава херојског Приштинског корпуса, возачи, кувари, водичи службених паса, тзв. Ослободилачку војску Косова, али с са девет стално и четири повремено по- механичари и болничари. тим у вези ништа нису предузимали. седнуте карауле. За војника граничара говорило се да је -Морао сам огромне паре да дам, мада Тај део границе од њеног настанка до он „први амбасадор државе“ јер њега на нисам одобравао то што се планира на Ко- данашњих дана увек је био немиран и не- граници посматра и цени и пријатељ и не- смету. По природи сам мирољубив човек стабилан. На том делу границе увек су ги- пријатељ. Кроз његов лични изглед, пона- и нисам желео рат. Милитантни Албанци нули и мучки убијани наши војници-грани- шање, начин како обавља дужност, опре- су се огрешили о свој народ, испричао нам чари, о чему говоре имена караула која су му и наоружање коју носи на неки начин је Албанац који живи и ради у Швајцарској, по њима добила имена попут караула Бо- одсликавало је стање у војсци и држави. уз молбу да му не откривамо идентитет. шко Жиловић, Дејан Радановић, Митар Командири караула били су подофици- Годину-две пре агресије НАТО-а на СРЈ, Војновић. Слободно се може рећи да је тај ри са завршеном средњом војном школом, предузетој да би се Србији силом отела ју- део границе омеђен гробљем и мрамор- једни од бољих у својој класи. У односу на жна покрајина, Албанци су стазама и бога- јем наших војника-граничара који су часно своје колеге које су биле на другим дужно- зама довлачили оружје на Космет. Храбри извршавали своје задатке. стима и у другим саставима тадашње ВЈ, граничари Војске Југославије, припадници они су обављали знатно теже и одговор- херојског Приштинског корпуса и Треће Строги критеријуми за није задатке. Бавили су се тактиком обез- армије водили су тежак рат пре отпочиња- избор граничара беђења државне границе у својој зони и ња агресије. Током заседних и препадних организовали живот и рад на караули. Ду- дејстава заробљавали су велике количи- жност командира карауле захтевала је ве- не оружја, а живи језици су указивали куда У једном таквом окружењу и стању „ни лика самоодрицања. Било је ситуација да врлетима пролазе каравани са коњима и рата ни мира“, наши војници, подофицири су на караулама непрекидно боравили и мазгама натовареним оружјем, муницијом и официри извршавали су изузетно сложе- по неколико месеци и да нису виђали чла- и опремом. Када је већ „ђаво однео шалу“ не, одговорне а понекада ризичне задат- нове своје породице. Војска Југославије је отпочела да дубин- ке, обезбеђења државне границе, као те- ски обезбеђује границу, при чему је гра- жишног и најважнијег задатка тадашње (Не)прилике на међи нични појас проширен на пет километара ВЈ. Можда је термин „обезбеђење држав- према земљи орлова од граничне линије. не границе“ неодговарајући. Он одражава Овим и наредним прилозима писаћемо остале граничне јединице тадашње ВЈ, а о одбрани Србије (СРЈ) у рејону карауле за граничне батаљоне Приштинског кор- Ситуација на државној граници Репу- Кошаре. пуса био би одговарајући термин „одбрана блике Србије према државној граници Ре- државне границе“. публике Албаније, нагло се погоршала Карактеристике За тако сложене и одговорне задатке осамдесетих и деведесетих година про- бирало се људство које је могло да их ре- шлога века, а кулминацију је достигла границе према Албанији ализује. Војник-граничар морао је да испу- 1998. године, што је био и увод у агресију ни строге критеријуме регрутне комисије: НАТО-a 1999. године. Државна граница Републике Србије, у безбедносном смислу потпуно поуздан, Гранични инциденти били су све учеста- према државној граници Републике Алба- са најмање завршеном средњом школом, лији, а албанска страна