□ Часопие за књижевност, уметиост и нултуру Градац излази шест пута годишње у двомесечним Година 13—14. свеснама. Годишња лретплата 6.000 динара. Ж«фо новембар-децембар 1986; Јаиуар-алрил 1987. рачун: 61300-603-981 (за Градац) Дом нултуре Ча- чак. Издаје Дом културе Чачак, Трг устанка 1. Реданција: Штампа РО Култура — ООУР „Слободан Јовић", МилиЈан Милошевић, Радојно Нинолић, Милеино Београд, СтоЈаиа Протића 52. Пајић, Милосав Мариновић и Бранно Куиић Уредник: Рунописе слати на адресу: Дом нултуре Чачак, Бранно Кунић реданција часописа Градац, Трг устанка 1, 32000 Чачан. Телефон редвкциЈе 42263. Рунолиси се не Главни и одговорни уреднин: враћају. МилиЈан Милошевић На основу мишљенл Рапубличног сенретариЈата ДизаЈн: за нултуру СР СрбиЈе броЈ 413-572/74-02 од 5. Миле Грозданић онтобра 1975. године, не плаћа се порез на про- мет. Коректор: Србислава Вилимановић-Станновић Издавачни савет: Гроздана Комадинић, Мила Бакић, Драгољуб Су- ботић (председник), Милован Вуловић, Ђорђе Ца- Јић, МилиЈан Милошевић, ДобривоЈе БлагоЈевић, Драгић Ћирновић и Бранно Кунић I п САДРЖАЈ Јовица Аћин Чудовишта и врагови 5 ■ Кпод Ка- гогер По}ам чудовишта 6 ■ Јургис Баптрушаитис АлвгориЈв и фаитаетична зиамвња 28 ■ Жан-Пол Клвбер Из рвчнина анималне симболине 37 ■ Питер Костело МађиЈсни зоолошни врт 61 ■ Из Божаисног бестијариЈума ГиЈома Свештенина из НормандиЈе 70 ■ Из БестиЈариЈума ПЈера де Бо- веа 74 ■ Кетрин Бригс ЛамиЈа 76 ■ Роже Кајоа Од Једнорога до нарвала 77 ■ Брунето Латини 0 свим врстама змија 81 ■ Вјачеслав В. Иванов ЗмаЈ или крилата змиЈа 83 ■ Фремсис Ханоли ЗмаЈ — природа духа, дух природе 86 ■ Драган Лакићевић Речнии чудовишта 103 ■ Жорж Батај Настраиостм 1фироде 108 ■ Мишел де Монтењ О Једном чудовишном детету 109 ■ Мирча Ели- Јаде Андрогии или мистериЈа потпуиости 110 ■ Франчеоно Замбон ТеологиЈа бестиЈармЈума 121 ■ Норман Кон Промене у гледању на ђавола и његове моћи 134 ■ Жилбер Ласно Увод у про- блем чудовишта у уметностм 144 ■ Милорад Па- вић Дм звери 159 ■ Пол Валери ДемонологиЈа 161 ■ Пол Валврм МоЈ Фауст 162 ■ Жарно Тре- бЈшинин Демони деце и одбраиа од њих у ве- ровању Срба 168 ■ Миодраг Павловмћ Пошто аждаЈа прождре Јелена 174 ■ Бракка Павић-Ба- ста Представе чудовишта и врагова у срлсном средњоввиоеном зидном живопису 176 ■ Нино- ла Бвртсшино Чудовишта у делу Винтора Игоа 187 ■ Радослав Петновић Чудовиште неизрецивог 191 ■ Шандор Ференци Симболииа медузине главе 195 ■ Сигмунд Фројд Медузина глава 196 ■ Си- гмунд ФроЈд Митолошка паралела уз Једну опсе* сивну пластичку представу 197 ■ Џевад Караха- сан Чудовиште и Језик — биронратиЈа и туга 198 ■ Радоман Кордић Здухач и Јогин 204 ■ Коља МИћввић Из музичне демонологиЈе 210 ■ Петар Бречић Наназа? 215 ■ Ое топвМв (Изабрана библиографиЈа) 218 ■ Овај тробро] ]е приредио Јовица Аћин Чудовишша и врагови [5] Отнлон? То је окретање од зацртане путање, изммцање из окружја којмм успевамо да руково- димо. Тамо где опаоност можемо да утврдимо, да је идвнтифкнујемо, нема „монструозног" и .демонског". Ту је сувишно позиватм се на чу- доаишта и демоне. И загго су сва чудовишта у историји, од оних која су потенла из маште пра- истормјсног човена, затмм античка, средњовенов- на, па све до почетка нашег века, у већини слу- чајева творевмне ноје прмпадају причи, ммтовима, уметности ичијЈа нас иновографија м дескрипцм- ја привлаче као наша имагинацијока нолевна. Ис- пмтујући мх, сазнајемо нешто м о свом поренлу, нешто о својмм бмвшим страховима и сусретима с непознатим. Лако нам Је сада с тим чудовиштм- ма. Могли биемо и да жмвммо