ПОГЛЕДИ ић Кошаре в о нк Пише Владимир ВЈЕШТИЋ а Ст н ра еветог априла, на Велики петак 1999. годи- о Г о: не започела је битка која је за веома кратко Фот време добила ореол епског подухвата, у коме је 115 граничара и шест старешина Војске Југославије успело да заустави две бригаде такозване Ослободилачке војске Косова. Два дана и две ноћи, одсечени, без могућ- ности да им стигне помоћ, бранили су осам километара државне границе. Својеврсна верификација тог подухва- та стигла је прошле године, када је битка за Кошаре зва- нично ушла у историју за осми разред основне школе. Током агресије НАТО-а 1999. године било је много ме- ста где су браниоци исказали херојство, али многи мисле да су Кошаре постале синоним храбрости, патриотизма и исправне борбе у којој смо ми бранили нашу кућу, наш праг, нешто што нам припада по међународном праву и свим људским и Божијим законима, каже данас заставник прве класе Саша Радојевић, тада водник, заменик коман- дира Карауле „Кошаре”. – Имао сам 19 година и у то време заиста нисам био свестан шта смо урадили. Нисмо знали да пишемо исто- рију, јер зауставили смо копнену агресију на нашу земљу. Иза нас су били манастири Високи Дечани и Пећка па- тријаршија, наша културна баштина. И заиста се питам шта би било са нашим народом у Метохији и нашим све- БИТКА КОЈА тињама да је тада пробијена државна граница. А као кру- на наше чврсте и нeпробојне одбране дошла је и Резолу- ција Савета безбедности 1244. ЈЕ УЈЕДИНИЛА ЗАХВАЉУЈУЋИ ДИМЧЕВСКОМ ДАНАС ИМАТЕ МЕНЕ ЗА САГОВОРНИКА СРБИЈУ Сећајући се тих дана, и посвећености коју су исказали ње- гови саборци, Радојевић сведочи да су караулу гледали као на своју кућу, војнике око себе доживљавали као браћу, а у злу које их је снашло само су желели да заштите себе и положај на коме су. Кошаре и оно што се тамо дешавало тачка – Владала је чудесна синергија војника на служењу вој- је која уједињује целу Србију. Имам људску ног рока и храбрих старешина, међу којима увек с поно- и моралну обавезу према саборцима који сом истичем потпуковника Драгутина Димчевског, заме- ника команданта 53. граничног батаљона, кога је и пред- нису преживели, који су још увек на мртвој седник Републике одликовао орденом за херојство. Реч је стражи, да говорим о томе. Непријатно ми је о једном од старешина који је све време био уз своје вој- кад ме ословљавају „херој са Кошара”, jер нике и захваљујући њему, могу то чиста срца да кажем, ми сваки од нас, од првог до последњег минута, смо имали најмање губитака. Захваљујући Димчевском ви нудио je своју главу и био спреман да је данас имате мене за саговорника. Сви смо били млади, а положи за одбрану отаџбине, каже заставник он нам је вратио пољуљани морал и не постоји особа која има веће заслуге од њега у тој бици, коју се заједнички из- прве класе Саша Радојевић, заменик нели војници и старешине. Димчевски је данас, не само за командира Карауле „Кошаре”, једног од оних мене већ и за многе војнике, очинска фигура, човек који места где се кали ватрена искра у човеку, можда има највише деце од свих Срба, јер га сви гледамо која га држи усправним, јаким и посвећеним као оца који нам је спасао живот. најузвишенијим вредностима народа коме Пре још једног кратког подсећања на хронологију бит- припада. ке на Кошарама заменик командира карауле заставник 54 Одбрана Април 2022. ПОГЛЕДИ ГОДИШЊИЦЕ прве класе Саша Радојевић напомиње да су његови са- ра било ког фронта, али је ових 115 успело да два дана и борци били брижљиво бирани као „кадрови за границу”. једну ноћ не дозволи непријатељу да оствари свој циљ, – Граничари су тада били специјална јединица и није „а то је не само заузимање Карауле Кошаре већ овлада- могао свако да буде део њих. Једини су имали наоружање вање простором, пробијање