их је игнорисала. није, протеже се од тромеђе Србије, Црне психофизички способан за самостално из- После збивања у Албанији 1997. године и Горе и Албаније, планинским венцима Бо- вршавање задатака и самостално одлучи- пљачке војних магацина, албанска страна гићевице, нашег највишег врха на Ђера- вање о употреби оружја. готово да није обезбеђивала своју грани- Војни ветеран 4 КОШАРЕ1998/1999. цу. Албанске карауле су делом спаљене и За припаднике 53. граничног батаљона, опљачкане а део њих је претворен у „ба- тога дана је почела агресија на нашу зе- зе“, које су служиле за пребацивање нао- мљу и одбрана државне границе. ружања и опреме на територију Косова и На државној граници Републике Србије, Метохије. према државној граници Републике Алба- Тако је једна од „најбоље чуваних гра- није, у току 1998. године погинуло је 20 ница“ у Европи, постала „најнечуванија припадника ВЈ и то 16 у рејону карауле Ко- граница“ у Европи. Албанска војска, поли- шаре, један у рејону карауле Морина, два ција и разни посматрачи који су наводно у рејону карауле Горожупи један у рејону радили под „мандатом међународне за- карауле Богићевица. једнице“, постају саучесници и помагачи у пребацивању наоружања и опреме на про- Овим путем стор Косова и Метохије. нико неће проћи Стање на државној граници 1998. годи- не обележили су следећи догађаји: Карауле Кошареи Моринау једном пе- Живот граничара сликовито су приказа- риоду биле су одсечене, a путеви дотура и ли новинари ,,Вечерњих новости“ Драган снабдевања до њих ‒ прекинути, тако да Вујичић и Миљан Вуксановић, који су бо- су се морале ангажовати посебне снаге из равили на Кошарама, најужаренијој тачки састава Приштинског корпуса да се дебло- југословенско-албанске границе, отприли- кирају путеви дотура и снабдевања, ке месец дана пре отпочињања агресије Пребацивање наоружања и опреме са НАТО-а. Преносимо њихову репортажу чи- територије Албаније на територију Косова Херој одбране државне границе ји је наслов пун симболике ‒ Овим путем и Метохије вршено је у неколико наврата према Албанији потпуковник неће проћи: под борбом и фронталним пробојима уз Горан Остојић -У окршајима са терористима прошле подршку регуларне албанске војске, а на године погинуло је десетак наших војника, очиглед међународних посматрача. Карак- ИМЕ ПО ГОРАНУ али је ове зиме добро чувану границу не- теристичан догађај који се десио 18. јула пријатељ заобилазио. Путевима око Ко- 1998.године, када је између карауле Ко- шара терористи и шверцери више неће шареи Ђеравицеизвршен напад на нашу Улазећи у канцеларију командира пролазити – поручује капетан Душан карауле Дејана Агочевића, с леве територију јаким снагама са око 700 до Шљиванчанин стране на зиду, приметили смо огром- 1000 људи, с циљем спајања са терори- Колена су клецала, срце лупало као бу- ну слику потпуковника Горана Остоји- стичким снагама које су се налазиле у се- бањ, а зној се сливао низ лица када смо лу Јуник и стварање коридора за убацива- ћа, начелника Штаба Падобранске стигли до карауле Кошарена југословен- бригаде, који је летос у Јуничким шу- ње наоружања и опреме у централне де- ско-албанској граници. Иза нас је остало мама херојски погинуо у сукобу са те- лове Косова и Метохије. Напад је зауста- четири километара марша узбрдо, кроз рористима. Водник Саша Радојевић вљен и терористима су нанети губици. снег и горске потоке који су се смењивали испричао нам је занимљиву причу: Гцриа бнаитчааљриомнаа сВуо сјнаед епјсотлвиоцвиајлеи и пзр сиапсатданвиа- -На караули Кошарепостоје четири уз Кбаерзбарулојан еК озашваирјуеткјее. место које се про- ,,иконе“. Горан Остојић, потпуковник Нишког корпуса. Том приликом погинуо је шле године најчешће помињало по суко- који