ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИН АЛЕКСАНДРИНА ЦЕРМАНОВИН-КУЗМАНОВИК РЕЧНИК ГРЧКЕ И РИМСКЕ МИТОЛОГИЈЕ ДРУГО ИЗДАЊЕ УСПОМЕНИ МИАОЈА М. ВАСИЂА УВОД »Многе ми лажи знамо казивати кстини слнчне, Али, кад хоћемо, знамо огласити и истину праву. « Hes., Th., 27—2S Лаж и истлна, нестварно и стварно, исконска глупосх и нај- виша мудрост — то су одвајкада ознаке за мит, за традиционал- не приче о боговима и херојима, и то како у науци тако и y свакодневном животу. Одлучно одбацивање ових прича из свих области инхелектуалног и цивилизованог живота или, обратно, њихова ватрена одбрана и апологетика одликују готово све написе о миту и деле на непомирљиве таборе истраживаче разних струка, као и све оне које интересује овај феномен л>удске кул- туре. О миту, посебно грчком, написано je небројено књига, а, ипак чим рационална мисао објави о њему неке истине, он ce, као и она бројна божанства о којима говори, на чудесан начин преображава, избацујући на површину многа нова привиђења која тек треба савлађивати и објашњавати. To je већ Сократ добро знао, јер je овако одговорио на Федрово пихање да ли верује y причу да je бог северног ветра Бореја отео лепу Ерех- тејеву idiep Оритију: »Та кад ие бих, као наши ученн људн, веровао, то не би било чудновато. Тада бих, мудрујући, тврлио да je девојку, док ce играла са Фармакијом, Борејино дување оборило са оближњих стена, па кад je на тај начин изгубила жнвот, рекло ce да ју je Бореја уграбио... Али ja, Федре, сма- трам да су таква објашњења привлачна, само да изискују веома велику вештину и велики напор, и онај ко их ce лаћа, није баш сасвим срећан човек, бар утолико уколико затим нужно мора према разуму објашњавати и прилику Х1шокентаура, па потом и прилику Химере, a да не помињемо сијасет таквнх створења као што су Горгоне и Пегазн, као и безброј других чудовишта. Па ако неко y њнх не верује и прегне да свако од њих сведе на нешто што je прилика истини, томе ће у његовој неспретној уче- иости бити зато потребно много времена.«1 Од тренутка кад je Сократ изговорио ове речи улагано je за- исха и много времена и много иапора да ce мих схвати, a он je 1 Plat., Phaedrus, 229 с и даље (цитирано у нешто измењеном преводу М. Н. Бурнћа: Platon, Fedar, Beograd 1970, 110). МИТОЛОШИИ РЕЧНИК Vf» јви£?а' остајао загопетка. која сгално захтева нова, срећнија ту- мачења. To јасно показује целокупни историјат проучавања ми- толошке rpabe.2 Ï Грчки л-шт су и нехотице протумачили Хомер и Хссиод, песни- ци који су »Хелеиима први створили приче о постанку богова, дали јш Јшепа и . . . описали њиховс ликовс«.3 Ова два песника, мећутим, изриком кажу да су им све те приче поклогшлс музе, лепорскс кћерке Сећаља. Музе, које je Сећање (Мнсмосика) ро- дило великом Зсвсу »да буду заборав зала и одушка од свих брига«, надахнуле су Хомера и Хесиода да казују о прошлости, садашњости и будућиости, да диче блажене богове п славе хе- ројски људски род. Тако ce грчки мит, всћ прсма оссћању ње- гових првих и иајзиачајнијих представника, дсфинишс као бле- сак вечности, као надахнуто казивање о боговпма и херојима, чији je цил> да »... π онај ком одскора туга захвати његову душу И од жалости му срце одједном почне да вене, Ако му y служби муза бард иеки запева песму О подвизима хероја учињеним некада давно И химну о узвишеним боговима с Олимпа, Голему тај тугу своју одмах заборавља лако.«4 Нсизвссно je да ли су и савременици Хомера и Хесиода је- дино на овај начин схватали и осећали мит. Побупа против света богова и хероја отпочсда je веома рано, и то баш y оној области где je тај свет и створен — у Јонији. Овде je, у Милету, учени Талет (око 625—548) одузео боговима њихове функције кад je многс појаве, у миту везане за деловање божапских сила, објаснио као природне процссс (земљотрее, кретање Сунца од равнодневице до равноднепице). Својим тврђењем да je y основи свих ствари вода, овај први грчки филозоф природе јасно јс материјални принцип супротставио божанском. Талет je ипак био дубоко религиозан, јер његов став да Јсдно (вода) јесте суштина и истина света није рањавао религијску већ једино митску мисао. Јаз измећу религиозног и митског поимања света још су више продубили Анаксимандар и Ксенофан. Према Анаксимандру (око 610—546), Талетовом суграђанину и пријатељу, бесконачно г О историјату истраживања античке митологије види: О. Gruppe, Ge­ schichte der klassischen Mythologie und Rehgonsgeschickte, Leipzig 1921; H. J. Rose, Modern Method in Classical Mythology, St. Andrews 1930, M. P. Nilsson, Moderne mythologische Forschung, Scientia 51, 1932; исти, Gr. R.el., I, 3^—13; Ch. Picard, Les religions préhetléniques, Paris 1948, 21—37; E. Buess, Geschichte des mythischen Erkennens, München 1953; J. de Vries, For­ schungsgeschichte der Mythologie, München 1961; E. M. Мелетинскии, Поотика мифа, Москва 1976, посебно стр. 12—162. 