линије и спајање са при- са бојевом муницијом и право да га употребе. Кад причам падницима такозване ОВК по дубини, на Радоњићком о људским квалитетима тих војника, увек цитирам гене- језеру и даље”. рала Лазаревића, који је рекао: „Ту српску младост нам је – После читавог дана интензивних борби и нашег Бог подарио тих година да нам сачува и одбрани земљу. успешног одолевања увече почиње киша и, касније, сми- Они су сломили ту НАТО стрелу”. ривање ситуације. У том тренутку нисам знао да су те- рористи већ заузели Раса кошарес коту 601, да је поги- ОДБРАНА У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ нуо војник Драган Милићевић Шумар... Тог дана на мото- На Караули „Кошаре” од 115 војника граничара око 10 од- роли сам једино чуо да је рањен командант мајор Душко сто чинили су они из Црне Горе, било их је и из Војводине, Шљиванчанин. Имао сам само пријем у тој комуникаци- а Радојевић посебно похвално говори о војницима мађар- ји, али не и предају. Било је хладно, батерије су се брзо ске националности, којих је било око пет одсто. празниле. Заменик команданта мајор Драгутин Димчев- – Поменуо бих десетара Атила Мату и кувара војни- ски тог првог дана био је ту, видео да се добро држимо и ка Рудолфа Кочиша, који је дочекао крај рата заједно са координирао је нашу одбрану. На мотороли сам чуо када нама у рову, борећи се до последње секунде. А био је кувар је мајор Шљиванчанин рекао да је рањен и да Димчевски на караули и никада није ишао у патролу. Било нас је са преузме команду. свих страна, највише из Чачка, разли- Радојевић каже да су у окружењу читих националности, Русина, Рома У најтежим тренуцима Албанци су имали заклоне за дејство и заштиту, и других. Када се тог јутра 9. априла нас позивали на предају. Не да нико као и шлемове. Једина претња био је догодио фронтални напад, били смо директан погодак одозго. није на то ни помишљао, већ смо као одлучни да бранимо своје положаје – Све смо школски одрадили, а за- један били спремни да пре идемо у и не дозволимо непријатељу пробој и нимљиво је да сам за дипломски рад у даље напредовање. смрт него у повлачење или предају. Средњој војној школи имао тему „На- Читав дан 9. априла вођене су Сваки човек је био брат, иако су се пад као основни вид борбених дејста- борбе. Радојевић каже да не треба за- ва”. Ту сам морао да разрадим и одбра- на Кошарама борили војници свих боравити да 115 војника ни у теорији ну, јер не може напад без одбране, то нација у нашој земљи. не може да одбрани осам километа- иде једно са другим. То сам теоретски 55 ПОГЛЕДИ научио и дошао је тренутак да то треба практично при- погинуле и помислите да сте ви следећи, а само смо бра- менити. Радио сам тему не слутећи да ће ми можда једног нили наше. То је заиста био крвави Васкрс. дана спасити живот. Пакао Кошара је настављен. Није било дана нити ноћи да непријатељ није покушавао да пробије границу, макар КРВАВИ ВАСКРС само гранатирањем. Девети април био је Велики петак, најтужнији дан у хри- – Тражили су те џепове, да нам упадну као за Васкрс. шћанском свету. Најтежи дан за људе на Кошарама, ипак, Једну ноћ чујемо како неко корача. Стрпљиво чекамо, пу- био је Васкрс, 11. април. Живот је изгубило десет људи, а штамо.. А онда неко отвара ватру. Чујемо ватру и са друге сви ти млади хероји заслужују да буду поменути. стране. Била је то крава, коју су пустили да види има ли – Од дејства такозване Ослободилачке војске Косова некога на том терену и да ли могу опет да нам упадну, да животе су на Васкрс изгубили војници 53. граничног ба- нам приђу са леђа. Борили смо се како смо знали. Остали таљона – Дарко Бјелобрк из Бача, Иван Богосављевић из смо на Кошарама, наша одбрана је остала непробојна све Крушевца, Миленко Божић из Лаћарка код Сремске Ми- до