с њима. А по по. треби, увен би се нашао Јунан да мх савлада. Но, бежећм у окриље тих старих чудовишта, можда скривамо страх од новорођенмх, савремених, ст- равмчнмјмх одч»их оних које је човек тоном ис- приладају делимично и нестеоној ториЈе могао да измисли или заммсли. мотвациЈи, могу бити разновронм. Иетанао бих Ни појам пакла више нм(е исти с некадашњим. на овом месту јадино нај унш ерзалмиј и: нолико Апокалилтичке звери су невине према зверима год то порицали, чудовишта и демони су нам бли- ноје се данас помаљаЈу, у овоЈ модерноЈ цивили- зацији генетичног инжењеринга, политичког ин- ске творевмне, било да их волимо или мрзимо, жењеринга, цивилмзациЈи рачунарсноЈ и куилеар- бојимо ли их се или у њмма видимо своје заштит- ној. Уоред те цивилизациЈе, опет омо у ситуацији нмне. Ми смо њихови роднтелЈИ и шихова деца. да не умемо да цденппификујемо опаоност, да Од настанна света до данас не можемо без њих. је тен наслућујемо. Стога бих желео да се *>вај Оки су попут нас. Има их смешнмх, тунтих, ве- темат прочига и као упозорење: чудовишта о ио- оелих, гроанмх, моћних, злих, мучитељских, сла- јима је у њему реч ипан су партииуларна, често бих, нежних, има их лепих и ружних. Али, каква измаштана — модерна чудовишта су стварнија и год да су, чудовишта су фантастична, чак и над стравнија: она су тотална. њмхове облине отнривамо у збиљи. Увен су по „логици" отнлона. Јовица Аћин Појам чудовишгиа [6] Клод Каплер □ Шта је чудовиште и која се све значења средњовеновне ауторе, не смерамо да, у везују за ту реч? Како се дотична значе- грубим цртама, понудимо некакву „еволу- ња могу поставити у односу на одређено цију“ појма чудовишта: танва врста ско- виђење света и како их оно прихвата? кова из једне епохе и једне цивилизације Јасно је да не постоји једна дефиниција у другу, наудила би целом подухвату. Же- чудовишта, већ више покушаја дефиниса- лимо, просто-напросто, да, примера ради, ња који се разликују од аутора до ауто- истакнемо нека становишта. Она нам пру- ра и, нарочито, у зависности од епоха. жају три обрасца размишљања: У најопштијем смислу, чудовиште се утвр- — Генетични, на основу испитивања уз- ђује у односу на норму, која је општепри- рока (Аристотел и, знатно доцније, Ам- хваћена истина: филозофија чудовишту не броаз Паре). придаје, тек тако, врсту егзистенције по — Теолошки и естетички, с обзиром на себи, иако га са нормом спонтано усагла- склад универзума (свети Августин). шава. После тога, све зависи од начина — Егземпларистички или нормативни, са на који се норма дефинише. Модерна био- упућивањем на узоре од којих чудо- логија и генетика срозале су овај појам вишта изгледа да одступају, попут не- до равни фикције: наука, у XX веку, не успелих репродукција. То је становиш- пристаје да издвоји неки идеалан, довр- те средњег века, које не иснључује шени образац (тип); свана врста представ- Августиново (он га извроно познаје и ља „складиште гена“ изложених игри ком- делимично преузима), и ноје, премда бинаторике и мутација. Ако људска врста удаљено од Аристотеловог, није да ни- поназује релативно постојане облике, то је у (некаквој вези са њим. делом потиче од скорашњег јој карактера: Аристотел, у књизи Настанан животиња, нормативна тачка гледања тиме се иснљу- са готово научном строгошћу излаже сво- чује. То није сметња за обичног човека је размишљање о живим бићима. да се и даље користи овим појмовима, ни- Према њему, настајање неке јединке — ти је, у свету науне, тератологија тиме било да је реч о животђњи или људском постала мртво слово на папиру. Премда