Žan ŽakRuso EMIL M M ftM gn ■"■P* 1 J:l I. O V A SPITA N JU VALJEVO - BEOGRAD 1989 BIBLIOTEKA: UM I SRCE Naslov originala: JEAN JACQUES ROUSSEAU: L’ŽMILE 0U DE L'ČDUCATION Urednik: PETAR Ž. MILOSAVLJEVIĆ Ponovljeno izdanje Provod: DUŠAN TAMINDŽIĆ PREDGOVOR UREDNIKA Žan Žak Ruso je rođen u Ženevi 1712., a umro je u Ermenon- vilu 1778. godine. Rođenje u skromnoj zanatlijskoj porodjci jednog časovničara. Majka mu je umrla na porođaju, tako da je'Žan Žak najranije deti- njstvo proveo pored oca, čoveka površna i lakomislena, sklonog ra­ zličitim pustolovinama. Imao je nesrećno i teško detinjstvo, a imao je i brata, o kome se posle stvarno ništa ne zna, osim daje postojao. Otac ga je obrazovao uz pomoć različitih romana, ponajviše sentimentalnih i uz pomoć Plutarhovih Životopisa. Zajedno su pro­ vodili čitave noći u čitanju. Kad mu je bilo deset godina, otac je morao da napusti Ženevu zbog neke afere, prepuštajući Žan Žaka ujacima i tetkama. Žan Žak je bio-vrlo nemirnog i radoznalog duha, pa je često odlazio u dugačke šetnje izvan gradskih zidina. Tako se jednom de­ silo, kada je Žan Žak Imao šesnaest godina, vraćajući se iz polja, ku­ da je otišao da se šeta, našao gradske kapije zatvorene. On tog trenutka ođlučpje đa beži u svet. Najpre je u Savoji, posle u Lionu, u Lozani pa najzad u Parizu. Bavi se muzikom i podučavanjem, već duže vremena bez određenih đela, a bliži se četrdesetoj godini života. Tada se neočekivano jedan veliki pisac i mislilac osamnaestog veka otkriva Francuskoj i svetu. Dižonska akademija je raspisala konkurs na temu: - Da li na­ predak nauka i umetnosti poboljšava moral? Ruso je na to dao negativan odgovor, što je bio potpuni para­ doks, ali koji je pitanje razvoja nauke i umetnosti postavio još dub­ lje i radikalnije, tako daje došlo do velike uzbune i diskusije u kojoj su učestvovali najveći mislioci tog vremena. Rusoova "Rasprava o naukama i umetnostima" je malo delo po svome obimu, ali delo koje je svojim sadržajem donelo veliku slavu piscu. 3 Jedne večeri Ruso je legao kao običan, osrednji pisac i mu­ zičar, a sutradan se probudio kao slavan i veliki filozof, ravan svim tada vodećim piscima i umetnicima. Od tada za dvanaestak godina, Ruso piše svoja glavna dela: "Rasprava o poreklu nejednakosti", "Pismo Juliji ili nova Eloiza", "Društveni dogovor", "Emil ili o vaspitanju". Posle toga nastupa jedno duže vreme lutanja i progona. Poseta Hjumu, vraća se u Francusku i piše "Ispovesti". U to vreme su sve vidniji znaci njegove duševne uznemirenosti i poremećenosti. Tako da sve više živi osamljenički, sklanjajući se od poštovalaca, prijatelja i svih drugih ljudi. Umro je jula 1778. godine, neposredno posle Voltera, sa ma­ njim brojem životnih godina i sa manje materijalnog bogatstva, ali sa prodornijim delima. Ruso je svoje delo "L’ Žmile ou de Tćducation”, pisao mnogo godina, a bilo je izdato 27. maja 1762, a već 7. juna 1762. godine, Sorbona ga je javno osudila. Rusoova napredna i radikalna shvatanja u "Emilu", su potpu­ no otkrila zablude i laži verskog i tadašnjeg društvenog vaspitanja, što je izazvalo progone Rusoa od tadašnjih državnih i crkvenih vla­ sti, Sorbona je zabranila "Emila", Parlament je doneo odluku o njegovom spaljivanju i naredio progon pisca. Ruso je umakao, ali za njega nije bilo više mira. "Emil" je svuda bio osuđen, a njegov pisac svuda progonjen, u Bernu, Holandgi, pa čak i u Rusoovoj rodnoj Ženevi, koja se pre togajzvesno vreme ponosila svojim građaninom. U svome "Emilu" Žaka Žak se otvorio