коначног повлачења по Кумановском мировном спора- тровице, Радиша Илић из Уба, Симо Поповић из Плужи- зуму. Ту непријатељ никада није остварио свој циљ, није на, Предраг Богосављевић рођен у Лебану, као и водник извршио пробој одбрамбене линије. Нисмо се радовали из те херојске јединице Иван Васојевић из Сјенице. Сво- када је потписан Кумановски споразум, али донео је јед- је животе дали су и водник прве класе из 5. батаљона вој- ну врсту олакшања.. не полиције Драган Комарица, рођен у Смедереву, Јови- Заменик командира Карауле „Кошаре” Саша Радоје- ца Миленковићи из Крушевца, војник 125. моторизова- вић каже да треба признати да је било тренутака када пад- не бригаде, као и Бранко Чутурило, војник добровољац у не морал. истој јединици, из села Крш код Книна. Погинуо је и гра- – Тешко је описати осећај кад, на пример, падне авио- ничарски пас Листер. Пси су и у мирнодопским условима -бомба на неких 700 до 1.000 метара удаљености. Летите у спасавали живот војницима. Листер је храбро скочио на ваздух и горе сте три до четири секунде, а онда пад. Или Албанце који су упали у нашим униформама, украо им је осећај кад чујете авионе и помислите да сте ви следећи. Че- неколико секунди.. Да није, могло је да погине више вој- кате погодак. Како описати осећај кад падне авио-бомба са ника. У том тренутку одлучивало се хоће ли одбрана оп- напалмом. НАТО бомбардовање је било страшно. Наша је стати. Помоћ нам још није стизала, били смо готово без срећа што смо се налазили на свега 80 до 100 метара од Ал- муниције, битка је трајала два дана, без хране. А они нису банаца, па ако авио-бомба поклопи нас, поклопиће и њих. одустајали, хтели су да нас докрајче. Да су пробили ту ли- То нас је сачувало. Да су нас потерали у дубину, авијација нију, добили би на моралу, заузели би нашу технику и мо- би нас све побила, а није захваљујући Димчевском који није билисали снаге у Метохији, спојили би се са снагама Раму- дозволио да се одступи ни за јоту. Није лако бити под ужа- ша Харадинаја. То је најтежи тренутак, када гледате све те сним непрекидним ватреним дејством, било је тешко без Владала је чудесна синергија војника на служењу војног рока и храбрих старешина, међу којима увек с поносом истичем потпуковника Драгутина Димчевског, заменика команданта 53. граничног батаљона, кога је и председник Републике одликовао орденом за херојство. Реч је о једном од старешина који је све време био уз своје војнике и захваљујући њему, могу то чиста срца да кажем, ми смо имали најмање губитака. Захваљујући Димчевском ви данас имате мене за саговорника. 56 Одбрана Април 2022. ПОГЛЕДИ ГОДИШЊИЦЕ основних услова за живот, без купа- На крвави Васкрс у рејону Кошара О моралним вредностима бра- ња, адекватне преобуке, течне хране. животе су изгубили војници 53. нилаца данас је излишно говори- Али кад видите свог команданта, за- ти, каже заставник Радојевић, који граничног батаљона – Дарко Бјелобрк меника команданта да су заједно са је сада припадник Војнообавештај- из Бача, Иван Богосављевић из вама, да моја глава не вреди ништа не агенције. више и ништа мање од њихове, да Крушевца, Миленко Божић из Лаћарка – У најтежим тренуцима Албан- они раде исто што и ја радим, онда код Сремске Митровице, Радиша Илић ци су нас позивали на предају. Не да то даје снагу и диже морал. нико није ни помишљао, већ смо као из Уба, Симо Поповић из Плужина, један били спремни да пре идемо у ОДБРАНА ИСТИНЕ Предраг Богосављевић рођен у Лебану, смрт него у повлачење или предају. Војници су на Кошарама бранили као и водник из те херојске јединице Сваки човек је био брат. На Коша- територију, а не објекат као такав. Иван Васојевић из Сјенице. На бранику рама су се борили војници свих на- Управо зато одбрану су, након кара- ција, припадници