бићу — подлеже борби између Форме и се чудовиште (наказа, ругоба) више не де- Материје. „Принцип" је ту мушког рода. финише у поређењу са неким непромен- Бартелеми Енглез преузима Аристотелову љивим обрасцем, оно се може окаракте- теорију у своме делу Уђег (Јв ргорпеШЈ- рисати као изузетак у односу на општи ђ|18 гегит у књизи X, поглављу II „О фор- тон генетичке комбинаторике, узимајући ми“, и тумачи је на свој начин, у исти мах у обзир њене различите модалитете на песнички и простодушан: „форма је налик тренутном ступњу биолошке еволуције. човеку јер је кадра да оплоди више ма- Ова идеја није искључива заслуга XX терија, као што један мушкарац може да века, у потпуности се може свести на јед- оплоди више жена“. ну формулацију Аристотелову: наназа је Мушки принцип истовремено је и Делат- појава која иде насупрот „општости слу- ни узрок, онај који процесу даје почет- чајева", али не насупрот природи сагле- ни подстицај, и Формални узрок, који од- даној у своме тоталитету. ређује појединачно обележје тока који тај Овде не можемо да пратимо историјски процес следи: тај је принцип уједно и развој појма чудовишта. Определили смо 1одо8бизшз који одликује суштину би- се, међутим, за неколико „сондирања" ћЗ и стварА; а који Бартелеми претаче у прошлости, како бисмо начинили кратак врло лепу реченицу: „форма је оно што преглед тога питања. Примери су одабра- нам пружа лепота, и суштина, и светлост ни како због своје разноврсности, због од- у свакој ствари“. нос§ сродности или супротности који вла- Мушки принцип делује на Материју ко- дају међу њима, тако и на основу њиховог ја је, по природи женска и без делатне историјског значаја. Позивањем на Арис- моћи. Са тачке гледања рађања, мушки тотела, на светог Августина и на неке је принцип мушно „семе", а Материја, [7] женсни „остатан", једна је супстанца у изузеци које, из језичке лагодности и го- виду нрви ноја се доводи у везу са мен- тово погрешно, називамо наназама, ни у струалном нрвљу. Прво време тога сусре- ком случају не представљају поновно до- та Форме и Материје врста је борбе ноја вођење у питање овеопштег поретка, Ари- одлучује о природи ©мбриона и, нао прво, стотел, свети Августин и средњи век у том о његову полу: ако мушки принцип успе погледу су сагласни: остаје само да је, да савлада Материју, „привуче је н себи за Аристотела, појам наказности у исти и ствара заметан мушког пола". Унолико мах врло широк и снажно релативизован. буде поражен, он се или преобрати у сво- Ове појмове, који су код Аристотела из- ју супротност (то јест у Материју, женску ражени кохерентно и у онвиру одређеног супстанцу], или бива уништен. система, поново срећемо расејане код пи- Идеал, или норма, јесте репродуковање саца средњег века: када би се ти разба- до истоветности: мушко дете које личи цани делови прикупили, можда би се мог- на оца. Што се више удаљавамо од тога ла васпоставити Једна целовитија теорија узора, несавршеност расте. На најуда- наказности, али изгледа да је средњи век љенијем ступњу, изданак више нема ни био лишен занимања за такав један по- људсно обличје и представља чудовиште духват. (наназу). Прва Је одлика наказе, дакле, Свети Августин, у чувеном спису ноји да је друнчија. ПоЈ'ам наназности, према наводе многи средњовековни аутори (Бож- Аристотелу, много Ј*е шири него за мо- ја држава, XVI, 8), износи сва „опадања" дерне тумаче; у ствари, већ се свако де- доказивања у односу на аристотеловски те које не личи на родитеље може сма- систем. трати за наназу (из-род), ругобу, у оној Наказа се Јавља на