MIODRAG NIKOLIC BORO VUKMIROVIĆ RAMIZ SADIKU VESNICI KOSOVSKIH SVITANJA Gornji Milanovac, 1974. BIBLIOTEKA LEGENDE Recenzest: IVO MATOVIC Direktor: ALEKSANDAR LAZAREVlC Urednik: RADMILO-LALE MANDIC Uređivački odbor: RADMILO-LALE MANDIC, MILIJAN JEREMlC STANISLAV VUKELIC I IVO MATOVIC Korice: ALEKSANDAR SMILJANlC Tehnički urednik: BORIVOJE LOŠlC Korektor: SLOBODAN BAKIĆ Izdavač: NIP DECJE NOVINE Gornji Milanovac, Takovska 6. Tiraž 3.000 komada Štampa: »LITOPAPIR« — Cačak -?3. 4Qh BIBLIOTEKA LEGENDE Poruka: Sreća se stvara Boro i Ramiz. Imena koja se čuju u svakom razgovoru mladih i sta­ rih, koja se susreću na svakom raskršću, u svakom mestu Kosova i širom Jugoslavije. Kosovari, kako sebe popularno nazivaju žitelji ove naše socijalističke pokrajine, osećaju tu dvojicu svojih he­ roja delom sebe, svog vlastitog bića. Boro i Ramiz su simboli svih onih koji su započeli odlučnu borbu za ovu današnjicu. Oni su i vesnici slobo­ de, ravnopravnosti, savremenog, modernog života. To su ljudi i borci koji su govorili, poručivali i saborcima i oni­ ma koji će posle njih doći: sreće ne dolazi sama, nju ne donosi niko na dlanu, za nju se bori, ona se stvara! Boro Vukmirović Danas mladima sve to za šta su se Boro i Ramiz, sa hiljadama saboraca, borili i izborili, izgleda toliko prirodno da, naizgled, nisu ni postojali drugi putevi borbe. Ali nije tako. Postojali su mnogi pravci, mnogi putevi, ali su Boro i Ramiz ukazivali samo na jedan jedini — ovaj naš, soci­ jalistički, jugoslovenski. I njime su dosledno koračali. 5 Borova i Ramizova borba, kao deo borbe koju su ju- goslovenski komunisti počeli i razgarali za lepša svitanja današnjih generacija, poklič je budućnosti u uslovima po­ četnog, mladog i agresivnog kapitalizma i ostatka odnosa žilavog feudalizma. Taj poklič je podrazumevao i zahte- vao tako krupne napore, takve korake kakvi do tada ni­ kada nisu preduzimani na kosovskim širinama. To je bio jedini put, jedini način da se u kratkom periodu savlada i preskoči mnogo šta od onoga što je u drugiim krajevima naše zemlje vekovima lomljeno, protiv čega su se drugi već bili izborili, izbivši na šire puteve progresa. Ramiz Sadiku Radničke klase tada, može se reći, nije bilo na Koso­ vu. A i ono malo radnika koliko ih je bilo tek je započi­ njalo svoj radnički život, tek je zakoračivalo na puteve klasnog osvešćivanja, izbijalo na polazne položaje za od­ lučne juriše u klasnoj borbi, u sudarima. Stanovništvo Kosova je bilo gotovo potpuno nepis­ meno. Čak su se za veoma učene ljude smatrali oni koji su umeli tek toliko da se potpišu, ili da sriču slova. Utoliko je borba koju su Boro i Ramiz počinjali, koju su, uprkos svim teškoćama, uspešno vodili — bila složenija, odgovornija, teža. I utoliko su njihove zasluge u borbi na- 6 roda za današnja, svetlija, sve lepša kosovska svitanja veće. Podvojenost između ljudi različitih vera i nacional­ nih opredeljenja za mnoge je izgledala nepremostiva. Za Bora i Ramiza to je bio izazov, dubok motiv za delovanje, za jačanje bratstva Albanaca, Crnogoraca, Srba, Turaka... Bilo je to vrerr.e kada je obespravljeni Kosovar tek toliko zarađivao — kod poslodavca ili na parčetu sopstve- ne prljuše — da bi održao svoj goli život... Zbog svega toga i baš u to gluvo i teško vreme, njih dvojica, Boro i Ramiz, pozivaju ljude Kosova i Metohije u borbu za novo društvo i nove odnose u njemu, za Jugo­ slaviju kao zajednicu ravnopravnih i zbratimljenih ljudi. Današnjost je tada mnogima, istina, izgledala suviše da­ leka, nekima i neostvarljiva, ali su je Boro i Ramiz jasno naziralii, tačno predstavljali