је са својим људима цело лето ов- један припадник из батаљона војне поли- бима шверцера оружја из Албаније и окр- де помагао да затворимо границу, хе- ције. шајима који су овде вођени да би се за- ројски је пао. Други је Дејан Агочевић, Село Јуник које се налазило у близини штитила државна граница и спречило до- командир карауле, од чијег се имена границе (посетио га је Ричард Холбрук) премање оружја терористима, а колико је терористима диже коса на глави. А ту Албанци и њихови ментори хтели су да изгинуло с друге стране, ни приближно се су у легенди и двојица извиђача из Но- прогласе „другим Вуковаром“, а из њега се не зна. И данас, граничари чешљају терен вог Сада, који су ратовали са нама: у ствари нападају граничари и наша вој- наилазе на остатке опреме људи у уни- Аполо и Келис. ска. У једном таквом нападу мучки је уби- форми такозване ОВК који су из Албаније -Командир Агочевић није ту – наста- јен легендарни начелник Штаба 63. падо- кренули у сулуду авантуру. вио је Саша. – Сишао је у Ђаковицу, бранске бригаде потпуковник Горан Осто- -Е, кога смо се ми пожелели. Види на- после четири месеца. Да је знао да јић. шта личите ви цивили, задихани, знојави, стижете, сачекао би госте. Када је реч ко крпе – заподева шалу водник Саша Ра- о Горану Остојићу, ми граничари са Ко- Фронтални напад дојевић, заменик командира карауле. –Да шара писали смо својој команди да сте само петнаест дана код нас, од вас би- на наше карауле нам дозволи да нашој караули дамо смо направили видре. Ови моји су к’о ди- име по овом јунаку. вокозе. Кад бисмо их пустили међу девој- Сишавши са карауле у Ђаковицу, у Након противтерористичке операције ке у Београду, имало би шта да се прича. хотелу ,,Паштрик ,,препао нас је“ један наших снага у августу и разбијања, али не -То водник прича о кондицији – каже ка- атлета с пиштољем око паса. и уништења шиптарско-терористичких петан Душан Шљиванчанин и тражи кара- -Да ли сте новинари? снага, почиње њихово масовно повлаче- улски дневник. – И кад је тихо, нешто се -Jeсмо. ње у Републику Албанију, користећи жене догађа. Хоћу да проверим колико је ками- -Ја сам Агочевић са Кошара. Изви- и децу као живи штит. она албанске војске примећено дан рани- ните што вас ја не угостих. Конобар, За историју одбране Косова и Метохије је и када су се појавиле моторне санке ко- дај пиво, а ви момци, поздравите ми веома је важан догађај који се збио 30. је албанској караули извлаче терет. мој Београд. Бањицу и мог оца. септембра 1998. године. Тога дана је са Пошто је званична предаја рапорта за- територије Републике Албаније извршен вршена, водници Мирко Мајкић, Иван Ва- фронтални напад на наше карауле и орга- сојевић и заставник Драгољуб Стојанов не обезбеђења дуж целе државне грани- воде нас на узвишење изнад карауле, на це. Том приликом погинуло је пет војника рејон, да објасне ситуацију. извиђача из састава извиђачке чете Ни- пад је изведен из правца албанске карау- На врх ове серпентине десно извукли шког корпуса у рејону карауле Кошареи ле Палеж.Циљ напада био је да се испро- смо тешки противавионски топ који коси у један подофицир у рејону карауле Мори- воцира наша страна тако да узврати ва- круг 360 степени. Тамо се посада смењује на. Бранећи нашу територију погинули су тром по територији Републике Албаније, на сваких 48 сати и то је најдоминантнији војници Владимир Радојичић, Илија Па- што би био повод за агресију НАТО-а, јер вис у овом крају – реферише Мирко Мај- вловић, Миладин Гобељић, Милош Павло- је то био период када се одлучивало и ин- кић. – Одатле контролишемо албанску ка- вић и Мирослав Јоцић. На олтар отаџбине тензивно тражио повод за агресију. Само раулу и сва њихова села у околини. живот је, у рејону карауле