свим ступњевима мери у нојоЈ је, у његовом случаЈ'у, Приро- настајања (то је за Аристотела очиглед- да изашла из оквира изворног обрасца. но), било да је реч о свету људи, живо- Прва етапа тога удаљавања јесте рађање тињском, минералном или биљном. Авгу- женске уместо мушке Јединке; Аристотел, стина, међутим, занимају само наказе у ипак, опрезно скреће пажњу да Ј'е та прва људском облику или оне које важе за так- несавршеност нужна за опстанак врсте; ве, у оноЈ мери у нојој постављају неки ниЈе, дакле, погрешно извести закључан теолошки проблем и за хришћанина пред- да жена није чудовиште, већ да је, једно- стављају могућност да посумња. Очиглед- ставно, несавршени мушкарац: она је не- но је да његов циљ није да то питање што попут „неплодна мушкарца". Доста Је научно разјасни (поготово му није стало занимљиво истаћи нако се, од Аристотела до тога да тачно одреди појам наказнос- до Фројда, нинако не можемо ослободити ти и поЈам узронЗ): за њега је реч о томе уверења да Је жена ушкопљени мушка- да на прави пут врати верника који мишљу рац! од тога пута одступи: то нам показују из- Иако рађање женских јединки није пот- реке попут Ми11из КсЈеПит (ЈиђНауегК (не- пуна наназност, пошто је нужно и опште, ка ниједан верник не сумња да) и срлв у већини случајева где Материја, женски На (Језјрја! и( (ко би био толико луд да принцип, однесе превагу, наказама су вра- помисли да) и сопКс1епс1ит вз1 (треба ве- та отворена. ровати да). Наслов поглавља отнрива, уос- Наназност или несличност може имати талом, праву природу онога чиме Је зао- разне прелазне облике и укључује и такве купљен: јесу ли нараштаји наказа адамско аномалије као што је „осанаћеност" или колено? Питање Је постављено поштено, прекомеран број органа или удова. При- помоћу речце ап, која не наводи на од- рода, међутим, не чини ништа случаЈно, ређени одговор. ништа не чини без циља, она не греши, чак Његово размишљање завређује да бу- и нада су неки њени плодови супротни де изложено, с обзиром да он наговешта- норми, „општости случаЈева": она има сво- ва начин мишљења својствен средњем Је навине, које сматрамо за норме, али вену: то раздобље, одбијаЈући да нену [8] ствар посматра по себи, у стању је да је Лепота света посматраног у целини сли- сагледа само из опште, теолошне пер- чна је ткању на коме се сличност и раз- спективе. Што се тиче појма наказности, личитост преплићу између себе. онаквог какав избија из светог Августмна Тај преплетај, као мотив, драг је сред- и какав ће се поново срести у средњем њем веку. Ако Августин за критеријум веку, извешћемо га, нешто даље, на осно- Лепоте Универзума узима сличност или ву самог текста. различитост, да не би рекао несличност, Намера је Августинова да одлучно по- није у питању случајност. Видели смо, уи- зове верника да не доводи у сумњу осно- стину, да су наказе, по дефиницији, раз- ваност и савршеност стварања у његовом личите од прототипа човека, несличне. Ав- тоталитету: онај који, суочен са наказ- густин управо покушава да озбиљност те ношћу, закључи да је реч о грешци Твор- несличности сведе на најмању меру: сто- чевој, показује духовну ограниченост; у га што не личе на друга људска бића, не ствари, пошто види само једно, врло о- значи да и оне не воде порекло од првог граничено, поље универзума, није у ста- човека, ех М1о ипо рго(ор1ав(о. њу да уочи разлог онога што га саблаж- Као доказ наводи он све оне потомке њава. човекове који су далеко од тога да личе Човек који сумња обична је незналица; на своје родитеље (став супротан Ари- његов је видокруг