3 Hdt., П, 53. 4 Hes., Th., 96—102. УВОД IX (нешто неодређено) јесте принцип свега постајања и пропадања. To бесконачно садржи све и управља свим, a представља оно што je божапско, бесмртно и иепролазно; његови делови ce ме- њају, али оно само je непроменљиво. Најпре ce издвајају хлад- иоћа и топлота, a затим настају вода, земља и ваздух. »Потом ce око ваздуха који опкољава Земљу образовала једна ватрена сфера..., a када ce та сфера распрсла ... тада су постали Сунце, Месец и звезде.«5 Тако Анаксимандар успоставља козмогонију која јс блн жа геолошкпм и астрономским хипотезама о Земљи h осталим нсбеским телима нсго Хесиодовом миту о стварању света и богова. И y овом систему још нма места за релишју, али ne il за божакства Сунца и Месеца, за блнставог Хелија и бело- руку Селену. Прво отворено разрачунавање са митом везује ce за стварала- штво Ксснофана (570— 478), чувеног »Хомеровог кудиоца«. Овај мислилац, оснивач елејске филозофске школе, морао je постати непријатељ мита, јер je први успоставио супротност између чи- стог мишљења (појма) и чулног опажања (представе). Његова одредба да ce »један бог највећи међу боговима и међу људима не може упорећивати са смртницима ни по облику ни по духу« порнче већину митских прнча. Неколико фрагмената из Ксе- нофановог стваралаштва који ce односе на миг и његове творце показују да ce на делу овог филозофа заснивају готово све кас- није осуде митског поимања света.6 Парменид (око 500, године), најзначајнији представник елејске школе, каткад je y излагању својих филозофских идеја кори- стио митске ликове (Дика, Хелијаде), али им je очигледно давао нов, симболични смисао. Својом основиом концепцијом о једин- ству и непроменљивости бића он je, међутим, искључио идеју о развоју, »зауставио васиону« и тиме посредно довео у питање све митске козмогоније, на првом месту Хесиодову. И Хераклит из Ефеса (око 535—475) имао je двосмислен став према миту. Овај дијалектичар, који je логос (ум) и свеопштс кретање про- гласио принципима козмоса, није одбацио богове и хероје, већ je само сматрао да Ход1ер и Хесиод о 1вима погрешно говоре. Y мнту му je сметало све што je конкретно, јср je био уверен да чулној извесности не прнпада никаква истина. Зато je и говорио: »Хомер je заслужио... да добије батиие« или »учктељ највећег 5 Наведепо према G, V. F. Hegel, Istorija filozofije I, Beograd 1970, 156, 8 To су следећи фрагменти: »Све су Хомер и Хссиод боговима подметнули што je код људц брука и срамота: краћу, прељубу и обострану превару«; »Али слфтпици верују да су ce богови родили и да имају њихов нзглед, ношњу и говор«; »Црне и тупоносе, тако прсдставља богове ссби Етиопљаншг, a Трачанин своје замишља плавооким н црвенокосим« п »Кад би говеда, коњн и лавовп нмали руке као људи и кад би могли да слнкају и стварају уметннчка дела, тада би слпкали ликове богова и давали им изглед опакав какав н салш имају: коњи коњски, a говеда говсђи«. Цитпрано прска J. de Vries, наведепо дело, 3—4. X МИТОЛОШНИ РЕЧНИК броја људи je Хесиод; они верују да он највише зиа, a он сам није разликовао дан и ноћ, a το je једно.«7 * Упоредо с овим схватањима која мање или више одлучно од- бацују мит, у раној грчкој филозофији има и покушаја да ce оправда свет богова и хероја. Теаген из Региона, који јс стварао око 525. г. пре наше ере, тумачио je старе митове на алегоријски начин. Борбу богова, описану y Илијади, он je схватао као сукоб супротних елемената y природи, на пример ватре (Аполон, Хе- лије, Хефест) и воде (Посејдон, Скамандар), a y ликовима богова видео je оличење физичких или етичких принципа: Артемида je Месец, Хера je ваздух, Атена je мудрост, Ареј je неразборитост, Афродита je чулна страст, a Хермес — здрав разум. Алегоријска објашњења мита нашла су мсста и y филозофској мисли коју je развио Емпедокле из Акраганта (око 483—424), Y његовој филозофнји основу бића чине четири физикалиа (ватра, ваздух, земља и вода), као и два идеална елемента — пријатељ- ство il непријатељство. Ових шест принципа Емпедокле открива и у миту: Зевса треба схватити као пламтећи огањ, Херу као ваздух, Хада као земљу, локалну сидилијску богињу Нестис као влагу, a Афродиту и Ериду као привлачење (пријатељство) и од- бијање (непријатељство). На сличан начин je и Анаксагора из Клазомене (око 500— 428) покушао да уведе митске богове y свој филозофски систем. Његова алегоријска тумачеља божанских ликова тесно су повезана са његовим уверењима »да je ум узрок света и свега реда.