vekovima koji dolaze, jer je strasno i žestoko postavljao pitanje modernog društva i moder­ nog čoveka. U toj svetlosti treba gledati Rusoovo celokupno delo, ne samo "Emila", jer taj "prirodni čovek", koga on traži u nekim iskon­ skim vremenima, jest ustvari novi čovek, koga rađa Renesansa i bu­ duće vreme. Takav "Emil" se rađao i preporađao u Rusoovo vreme, a u mo­ derno vreme to je ideal i model novog vaspitanika i novog čoveka u potpuno drugačijim uslovima. Ruso je potpuno u kqrenu nove, mo­ derne misaonosti i naročite osećajnosti, jer je on ogromno doneo da čovek nađe svoj potpuni izraz u modernim vremenima posle sred­ njeg veka. Nesumnjivo, Ruso je najveći francuski filozof osamnaestog ve­ ka, ako se veličina meri po konkretno-istorijskim i praktičnim po- sledicama, koje izazivaju ideje i teorije filozofa. Sva njegova dela su 4 izvršila konkretan i praktičan uticaj na samog čoveka i na promenu tadašnjeg društva. Rusoov značaj, daleko je iznad prosvetiteljstva, prevazilazi granice filozofije, on nije samo kraj prosvetiteljstva, nego je početak jedne nove epohe u istoriji kulture i duhovni pokretač velike Fran­ cuske revolucije, koja u svim elementima ukida stari društveni po­ redak (ancien regimć). I Ruso svojom filozofijom podstiče i traži radikalno menjanje društva i što je još važnije radikalno menjanje čoveka ("Emil ili o vaspitanju"). Ruso traži promenu principa i normi tadašnjeg perioda razvo­ ja civilizacije, imajući potpuno nova i moderna shvatanja i ideje, ko­ je su i danas savremene i isto tako konkretne i praktične. Kod Rusoa mogu se naći brojne zablude, iluzije, zastranjenja, ali nikada nije odstupio od svojih principa borbe za novo društvo i novog čoveka, i naročito borbe protiv svih vrsta privilegija, koje su Vladale u njegovo doba, a slično vladaju i danas. Potrebno je uvek ukazati na stvaranje nove osećajnosti, senti- mentalizma u najboljem smislu, lirike i "logiqUe du coeur", koja vo­ di od Paskala, a kod Rusoa je dobila potpunu filozofsku i umetničku eelinu. Nova oscćajnost nastaje, zato što postoje stvari i saznanja koja su iznad i izvan ljudskog razuma, iznad racionalističkog poimanja sveta. O Lim stvarima i saznanjima - odlučuje srce. osećajnost, inspiracija, nadahnuće - kao iznenadni blesak mnogo­ brojnih ideja, svetlošti, nagovešluja. U tom smislu je i "Emil", novi vaspitanik, koji mora da razvije i na svoj način sve vrste moći, svojih moći od osećanja do uma. Moći i "Emilove" su od srca do uma, i sve se to mora obrazovati, vaspitati i postati celina ljudskog bića. U tom srcu, osećajnosti, inspiraciji jeste slučajnost i nužnost ostvarivanja ljudskog uma, i jedno i drugo su "prirodne moći” ljudi, koji ih trebaju razviti i oživeti. "Emil" donosi jedno novo pitanje, pitanje o novom vaspitaniku, o novom čoveku, koje rešavaju više od osamnaestog veka, devetnae­ sti i dvadeseti vek, jer se ono postavlja u oštrijem svetlu, pošto su se rešila mnoga društvena pitanja, a čovek kao individualno, slobodno biće i dalje ostaje velika zagonetka ljudske civilizacije i ljudskog saznanja. Zašto "Emil" danas, pored tolikih novih učenja i teorija, koje na moderniji, naučniji način tretiraju vaspitanika i ostvarivanje čoveka. Pitanje koje je misli se bitno, samo dotle, dok ne pročitamo pažljivo "Emila" i ne uočimo da su sve ideje današnjeg modernog 5 čoveka date u tom delu: jednakost, individualnost, prilagodavanje vaspitanja i obrazovarya osobinama i sposobnostima vaspitanika, težnja ka slobodi, kritika društvenih normi i zakona, koji