крајње ограничен. стотелу, за кога су такви потомци на са- Онај који није у стању да „сагледа це- мој граници наказности). И даље је, зна- лину саблажњава се тобожњом обезобли- чи, сличност мерило за нормалност и око ченошћу једног дела, чија -му саобразност тога појма врти се суштина овога закључ- и однос са целином нису познати". ка: доиста, ако игде на свету постоје Уистину, речима саобразност и однос расе наказа, оне су потврда наказних по- ваља подразумевати наказност: поново јединаца што међу нама постоје као изу- срећемо идеју, коју је исназао још Ари- зеци: ови потоњи неће бити лишени срод- стотел, да ништа не долази случајно и да них примера у Универзуму, неће више Бог — или Природа — не може да се пре- бити бесмислени; формула за поређење вари; Августин употребљава један изу- циетаЈтосћнп... На (у другој реченици) зетно занимљив обрт који би се могао снажна је потпора тој идеји: „Због чега наћи како код једног Аристотела, тако и Бог није хтео да на исти начин створи код једног материјалисте попут Лукреци- неке народе, из страха да ми не помисли- ја, за кога је стваралац Универзума При- мо, видећи да се нека наказа роди међу рода: по Августину, није реч о томе да нама, како је ум који је обликовао људсну се чудовишта посматрају нао дело неког природу омануо у своме делу [...]? Оту- мање савршеног творца. да, не би требало да нам се чини бесми- Уистину, има Бог своје разлоге: „Ано сленим што на свету постоје расе наказЗ, је тачно да тако има више разноврсности, нао што у свакој раси постоји известан Творац, чија дела нико не може да куди, број људи наназб." зна шта чини.“ Очигледно је да и у различитости по- Различитост, тако прирасла за срце стоје одређени ступњеви и то, поненад, средњем веку, као да се истиче да ствара тешкоће: заправо, када се има би ублажила коначност тог исказа. Један посла са типовима наказЗ „Нот1пит уе1 други начин да се искази-маљеви учине ^иаз! ћот!пит депега”, они се без много привлачнијим, јесте њихово дотеривање, муке могу сврстати у људсни род. Али, ако само, овога пута на крају реченице: „А за мерило узмемо појединце код којих Бог је творац свих ствари, који зна шта превагне анимално „тад1з ђез(1аз чиат треба или шта је требало створити где и Нот1пез”, рецимо, псоглавце (супосбраН- нада, који има осећај за лепоту света и 1ез), мало опрезности није на одмет! У то- уме да уреди различите делове његове у ме је, рећи ћете, проблем светог Августи- односе сличности или различитости." на и просто не знамо шта нам Је чинити [9] са том упорношћу да се наказе сврстају тога црпили и сами Грци), нарочито од у потомке Адамове: но, та нас упорност Кине, интелектуални однос према наказ- поглавито занима уколико може да нас у, ности није баш био стециште нових иде- овом поглављу, , . ' дефиниције; ја. Све до XV века, мапо је стваралач очекивали бисмо, у вези са овим развија- ког или оригиналног о том питању; прем- њем идеја о наказама, и неку дефиницију да се на цртежима и сликама, у то време наказе: е па, све до чега смо дошли, јесте среће једно ново покољење наказа, биће дефиниција човека уопште: ашта1 гаНопа- потребно саченати XVI столеће да би се 1е тог(а1е. Тај поступак, ноји већ одаје уочио један покушај кохерентног и си- средњи век, објашњава, можда, зашто је стемског размишљања о чудовиштима (на- тако тешко, код средњовековних аутора, казама): Амброаз Паре позабавиће се ти- наићи на било какву дефиницију наказе: ме, али ће и сам умногоме остати под ути- оно што је битно, нису појединости — зна- цајем средњовеновног наслеђа. чи