Морина, храбро захваљујући мудрости и доброј процени у Ту, нешто ниже, настављају домаћини, положио заставник Драган Бундало. то време начелника Приштинског корпуса стоје минобацачи. Вођа терористичке групе која је напала генерала Владимира Лазаревића, то се -Кад ноћу запуца, на њихову страну по- нашу патролу био је Агим Рамадани. На- није десило. шаљемо две-три светлеће мине, чисто да Војни ветеран 5 КОШАРЕ1998/1999 ХЕРОЈИ СА КОШАРА1998/1999. Долазак добровољаца на границу успела да очисти јунички крај од терори- ста, тако да они у ђаковичком крају више немају базу. Овим путевима око Кошара шверцери и терористи више неће прола- зити. Мисија Вокерових обавештајаца Припрему за агресију на СРЈ обављала је и Међународна верификациона мисија са Вилијамом Вокером на челу. Реч је о ти- му превасходно обавештајних официра којима је најважнији задатак био да прику- пе податке о јединицама Војске Југосла- вије, њиховој јачини, саставу, људима и њиховом моралу, месту базирања, али и о објектима инфраструктуре. Кад год би се десио какав оружани ин- цидент, према тада важећем споразуму, на лице места излазили су представници те мисије, а и представници Војске Југо- славије. Један од официра ангажованих на зада- цима везаним за Вокерову мисију био је Милија Рашковић из 53. граничног бата- Стражарска кућица у близини карауле љона у Ђаковици. -Верификациона комисија је долазила у се мало погледамо. Додуше, имамо ми и -Зимус није било окршаја, јер терористи наше касарне или карауле и ненајављено. Када се деси какав инцидент они дођу, све ИЦ опрему за ноћна осматрања, али је са нису покушавали да прођу овим врлетима. сниме јер су технички били веома добро светлећим минама некако свечаније. Ови Прошлог лета у сукобима са терористима опремљени. Волели су свуда да завире. заклони бочно и позади карауле су нам у овом рејону имали смо жртава. Због то- Јасно је било шта их је занимало и које су животно осигурање, да злобници не приђу га, јесенас смо пре свега, успели да успо- им биле намере. Уочи бомбардовања из с леђа. И то је све. Све остало догађа се ставимо бедем на граници који гарантује Албаније трористи су се запутили у рејон на стазама десетак, петнаест километара да изненађења ни на пролеће ни на лето карауле Годен. Десио се гранични инци- лево и десно, где се спајамо са комшиј- неће бити. Мирни чекамо дане када гора дент. По споразуму ја сам с наше стране ским караулама – веле наши граничари. озелени и спремни смо да их зауставимо излазио на лице места ненаоружан. Пра- Капетан Шљиванчанин нам на крају ре- ако поново покушају да активирају стазе тио ме је само возач. У близини карауле, у че: за шверц. Срећом, летос је наша полиција шуми, сећам се добро, наши су, у складу Војни ветеран 6 КОШАРЕ1998/1999. наређења о дисперсији материјално-тех- ПРОЈЕКАТ ИЗ ОБЛАСТИ ТРАДИЦИЈА ничких средстава, у шуми маскирали од- ређена средства. То није могло да промак- не оштром оку страних обавештајаца из Прилог који објављујемо у овом и неколико наредних бројева Вокерове Мисије. Дабоме да су снимили део је истраживања које Удружење војних пензионера Србије оба- та средства, вели Рашковић и наставља: вља на основу Пројекта ,,Хероји са кошара“, које делом потребних -Пред агресију Албанци су интензивира- средстава финансира Министарство одбране Републике Србије. ли убацивање оружја из Албаније. Током Комисија, за доделу средстава намењених за учешће у финанси- времена знали су где су све места наших рању пројекта и активности удружења од значаја за одбрану и раз- заседа. Покушавали су на све начине да вијање војничких традиција рангирала је пријављене предлоге их избегну. У томе им је помагало локално пројеката и донела одлуку да подржи 12 удружења од