граничних специ- отаџбине страдали су и водник прве уле, организовали на резервном по- јалних јединица, који су први били класе из 5. батаљона војне полиције ложају, много погоднијем, и ту оста- на удару. Тај цинизам и неправда ме- ли до 14. јуна. Драган Комарица, рођен у Смедереву, ђународне заједнице и селективна – У војничком смислу нисмо по- Јовица Миленковићи из Крушевца, примена права хомогенизовали су ражени нити побеђени, јер пораже- нас и додатно мотивисали. Џабе су војник 125. моторизоване бригаде, као на војска напушта положаје и пре- бацали летке са поруком да напусти- и Бранко Чутурило, војник добровољац даје се, дајући наоружање супрот- мо положаје. За разлику од неприја- ној страни. Ми то нисмо урадили, у истој јединици, из села Крш код Книна. теља, ратовали смо чисто као суза, већ смо се по наређењу претпоста- по међународном праву. Само смо вљене команде повукли са положаја које смо јуначки др- се бранили. Данас и Албанци поштују битку на Кошара- жали током целе агресије. Кошаре смо могли да одбрани- ма. Кажу да је с наше стране била „фер плеј”, што ми не мо само заједно, чврсто и одлучно. Тих дана, осим поло- бисмо могли рећи за њих, јер је са територије Републике жаја војске, ваљало је бранити и истину. Албаније извршена агресија на једну суверену земљу. Ми – Били смо веома срећни када је новинар Милован смо само бранили своје. Управо зато нам је тешко падала Дрецун са сниматељем Томиславом Магочијем дошао на медијска цензура након битке, јер о томе готово није сме- прву линију борбених дејстава, да сликом и речју деман- ло да се говори. Тек је филм Слађане Зарић „Ратне приче тује да су албански терористи на почетку копнене агре- са Кошара” донео истину за шири аудиторијум. сије заузели граничну караулу, да је наша линија проби- КОШАРЕ ДАНАС јена, да је Војска Југославије разбијена. Директно са на- ших положаја на граничној ли- Данас храбри учесници битке за Кошаре уживају пошто- нији, на Телевизију Београд оти- вање. Скупљају се, друже и евоцирају успомене на дане шао је снимак да смо ми ту, да које никада неће заборавити. се држимо и да смо одлучни да – Скупили смо се прошле године, и ове ћемо, на Зла- истрајемо у одбрани онога што тибору. Јанко Илић нас окупља у својој кући. Дође 70–80 је наше, највредније. људи. Дођу и породице погинулих. Иначе ја сам већ три Пакао Кошара није се завр- године припадник ВОА. После 1999. године добио сам шио потписивањем Куманов- прекоманду, заједно са потпуковником Димчевским, ни ског споразума. Није било на- мање ни више у 57. гранични батаљон. Прешево. Током пада, али су спорадично на по- оружане побуне на југу Србије био сам на дужности ко- ложаје војске испаљивали по мандира вода за интервенције, све до 2002. године, када неку мину. смо је успешно угушили. После Прешева прекомандован – Генерал Лазаревић је касни- сам у Лесковац, у Команду Приштинског корпуса, све до је потврдио да његово наређење његовог расформирања. Након тога био сам припадник није било да се по сваку цену 252. оклопне бригаде у Краљеву, Друге бригаде, а 2012. го- брани државна граница, него да дине сам прешао у Министарство одбране Сектор за по- се повучемо у дубину и нађемо литику одбране, па у Управу за организацију. повољније положаје да ту води- Срећан сам што сам својеврсну иницијацију за све ду- мо битку, али је данас поносан жности које сам касније обављао доживео на Кошарама, на што га граничари нису послуша- једном од оних места где се кали ватрена искра у човеку, ли и што нису устукнули. Сада је која га држи усправним, јаким и посвећеним најузвишени- и јасно да нам је то што смо оста- јим вредностима народа коме припада, за који је спреман ли на граници и спасило живот. да, као у војничкој заклетви, да оно највредније што има.| 57