да наказа остаје појединост — већ са- гледавање целине и оно што је у средишту тога виђења, човек. На основу нојих се то дела може уобли- Ето због чега смо принуђени да појам чити појам наказности у средњем веку? наказности изведемо на основу раштр- Писани трагови су многи: обухватају радо- каних појединости. Лако је сада прикупити ве из космографије, како смо видели, ди- и она мерила која се придружују претход- дактичке списе попут оних Соленових или ним, да би се слика наказе употпунила. Исидорових, радове из природописа, по- Наказа — чудо природе или чудовиште пут гласовитог Физиолога који је послу- разликуе се, у односу на велики број, сво- жио као исходиште небројеним верзијама јом реткошћу: „Разликује се, ипак, оно и прерадама, од II до XV века, на велики што природа производи у великој количи- број језика (међу нојима јерменски, арап- ни и оно што се, својом реткошћу, показу- ски и етиопски ...), енциклопедијсне „Су- је као чудно.“ ме“ попут оних Алберта Великог, Венсана Наказно је оно чији нам је изглед неуо- де Бовеа, Томе де Кантемпреа, или Браба- бичајен по облику тела, боји, покретима, на, Робера Бакона, Бартоломеуса, Англи- гласу, „и чак по функционисању, поједи- куса, теолошке „Суме" попут оне Томе Ак- ностима или особинама своје природе". винског, или песничке и филозофске, по- Код њега је природа одступила од уоби- пут оне Дантеове, разне Хронике, књи- чајеног тока (ађ изНаго сигзи), као да је жевне списе ... Излишно је наглашавати изашла изван своје путање(ехогђ|(а&зе). да је то поље истраживања чија ширина Наказа је врста одступања у односу на увелико премаша оквире ове књиге! Да Форму (још увек се нисмо одвише удаљи- бисмо се ограничили на један уско стру- ли од Аристотела): обезобличеност, међу- чан материјап, задржаћемо се углавном тим, није ружноћа, пошто доприноси ле- на путописима, не оклевајући да се позо- поти Универзума, видели смо већ, као чи- вемо, када се за то укаже прилика, и на нилац разноликости. нена штива друкчије врсте. Ако смо толико дуго и подробно изуча- Какав је поступан аутора који су се ба- вали спис Августинов, то је стога што је вили питањем наказа? корисно подсетити на Традицију: средњи Конрад фон Мегенберг, који је, 1348— век, у погледу свега што има везе са на- 1350. године, написао једну Висћ бег №- казама — као и у погледу многих других Јиг, веровао је, пишући је, да преводи јед- тема — носи жиг Традиције и у том под- но дело Алберта Велиног; у ствари, и не- ручју и не треба тражити неку нарочиту хотице је превео Ое па(ига гегит Томе де изворност. Као што је и своја чудовишта Нантемпреа: ово, уједно, пружа слику о средњи век преузео од антике (грчке или извесном одсуству реда које се очитова- римске), а затим, почев од XII до XIII вена, ло у свим тим делима проучавалаца при- и са Истона (одакле су, уосталом, још пре роде, и о чињеници да, ако књиге и нису [10] сасвим личиле једна на другу, а оно, бар, мишљања), да су гусне са „дрвета утви“ да је било понављања из књиге у књигу. бесмислена бајка, јер је и лично виђао те Аутори које он прати, природно, јесу они ирске гуске како се паре и како се прикла- на које се позива писац кога преводи и њају општој судби свих гусака на свету! наведени су без икаквог хронолошког ре- Добро је ако и Аристотел измакне њего- да: „АидизИпит, Атћгозтт, АпзШе1ет, вом суду. БазЛит, УзЈсЈогит, РИтит, СаИепит, Ач\- Од наших великих путника, ниједан не сеппат”. Најмлађи је Авицена: види се показује неку запажену независност духа: да савремени научници нису много зани- људи од вредности, као