Aleister Crowley ATLANTIDA IZGUBLJENI KONTINENT Liber LI Hrumachis XI Oaza O.T.O. A.˙. A.˙. THE LOST CONTINENT _________________________________________________________________________________________________________ SSAADDRRŽŽAAJJ Uvod .............................................................................................................................................. 4 I O visoravnima podno Atlasa, o njegovoj ropskoj rasi ...................................................... 5 II O rasi Atlasa ...................................................................................................................... 7 III O cilju magičara Atlasa; o Zrou; njegovim osobinama i korišćenju; o tome šta se sa njim kombinovalo; i o crnom fosforu ...................................................................................... 10 IV O takozvanoj magici Atlantiđana .................................................................................... 13 V O visokoj kući Atlasa, o njenim stanovnicima, o njihovom ponašanju i običajima, te o živućem Atli .................................................................................................................... 15 VI O podzemnim vrtovima Atlasa i o navodnoj trgovini sa inkubima, sukubima i demonima mraka ............................................................................................................................... 18 VII O braku i drugim čudnim običajima Atlantiđana: o žrtvovanju Bogovima .................... 21 VIII O istoriji Atlasa, od najranijih početaka do trenutka pre katastrofe ............................... 23 IX O katastrofi, o prethodnim događajima i pretpostavljenim uzrocima ............................. 27 Beleške ......................................................................................................................................... 29 EElleekkttrroonnsskkoo IIzzddaannjjee HHrruummaacchhiiss XXII OOaazzaa OOrrddoo TTeemmppllii OOrriieennttiiss BBeeooggrraadd 22000088 _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 3 ALEISTER CROWLEY _________________________________________________________________________________________________________ UUVVOODD Prošle godine sam bio odabran da cenjenog K-Z, koji je odlučio da premine, to jest, pridruži se Njima na Veneri, nasledim kao jedan od Sedam Baštinika Atlantide. Dato mi je da proglasim, koliko je to moguće, istinu o toj tajnovitoj izgubljenoj zemlji. Naravno, nikad nije više od sedmine mudrosti poveravano ikome od ovih Sedam, a oni su se sretali samo jednom svake trideset i tri godine. Zaštita je garantovana međusobnim preklapanjem sistema "sanjanja istine" i "pripremanjem protivrečja". Prvi gotovo objašnjava sebe; drugi je nerazumljiv normalnom čoveku. On trenira pojedinca za bilo šta, uvežbavajući ga da bude suprotnost samom sebi. Na kraju, mislili su, kada je to ostvario, mogli su ga podučiti, bez prljanja ličnim interesom studenta, bez veštačkih impresija, koje su mu od ranije ostale u umu. Ja sam, na primer, a da nisam ni znao, bio naučen da zabeležim ta posmatranja životom leptira. Sve impresije su se razjasnile u mekom vosku moga mozga; nikad nisam brinuo, jer ogrebotina na vosku ni malo ne liči zvuku koji je time stvoren. Drugim rečima, bio sam savršen posmatrač, budući da nisam znao da posmatram. Stoga, ako se dovoljno posvetite svome srcu, ono će pulsirati. Nastaviću opis u skladu sa gorenavedenim. _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 4 THE LOST CONTINENT _________________________________________________________________________________________________________ II OO VVIISSOORRAAVVNNIIMMAA PPOODDNNOO AATTLLAASSAA,, OO NNJJEEGGOOVVOOJJ RROOPPSSKKOOJJ RRAASSII 1 Atlas je istinsko ime ovog arhipelaga - kontinent je sveukupno gledajući pogrešan izraz, jer su svaka "kuća" ili planinski vrh bili odvojeni od svojih drugova, uglavnom prirodnim, a često i uskim vodenim putevima. Afrički Atlas je puki ogranak tog lanca. Pravi Atlas je podupirao drevni svet pomoću moralne i magičke snage, te odatle dolazi ime mitskog nosača sveta. Koren reči dolazi od Lemurijanskog "Tla" ili "Tlas", crno, što će naknadno biti razjašnjeno. "A" je ženski prefiks, izveden iz oblika usta kada ispuštamo zvuk. Stoga je "Crna Žena" nama najbliži prevod; Latinski jezik poseduje adekvatniji ekvivalent. Planine nisu bile samo međusobno odvojene morskim kanalima, nego i ravnicama u podnožju, pomoću litica koje su bile izglađene i vezane prirodnim ili umetnim načinom, visokim barem po trideset stopa sa svake strane, kako bi bio onemogućen pristup. Te visoravni su generacijama izravnavane napornim radom. Vinogradi i voćnjaci su se nalazili na gornjim padinama, dok su oni u osnovi bili odani žitu i travnatim livadama, gde su pasla Atlasova amfibijska stada. Te nama nepoznate žitarice su rasle u morskoj vodi, a periodične poplave su se koristile