укупно 41, становништво. Чак су светлима давали од- колико се пријавило на конкурсу. ређене сигнале терористима. Било је то У просторијама Управе за традицију, стандард и ветеране не- време надмудривања, напомиње Рашко- давно је потписан уговор са представницима удружења. У име Удружења војних пен- вић. зионера Србије уговор је потписао председник Љубомир Драгањац. У име Министар- Водник Саша Радојевић је на караулу ства одбране уговор је потписао начелник Управе за традицију, стандард и ветеране Кошаре дошао септембра 1998. године, пуковник Слађан Ристић. право из средње војне школе коју је тек за- вршио. Прво, па мушко, рекао би наш на- род. Дакле, прва дужност, па она најтежа. Голобради младић долази на једну од нај- тежих дужности ‒ заменика командира ка- рауле која је већ у некој врсти рата. Нешто касније, према постигнутом споразуму са међународном заједницом, са карауле су морали да се врате у своје јединице при- падници специјалних снага који су придо- дати као испомоћ и ојачање. Десет на једнога на велики петак -Није свако могао да буде граничар. У те јединице су регрутовани само војници пр- ве категорије. Имали смо неколико уређе- них заседних места, које смо обезбеђива- Представници удружења чији су пројекти изабрани са начелником Управе ли патролама лево и десно. Пола људства за традицију, стандард и ветеране пуковником Слађаном Ристићем је било на тим местима. Мењали су се на свака два дана, када се морало у караулу и због замене батерија на моторолама. је напали нама суседну караулу Морина. брзо да дејствују. Проценили смо да је нај- Све наоколо било је под снегом. Само три Испоставило се да је то била само тактич- сигурније да средства буду у згради. У ме- до четири месеца, током лета, било је без ка варка. Само пола сата или сат касније, ђувремену нам је стигла помоћ у виду јед- снега. Знате Кошаресу негде на надмор- уследио је главни напад по целом рејону ног одељења војне полиције. На десној ској висини око 1.060 метара, прича тада- карауле Кошаре. Минобацачки пројектили страни наших положаја за одбрану, мало с шњи водник, а сада заставник прве класе избушили су кров карауле, гађали су нас и леђа, али више с бока, видимо неке људе. Саша Радојевић. бестрзајним топом. По падању граната и Не знамо ко су. Касније схватамо да су то Граница је скоро херметично била за- коректури препознали смо да су њихове противничке снаге које се припремају за творена. снаге ласерски одређивали даљине и да напад. Одбијамо напад за нападом. Остао -Покривали смо тих 7,8 километара гра- су помно пратили ситуацију и дејствовали сам само на једном оквиру муниције. Па ничне линије која нам је стављена у над- по нама. Одолевали смо на све то. Читав ипак, нису нам могли ништа. Време се ме- лежност. Патролама смо успевали да све дан и целу ноћ они нападају, а граничари ња јер се тамо током дана промене три го- држимо под контролом. Када су иза нас од се не померају. Крећу они у напад. Ми их дишња доба. Завладала магла, слабо се терориста очишћена села, мање је било дочекујемо ватром. Неколико пута су кре- види. Уз мене је заменик команданта ба- инцидената. Први пут сам у животу видео тали, али нису успели да пробију нашу од- таљона Драгутин Димчевски и помаже медведа који је налетео на минско поље. брану. Када се предао један Албанац из нам да консолидујемо редове. Полицајци Температуре су износиле минус 17 степе- Вучитрна сазнајемо да их је с оне стране добију наређење да се повуку јер им је не- ни, а ми такорећи на отвореном. више од хиљаде, а нас само 115. стала муниција. И ми смо потрошили онај Улога граничара долазила је до изража- Одбијали напад за нападом сандук што су донела двојица војника. Ли- ја нарочито ноћу, јер су у то