што су План Кар- мали преводиоца. Овај потоњи, ипак, није пен, Рибрук или Колумбо, задовољавају се био лишен критичког духа и, на почетку тиме да унесу одређене исправке у једну друге књиге, најављује посве личне наме- Традицију која за њих, у већој или мањој ре: „Одустајем од распореда латинске мери, остаје истинитом. књиге стога што је много замршен", и Да бисмо, из наших писаних радова, из- прави нову класификацију, уистину разли- вели појам наказности, помоћи ћемо се читу од Кантемпреове. Конрад фон Ме- једним француским преводом Томе де генберг, очито није био љубитељ наказа: Кантемпреа, а „као контрапунктом", по- намеравао је, у ствари, да изостави То- служићемо се трактатом Амброаза Пареа мино III поглавље, Ое топз(гиозЈз Ноттј- О наназама и чудовиштима (прво издање, ђиз опепНз, али после придике коју су му 1573; друго издање, 1579). одржале неке добре душе, сматрао се обавезним да га прикључи књизи, у до- датку, и јасно истиче како то чини „из Прва тешкоћа на коју наилазимо у жељи пријатељства"; не пропушта, при том, да да исцрпно одредимо појам наказе код на- нагласи како његово мишљење није са- ших писаца, јесте у томе што они саму реч гласно са мишљењем ауторовим: немојмо наказа не употребљавају увек изричито: замишљати да он уноси корените новине, све у свему, сама та реч и не јавља се спорна тачка је у томе да се утврди по- пречесто. Догађа се да. се нађемо пред тичу ли неке наказе од Адама или не. неким списом, попут овога који следи, где Све ово пружа нену чудну мешавину и није сасвим јаоно шта мислити о наказ- оданости лрошлости и личних интервенци- ности, а поготово о начину на који ови ау- ја: такав је, помало, случај са свим сред- тори на њу гледају: „Каза ми како у ис- њовековним ауторима који се, на изглед, точним крајевима Катеа постоје големе задовољавају тиме да следе своје прет- шупље стене у нојима се скривају нена ходнике, али преиспитују или делимично Створења ноја у свему имају обличје (и прерађују њихова дела. Преписивач, пре- понашање) људи, осим што не могу да са- водилац или вулгаризатор нехотични су вију колена, већ корачају нахерено, и хо- издајници, не увек препознатљиви на први дају ни сам не знама како, сначући; како поглед. нису виши од лакта и, посвуда маљави, Постоје, упркос свему, изузетно неза- живе у шпиљама нојима се нико не може висни духови, накав је био Алберт Вели- примаћи." ки: он квалификује као бесмислене знатан Да се човен упита где почиње животи- број прича које му се чине невероватним; ња! Где престају форме и понашања људ- не устеже се да осуди „науку" Плинијеву ска и где почињу она што припадају нака- и да у њој изнађе многе заблуде; када го- зама! На првом кораку, спотаннемо се о вори о ауторитетима попут Солена, деша- двоомисленост која се на свани начин при- ва му се да их осумњичи за лаж. Сматра лепи уз наказу: наказа је биће које мање да су бсЈороЈез, о којима говори Плиније -више одступа од норме, и даље се све и многи други, пуко и физички немогуће састоји у начину процењивања тог одсту- застрањивање сањара (ову тврдњу пот- пања. „Створења" о којима говори Рибрук крепљује врстом здраворазумског раз- припадају роду наказа али, ано веру по- [11] плонимо првом одређењу: „која су у све- Ма како била тајновита, наказа је врста му имала људско обличје", а да ономе испољавања Бога. Па ипак, то није довољ- „осим“ не придамо више вредности него но да наказу дефинише: најчешће се при- кад је реч о обичној рестрикцији другог бегава њеном довођењу у однос са При- реда — што је изгледа случај — може се родом. Амброаз Паре, у свом предговору пасти у замку једног обрта варљива стила. из 1573. за расправу О наназама и чудови- Може се, исто тако, закључити да Риб- штима, наказе дефинише као „створења рук говори о форми али, ограђујући се, што се јављају противно природном току.