« Из тих разлога je Зевса сматрао оличењем светског разума. Друга Анаксагорина алегоријска тумачења, на пример Хермеса или Атене, тешко je, мећутим, извести из њего- вих схватања света, поготово што ce поуздаио зна да je он својим представама о Сунцу и звездама лишио природу митских богова.3 Ново становиште о пореклу мита успоставља Херодот (око 484— 420). На самом почетку своје Историје, он дивне приче о несрећној Инаховој кћерди Ији, о срећници Еуропи, о чаробници Медеји и о лепој Хелени рационализује до те мере да их сматра присећањем иа отмице жена које су некада стварно извршили Феничани, Грци и Тројанци. С друге стране, при излагању оби- чаја и веровања разних народа, Херодот je открио да ce они че- сто подударају, да je, на пример, Зевс исто што и Амон, Атена исто што и Неит, a Аполон исто што и Хор. Мада je у сво.м 7 Дитираио y нсшто измењеном преводу Н. Мајнарића: Heraklit, svedo- canstva i fragment^ Zagreb 1951, фрг. 42, 57. Упореди и фрагменте 15, 32, 62, 67, 68, 79, 83, 93, 94, 106 н 128. е Лнаксагорин ученик Метродор из Лаипсаке одузео je егзистенцију и митским хсројима, јер je сматрао да je Илијада само алегоријски приказ збиааља y васељени: лена Хелена je персонификација Земље, око које ce окреће ваздух (Парис), етар (Лгамемнон), Сунце (Ахил) и Месец (Хектор). Херодор из Хераклеје на Понту (V век) већ je прави стручњак за митоло- гију. Три велнка мита — мит о Хераклу, походу Аргоиаута и несрећним Пелоповим потомцима — ou je ne само рационализовао и актуализовао већ je антиципирао иову идеју о постанку богова и хероја, коју ће тек касиије развити Еухемер; према његовом схватању Херакле je доброчинител» и велики учител> човечаиства, које му због врлина указује божанске почасти, a Прометеј je скитски краљ, окован од својнх поданика. УВОД XI делу често наивно религиозан, Херодот ипак утемел>ује две ра- ционалне методе у тумачењу мита — историјску и компаратив- ну.9 До шездесетих година V века пре нове ере грчки филозофи су »искоренили поетско схватање природе y којем ce свему пгго ce данас сматра мртвим приписивао прави живот, па чак и осећа- ња« и омогућили су да ce Сунце, Месец, Земља и звезде, односно »такве представе о њима, које ce могу назвати божанским, одба- це заједно са свим празноверицама, да ce сведу на оно што ce назива природним стварима«.10 Мислиоцима наредног раздобља остало je, међутим, да обуздају оне снаге мита које су још увек господариле овоземаљским стварима, на првом месту људском историјом и оним што je човек мислио о себи и животу. To су покушали да учине филозофи Перикловог доба и хеленистичко- римске епохе. Откад je софист Протагора (око 481—410) показао да je човек мера свих ствари и суштина универзума, козмолошка и онтоло- шка размишљања потисиута су y други план, a основно фило- зофско интересовање усредсредило ce на антрополошку проб- лематику. Тукидид je одлучно искључио мит из историје и по- казао да je људска природа подвргнута општој природној зако- нитости. С друге стране, нова морална и етичка мисао, коју су развили софисти и Сократ, оштро ce супротстављала митском мишљењу, сасвим равнодушном према проблемима добра и зла. Из тих разлога ce више не тумачи козмогонијски мит већ мито- ви о поиашањима богова и јунака. Продик ca Кеја (V век crape ере) говори о религији и миту готово језиком науке XIX века. Религија je само психолошка реакција на разне природне фено- мене, посебно оне који користе човеку. Y давна времена људи су Сунце и Месец, реке и изворе, као и све оно што им je неопход- но за живот, уздизали на степен божанства: хлеб су сматрали богињом Деметром, вино богом Дионисом, a воду — Посејдоном. Сви ритуали и мистерије повезани су са добрима које даје зем- љорадња, a и религија израста из осећања захвалности које побу- ћују бројни дарови Земље. Протагорин и Продиков рационализам сасвим je поједноставио Критија (око 460--403), који je сматрао да су религија и мит обичне преваре. Ову идеју изразио je y својој трагедији Сизиф следећим стиховима: »Човеков живот беше некад без реда, к’о живот звери: само сила владаше; нит беше награде за људе честите нит' казна икаква злочинца стизаше. ... Тада, мислим, некаква мудрином обдарена глава увиде да измислити треба страх од богова ко ужас онима што тајно снују грех ил' делом или речју или мислима. Тај, дакле, овим речима бога уведе: 9 Упореди: Hdt., I, 1—5; II, 42 и.даље. 10 G. V. F. Hegel, нав. дело, 2S7.