sprečava­ ju slobodan razvoj čoveka, ostvarivanje svih osobina i sposobnosti čoveka. Sve te ideje su u izvanrednom pisanju Žan Žak Rusoa,.koje je živo, osećajno i umno. Ovaj "Emil" ima četiri kpjige, koje su kod nas prevedene i ovo je ponovljeno izdanje u novoj opremi, pošto se misli, daje ovo delo neophodno ponovo odštampati. < Peta knjiga "Emila" se sređuje i piše se veći i širi pogovor o "Emilu" i ta knjiga će izaći iz štampe odmah početkom 1990 god. (krajem januara), u izdanju’Estetike" Postoji potreba i da se kaže da će tako 'Emil" biti u ćeli ni za sve zainteresovane ža srce i um čoveka. U Beogradu, 9.10.1989 g, Petar ŽL Milosavljević 6 PREDGOVOR Ova zbirka razmišljanja i opažanja, bez reda i gotovo bez veze, bila je započeta za ljubav jednoj dobroj, misaonoj majci1. Prvobitno sam nameravao napisati samo kratku raspravu, ali kako me je ovaj predmet povukao sa sobom protiv moje volje, rasprava je malo po­ malo postala neka vrsta dela, koje je, nesumnjivo, preveliko s obzi­ rom na sadržaj, ali premaleno s obzirom na predmet o kome se ovđe raspravlja. Dugo sam se kolebao da li da ga obelodanim; i često sam osetio, radeći na njemu, da ako je neko napisao nekoliko brošura, to ne znači da može sastaviti jednu knjigu. Nakon uzalud­ nih napora da gaučinirn boljim, držim da ga moram pružiti onakvo kako je, uveren daje od važnosti obratiti pažnju javnosti na ovaj predmet, i da ja, iako bi se moje ideje pokazale kao loše, ipak nisam sasvim i gubio svoje vreme, ako kod drugih izazovem dobre misli. Čovek, koji iz svoje usamljenosti baca ove listove međju publiku, bez slavopojaca, bez stranke koja bih branila, ne znajući čak ni šta se o njima misli ili govori, ne treba da se boji da će njegove zablude, ako se vara,biti uzete za istinite bez ispitivanja. Malo ću govoriti o značaju dobra vaspitanja; neću gubiti vre­ mena ni u dokazivanju da je vaspitanje, koje je sad uobičajeno, rđavo; hiljadu drugih je to učinilo pre mene,i ja ne volim da ispu­ nim knjigu stvarima koje ceo svet zna.Primetiću samo da se od ne­ zapamćenih vremena jednako viče protiv ustanovljene prakse, a da nikome ne pada na um da pređložT bolju. Književnost i znanost našega stoleća idu u mnogo više za tim da ruše nego da zidaju. Sva­ ki kudi tonom majstora; ako hoćemo da činimo predloge,moramo uzeti drugi ton, koji se manje dopada filozofskoj nađuvenosti. Uprkos tolikom mnoštvu spisa,kojima je tobož cilj opšta korist, ipak se još uvek zaboravlja najglavnija od svih koristi, a to je veština obrazovati ljude. I pokraj Lokove knjige1 2 moj je predmet bio potpu- 1 (Gospoda De Šenonso) 2 Misli o vaspitanju deco, 1721. 7 no nov, i ja se veoma bojim da on i nakon moje knjige ne ostane nov. Mi he razumemo dear, što se čvršće držimo pogrešnih ideja koje gajimo o njima, to više lutamo. Najmudriji obradjuju ono stoje vredno da ljudi saznaju, a pritom se ne obaziru na ono što ieca mo­ gu naučiti. Oni uvek traže čoveka u detetu, ne misleći na to staje ono pre nego što postane Čovek. To da izučim, oko toga sam se naj­ više paštio, da bi se, i kada bi moj metođ bio himeričan i pogrešan još uvek mogla izvući korist iz mojih opažanja. Moguće je da imam nejasne' predstave o onome što treba činiti, ali držim da sam dobro ispitao predmet na kome treba raditi. Počnite, dakle, bolje proučavati svoje vaspitanike, polazeći s toga stanovišta, držim da lektira za vas neće biti bez koristi. Što se tiče takozvanoga sistematskog dela koji ovde opisuje sa­ mo tok prirode, on će baš: najviše zbuniti