“ указује на особености које немају ничег Била је то врста прилично спонтане де- заједничког са формом (крутост ногу, стас финиције чија је мана била у недостатку тих бића, чињеницу да су обрасла длаком), финеса. Када се упитамо о појму наказе, што је, уосталом, навело Бержерона да у не можемо остати ни на једној тако уској преводу допуни Рибруков обрт: на тај на- дефиницији, због саме чињенице да, код чин је избрисао оно што је у тој формула- наказности, постоје многобројна, врло раз- цији апсурдно, и самим тим занимљиво! личита, мерила вредности. У предговору Мерило за наказност и даље је, дакле, из 1759. Паре свој суд допуњује и доте- форма: међутим, одступање које ово или рује: „наказна су створења што се јавља- оно створење показује у односу на фор- ју изван природног тока“ и уводи разлику му, питање је субјентивне процене. Барте- између наказа, чудовишта и „осакаће- леми Енглез, наводећи Аристотела, тврди них“: „чудовишта су створења која дола- да је „форма оно по чему се нена ствар зе сасвим против Природе [...] Богаљи, разликује од друге“; преостаје да се ута- то су слепи, ћорави, грбави, кљакави, или начи та разлина. они што имају по шест прстију на руци или ногама, или мање од пет, или прсте Француски превод Томе де Кантемпреа срасле један за други". није оптерећен појединостима и гласи, Он значи, успоставља једну лествицу за просто-напросто: процењивање и у томе лежи једна значај- Знајте, истина је: Источњаци на чињеница: премда се, као полазним чи- Посве друкчији од нас су. њеницама, служи првенствено средњове- Приметићете да он не говори о наказа- ковним подацима (између осталих, и хро- ма али, како његов спис за тему има на- никама које сежу до пред крај XV века), казе које су, скоро неизбежно, „оријентал- желео је да своје размишљање системати- не“, то нас наводи да на ова два стиха зује и унесе мало реда у једно до тада гледамо као на нену врсту дефиниције на- врло нејасно подручје. казе: наказа би, дакле, била сасвим друго; Уистину, ти појмови против и изван (с елем, тај образац од речи до речи подсе- оне стране) природе доста су, код наших ћа на онај који Рудолф Ото даје о светом. аутора, магловити. Међу покушајима де- Свето је дапг апЈеге. Не може се из овог финисања, један од најзанимљивијих сре- повезивања извући закључак о неком од- ће се код Мандвила (поводом сасвим дру- носу између наказе и светог (светиње), ге теме) у одељку у коме покушава да ис- али је извесно да је тај однос изворан: такне разлику између „приказа" и „идо- наказа одржава, са божанством, непосре- ла“: „Принази (кипови) су слике начињене дан или посредан однос. Псеудо-Тома (та- по угледу на било коју ствар из природе, ко ћемо, како је уобичајено, звати аутора као што су ликови мушкараца и жена или римоване верзије на француском, са тума- сунца, или неке звери, или других ствари чењима), уосталом, сам уводи ту везу са из природе. А идол је слика саздана лу- светим, с обзиром да, у стиховима 12, 13 дом вољом човеновом, која се не би мог- и 14, додаје, без прелаза: ла наћи међу природним стварима, као О томе вам све живо умем рећи што је нека прилика са четири главе или Без разлога и узалуд начинио није Бог човен са коњсном, или говеђом, или гла- Баш ништа... вом друге неке животиње, којег никада