onima koje su pozivali kao saborce, za nju su se istrajno, na čelu komunista ove naše pokrajine, borili. I u toj borbi sagoreli. Svetlost Dankovog srca Ipak, iako su bili dosledni borci i vizionari budućno­ sti, Boro i Ramiz su bili i ostali — obični ljudi. Sve ono što su želeli, za šta su se zalagali i za šta su se borili — nalazilo se ovde, na ovom tlu, u duši borbenog naroda ovog kraja i naše zemlje. Uostalom, to za šta su se Boro i Ra­ miz borili, što su svim srcem priželjkivali — bili su i principi komunističkog i naprednog radničkog pokreta na­ še zemlje u čijem su krilu njih dvojica rasli, čiji su bili verni, dosledni tumači i prvoborci. Boro je veoma poznat na Kosovu, mada njegovo pra­ vo ime i prezime bezmalo niko ne zna. Samo oni koji pasi­ onirano prevrću po dokumentima znaju da se on zvanično zvao Borislav Vukmirović i da mu je borbeni nadimak bio Crni. Bio je srednjeg, gotovo malog rasta, sitnog, uvek nasmejanog lica, sa radničkim kačketom preko obrva. I upravo na račun Borovog malog rasta, šef agenata koji su ga, onako prebijenog i izmrcvarenog, mučili pred stre- ljanje, reći će: »Čudno je da u ovako malom telu ima to­ liko snage, da u njemu živi tako veliko srce«! Bio je uče­ nik, zatim kratko vreme zemljoradnik, a najduže politi­ čki radnik, i to u vreme kada se za to nije primala plata a 7 lako se stizalo u zatvor. On je sam sebe smatrao radni­ kom, i to običnim, najjednostavnijim. Ramiz Sadiku je od svojih saboraca dobio i nosio na­ dimak Bacâ. Bio je višeg rasta, izrazitih, odlučnih crta lica, sa bujnom kosom i snašnim emocijama, mlad čovek nemirna duha. U biografiji mu kratko piše: student pra­ va. A on je, takođe, najviše proveo u borbi za širenje bratstva i jedinstva, za razgaranje oslobodilačke borbe protiv fašizma. Bili su, sem ostalog, skromno odeveni i skromnog po­ našanja, puni čovekoljublja i oličenje poštenja. Zbog sve­ ga toga bili su i ostali tako dragi ne samo svojim savre- menicima već i svima onima koji su o njima bar nešto više čuli, pročitali. Njihov život je, u isto vreme, buran i običan. I toliko isprepletan sa legendom da je danas u kazivanjima o njima gotovo nemogućno razlučiti istinu od legende, što opet, ni za trenutak ne umanjuje lepotu nji­ hovog življenja, veličinu njihovog revolucionarnog pri­ mera i doprinosa za današnjicu Kosova. Tražeći za njih mesto u vremenu kome su pripadali, čije su bili crveno znamenje, neki savremenici su ih upo- ređivali s glavnim junakom pripovetke »Dankovo Srce« od Maksima Gorkog — znamenitog proleterskog borca i pesnika. Kao što je Danko, misle oni, u toj divnoj priči svojim srcem u plamenu osvetijavao put izgubljenima, i Boro i Ramiz su od rane mladosti zračili lepotom i plemenitošću i ukazivali put ka ljudskoj sreći. Za taj put, put bratstva i jedinstva, istinske slobode i progresa — Boro i Ramiz se nisu opredelili na osnovi znanja stečenog iz knjiga, iako su im i knjige, svojim porukama i poukama, iskustvom sabranim u njima, mnogo pomogle da sagledaju pravu istinu, da odrede prave ži­ votne ciljeve, da odmere svoje moći i moći naroda; ne, njih je na puteve borbe uputio sam život, ili ponajpre život. Obojica su rasla u Peći, gradu na Bistrici, u sredini gde su se narodi, tradicije i jezici neprestano mešali, do­ punjavali, ali, na žalost, i sukobljavali. Zbog svega toga oni, najverovatnije, drugačiji nisu ni mogli biti. Pogotovu ako se imaju na umu i podaci da je Boro rođen u Bugarskoj, da mu je majka Bugarka a otac Crnogorac, dok su njega mnogi smatrali Srbinom. U Ramizovoj kući se, pa’k, govorilo podjednako albanski, 8