време терори- шени смо артиљеријске подршке. С друге сти покушавали да пренесу оружје. Разу- стране граничне линије довикивали су Ал- мљиво је онда питање да ли је било стра- Сутрадан ујутру 10. априла мало је банци да се предамо, да улудо не гинемо. ха међу нашим људима? угрејало сунца. Једном од војника је пушка Око пет-шест сати поподне почела је киша -Било је страха, то је сасвим природно. закочила, није могао да дејствује. Војник која се мешала са маглом. Без муниције Али када имате циљ, када знате шта бра- Славиша Јоновић и још један војник, коме нисмо имали куд него да се повучемо на ните, не размишљате о страху. У глави су се не сећам имена, питали су да оду до 300-400 метара иза граничне линије. По- само мисли о одговорности која нам је по- зграде карауле и да оданде донесу другу влачимо се у село Кошаре. Они су после верена да чувамо последње стопе отаџби- пушку. Одобрио сам то, уз напомену да заузели караулу. У згради карауле су сни- не. Ми нисмо ишли да освајамо Тропоју оду полако и да воде рачуна о личној без- мили и видео-материјал који су после ока- или Тирану. Бранили смо само наше. бедности. Та двојица били су последњи чили на интернет. Показали су наша доку- Први напад на нас, по избијању агреси- војници који су били у згради. Њих двоји- мента која су тамо пронашли. Месец дана је, десио се 9. априла, на Велики петак. ца оду у караулу и установе да је гађана. после тога, авиони НАТО-а погодили су Био сам на заседном месту, на 50 метара Разбију магацин, донесу пушку и из ратне зграду карауле у којој су били албански те- иза граничне линије. Очекивали смо да ће резерве донесу сандук са муницијом, не- рористи. Погинуло је њих седморица, ка- караула бити бомбардована, па смо сви колико бомби и конзерве. Читав дан и ноћ зује Саша Радојевић. били на заседним местима и отпорним нисам ништа јео. тачкама одбране. Чак смо и војничку кухи- А зашто нисте ратна материјална сред- Прилог приредили: њу изместили. ства изместили из зграде карауле, питамо Звонимир Пешић Дакле, на велики петак око четири или Сашу? Душко Шљиванчанин пет часова изјутра Албанци су из Албани- -Нисмо очекивало да ће агресор тако Милен Чуљић Војни ветеран 7 КОШАРЕ1998/1999 ХЕРОЈИ СА КОШАРА1998/1999. Одбрана Србије у рејону карауле Кошаре ЈУНАЦИ НА ПОСЛЕДЊОЈ СТОПИ КОСМЕТА Пресудно за решавање граничних инцидената и укупних прилика на Косову и Метохији било је формирање истуреног командног места Приштинског корпуса 16. априла 1998. године у Ђаковици, где је био генерал Лазаревић, у то време начелник Штаба Корпуса. Строго смо поступали по Правилу граничне службе, чак и ноћу. Заустављали смо терористе како је прописано, а они су то злоупотребљавали. Чим чују глас, бацали су бомбе. Срећом, ниједан наш војник тада није страдао. Имали смо врхунски обучену војску. О дбрана почива пре свега на људима. Један од храбрих старешина што су одиграли кључну улогу у стварању еластичног, а непролазног бедема, био је Драгутин Димчевски, у оно време заменик команданта 53. граничног батаљона, а да- нас потпуковник у пензији. Цео радни век посветио је часном занимању, почевши као водник после завршене Артиљеријско-под- официрске школе 1970. године у Задру. Три пута је ванредно унапређиван у виши чин, што је реткост. Рођен је у селу Равно Куманово код Куманова. Све време службо- вања био је у трупи, почевши од Лесковца, а најдуже времена провео је на Косову и Метохији. Од војника и старешина чули смо да је Драгутин искуством које је стекао на ратишту у Хрватској одиграо значајну улогу у успешној припреми и одбрани карауле Ко- шаре. Његово акумулирано знање, практич- ни савети и умешно командовање спасили су многе животе и учинили да и у најтежој ситуацији одбрана не