Čitaoca; ■ to će, nema sum­ nje, biti i izvor napadaja protiv mene, i možda će napadači imati pravo. Svet će pre misliti da pred sobom ima sanjarije kakvoga zanesenjaka o vaspitanju, negoli, raspravu o vaspitanju. Šta da činixn?Ja ne pišem o tudjiin negom svojim idejama. Ja ne vidim kao drugi ljudi; već davno mi je to prebačeno. Ali da li zaista zavisi od mene da sebi dam dinge oči i da prisvojim druge misli? Ne. Od me­ ne .zavisi da ne budem tvrdoglav u svom mišljenju, i đa sebe ne držim pametnijim od čitavoga sveta; od mene zavisi, ne da menjatn svoje mnjenje, nego da nemam neograničeno pouzdanje u. njega. To je sve što mogu učiniti i što uistinu činim. Ako katkad uzmem afir- mativaii ton, to nema nikako svrhu da obmanem Čitaoca, nego da razgovaram s njim onako kako mislim. Zašto bih, u formi sumnje, iznosio .misli u koje: sdm ni najmanje ne sumnjam? Ja pišem tačno ono što se dogadja u mom duhu. Izlažući otvoreno svoje mnjenje, tako sam daleko od toga da ga predstavljam kao neprikosnovenu istinu, da uvek dodaj em svoje ra­ zloge kako bi ih čitaoci mogli ispitati i prema njima o meni izreći sud: ali, ako i neću da uporno branim svoje misli, ipak ne'držim se­ be manja obaveznim da ih iznesem, jer načela, u pogledu kojih sam s drugima potpuno suprotnog mišljenja, nisu nipošto beznačajna. _ Oni spadaju u onu vrstu načela čiju je istinitost ili lažnost vrlo važno poznati,! koja utvrdjuju sreću ili nesreću ljudskoga roda. Iznesi ono stoje mogu4e izvršiti,neprestano mi ponavljaju. To je isto, kao kad bi mi rekli: Predloži da radimo ono što radimo, ili predloži bar nešto dobro što se da udružiti s postojećim zlom. Takav je projekt, s obzirom na izvesne predmete, mnogo himeriemji nego moji predloži,jer se u ovoj smesi dobro pogoršava, dok se zlo ne leći. Ja bili se u svemu više voleo držati utvrdjene p£akse,negoli napola usvojiti dobar metod; na taj bi način u čoveku bilo manje protivu- rečnosti, jer on ne može u isto vreme težiti dvama suprotnim ci­ ljevima, Očevi i majke, vi već hoćete da učinite sve šio se može učiniti. I treba li zar ja da odgovaram za vašu volju? Kod svakoga plana treba imati na umu dve stvari: prvo,apso­ lutnu valjanost plana, a na dragom mestu, lakoću izvodjenja. U pivom pogledu dovoljno je da plan bude valjan i sam po sebi ostvarljiv, da dobro, koje se nalazi u njemu, leži u prirodi stvari, ov- de, na primer, da predloženo vaspitanje pristaje čoveku, i da bude dobro prilagođjeno ljudskome srcu. Drugo razmatranje zavisi od datih odnosa u izvesnim situaci­ jama, od slučajnih odnosa s obzirom na stvar, koji prema tome nisu nužni, te se mogu menjati^do beskrajnosti.Tako jedna vrsta vaspita- nja može biti izvođljiva u Svajcarskoj, a u Francuskoj ne; jedna dru­ ga može pristajati za građjanske porodice, a druga opet za viši stalež. Manja ili veća lakoća izvodjenja zavisi od hiljadu okolnosti koje je nemoguće drukčija odrediti nego u naročitoj primeni meto­ da, na ovu ili na onu zemlju, na ovaj ili na onaj stalež. No kako sve ove posebne primene ne spadaju bitno u moj predmet, nisam ih uzeo u svoj plan. Neka se drugi bave tim,ako hoće,svaki s obzirom na zemlju ili na državu koju ima u vidu. Za mene je dovoljno da se svuda gde se ljudi radjaju od njih može učiniti ono što ja predlažem, i učinivši od njih što predlažem, da se učinilo što je najbolje za njih same, kao i za druge. Ako ne ispunim tu obavezu, onda, nema sum­ nje, nemam pravo; ali ako je ispunim ne bi bilo ni pravo da se od mene zahteva više, jer ja samo ovo obećavam.