попусти. О службовању на граници према Албани- ји Димчевски каже: Године 1998. када су ме поставили за за- меника команданта 53. граничног батаљо- на, а за команданта дошао Душко Шљиван- чанин из Урошевца, градили смо састав ко- Потпуковник Драгутин Димчевски у патроли дуж граничне међе ји ће одговорити на све изазове и претње. Наши међусобни односи заиста могу да по- нута је и карула Зулфај (између караула се у ситуацији да сами, са наше стране, служе као пример. Пре тога обављао сам Ћафа Прушити Годен), да би боље затво- обезбеђујемо државну границу. Било је то дужност помоћника за позадину. Због одсу- рили државну границу за прелазак илегал- много теже одговорније и ризичније. Године ства Томислава Петровића више пута сам них група. Караулу Бошко Жиловићу прет- 1998. након тих дешавања, илегално са ангажован и улози заменика команданта, ходном периоду спалили су албански теро- простора Космета мештани-илегалци из се- каже популарни Димче, који је граничну слу- исти. Ђеравицаје била монтажни објекат. И ла Градова покушавају и успевају да пређу жбу и тамошњу границу познавао у прсте. ту караулу су спалили. Онда је направљена на територију Албаније. То чине у мањим брвнара. Караулу Ликенготово су уништи- групама, када је владало невреме, праћено Више од 60 илегалних ли терористи. Командно место граничног кишом и снегом и под окриљем ноћи. Као прелазака границе батаљона било је у Ђаковици, где је разме- мештани знали су сваку стазу и богазу. Има- Сада већ чувени, а по многима херојски штена Команда батаљона са Четом за обу- ли су веома организовану осматрачку слу- 53. гранични батаљон вршио је линијско ку граничара, Одељењем везе и Позадин- жбу. Пратили су сваки наш покрет. Наше по- обезбеђење државне границе, то јест од- ским водом. мерање са сваке тачке, користили су за пре- брану у одсеку одговорности од 69,9 кило- Посебно тешка година за припаднике тог лазак међе. На територији Албаније имали метара, десно планина Богићевића, а лево батаљона била је 1998, када је спречено ви- су организован прихват, смештај, исхрану... Паштрик. Обимне и сложене задатке извр- ше од 60 илегалних прелазака границе. Го- Наоружавају их, организују им обуку. Они шавале су две граничне чете на девет стал- дину раније (1997) у Албанији је дошло до Албанци са Космета који су одслужени вој- но поседнутих караула и четири летње, које непослушности војске (вероватно ће непри- ни рок имали су обавезу само да обаве га- су поседане у рано пролеће а напуштале страсна историја утврдити да ли се то дого- ђања. Ми смо са наших осматрачница, са касно у јесен. У „надлежности“ 1. чете биле дило спонтано), када су албански гранича- границе, све то непрекидно пратили. Вежбе су стално поседнуте карауле: Кожњар, Ге- ри напустили карауле, оставили наоружа- су изводили углавном дуж границе јер су нерал Павле Илић, Кошареи Морина, а лет- ње, муницију и минско-експлозивна сред- проигравали ситуације у којима ће да деј- ње ‒ Бошко Жиловићи највиши врх Ђера- ства. То наоружање долази у руке разних ствују. Ми смо правили планове како да то вица (2656м). Друга гранична чета била је група које планирају да га пребаце на Косо- спречимо. Заробљени терористи су нам по- распоређена у пет караула: Митар Војино- во и Метохију. Да би то учинили, морали су танко пренели шта се радило у Албанији. вић, Дева, Ћафа Прушит, Годен и Дејан негде да ускладиште оружје и муницију. За Али Албанци са Космета нису добијали Радановић, а лети се користила караула то су користили своје напуштене карауле. оружје бесплатно. Морали су дебело да га Ликен. После погоршања ситуације, посед- -Након напуштања караула, нашли смо плате. У заграничном појасу Албанија им је Војни ветеран 8 КОШАРЕ1998/1999.