poput Nila u Egiptu. Ogromne plutajuće razine od spužvastog kamena su držale sela, jer nikakva vrsta drveća nije rasla na ravnima, pa ona i nisu bila poznata. Sela su bila nastanjena ljudima sličnim današnjoj kavkaskoj rasi. Bilo im je zabranjeno jesti bilo kakvu hranu namenjenu gospodarima, tako da nisu smeli koristiti ni žito, ni amfibije, ni velike zalihe školjkaša, već su se morali hraniti onim što su zvali "nebeski hleb". Taj hleb je zaista dolazio sa planina, međutim, bio je krajnje bezvredan. Cela populacija je neprestano naporno radila. Mladi i aktivniji su se brinuli za amfibije, uzgajali žito, sakupljali školjkaše i "nebeski hleb" za svoje starešine, i bili naterani da produžavaju vrstu. Sa dvadeset godina smatrali su se dovoljno snažnima za fabriku, gde su radili u grupama, šesnaest od dvadeset i četiri sata, na mašinama koje su bile mešavina današnjih pumpi i mlinova. Ta mašina je davala Atlasu "ZRO" 2 ili "snagu" o čemu ću kasnije govoriti. Svaki radnik koji bi pokazivao trenutnu slabost bio bi prebačen na rad sa fosforom, gde je za koji mesec sigurno umirao. Fosfor je bio osnovna potreba Atlasa; nisu ga koristili u crvenom i žutom, nego u trećem obliku, tamnoplavom ili radije tamnoljubičastom, poznatom jedino kao prah, finiji od najfinijeg zlata, tvrđi od dijamanta, jedanaest puta teži od žutog fosfora, teško zapaljiv i tako zastrašujuće otrovan daje, uprkos svake predostrožnosti unca, mogao pobiti i do 250 ljudi. O njegovim osobinama ću govoriti kasnije. Veće Mudrih, sastavljeno od najboljih filozofa Atlasa, koje je napisalo: "Dokon mozak je pretnja Društvu", držalo je ljude u krajnjem ropstvu i neznanju. Zato je osnovan sistem mentalne kulture, sastavljen iz dva dela: 1. kao osnova, velika količina beskorisnih, nepovezanih činjenica 2. superstruktura laži _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 5 ALEISTER CROWLEY _________________________________________________________________________________________________________ Prvi deo je bio obavezan, pa su ljudi drugi prihvatali bez protesta. 3 Jezik visoravni je bio jednostavan, mada obilan. Koristili su samo nekoliko imenica i još manji broj glagola. "Ponovno raditi" (jednostavno nije postojala reč za "rad"), "ponovno jesti", "prekršiti zakon" (nisu imali reč za ponovno prekršiti zakon), "doći spolja", "pronaći svetlo" (to jest, ići u fabriku fosfora), bili su gotovo jedini glagoli koje su upotrebljavali odrasli. Mladi muškarci i žene su koristili, glagolski gledano, još jednostavniji jezik, ponižavajuće prost. Ipak, svi su imali zapanjujuće bogatstvo prideva, većinom bez značenja, pripijenih idejama bez imenica. Imali su i ogromnu količinu apstraktnih imenica, poput recimo "sloboda ", "napredak" bez koje nijedan profinjeni stanovnik nije mogao završiti rečenicu. Uvodio bi ih u diskusiju o najosnovnijim temama. "Razvratnik prćastog nosa", "zaostali zubi", "bludna muzika", "reakcionarske obrve" - bile su svima poznate fraze. "Ponovno jesti, ponovno spavati, ponovno raditi, pronaći svetlo - to je sloboda, to je napredak", bila je uobičajena poslovica. Religija je bila protestantsko hrišćanstvo u svakom pogledu, ali još zavisnija od Boga. Branili su njegovu formulu, bez pridavanja značenja rečima, jednako strasno, koliko i sa obožavanjem. Seksualni život je radnicima bio potpuno zabranjen, svako kršenje te zabrane je značilo progon u fabrike fosfora. Ipak, na svakom polju je bila ogromna ploča od kamena na kojoj su s jedne strane bila ugravirana tri stadijuma u životu: polja, radni mlinovi, fabrika; a s druge sledeće reči: "Želite li ući u Atlas, letite". Ispod toga je bio niz slika, koje su pokazivale kako postići umetnost letenja. Koliko je poznato, tokom vladavine Atlasa, niko nije iskoristio prednost tih instrukcija. Osnovni strah populacije je sadržan u odstupanju od rutine. Za sve varijacije su imali samo jednu reč, mada je menjala značenje kroz vekove. "Veštičarstvo", "Jeres", "Ludilo", "Loš Poredak", "Seksualne Perverzije", "Crna Magija" su bili osnovni oblici te reči u poslednjih četiri hiljade godina Atlasa. Kijanje, lenčarenje i smeh su smatrani predznacima. Bilo kakav prekid govora, makar i na trenutak, da se udahne, proglašavani se krajnje opasnim. Želja da se bude sam je bila gora od svega; prekršitelja bi zarobili vlastiti drugovi, te bi ga odmah ubili ih ga bacili u mešavinu u fabrici fosfora. Nije postojala nikakva šansa da se izvuče nekažnjen. Navike ljudi su bile krajnje gadljive. Osnovni vid odmora je bila umetnost, muzika i drama, prikazivali su dela ne slabija od dela Henri Artura Džonsa, Pineroa, Lehara, Džordža Dansa, Luka Fildesa i Tomasa Sidnija Kupera. Medicinu su sretno izbegavali. Život u toj izjednačenoj klimi je razvijao snažne mladiće i devojke. Prvi simptomi bolesti, smatralo se, umanjuju sposobnosti radnika, dakle efikasnost i kvalifikuju ga za fabriku fosfora. Nadnice su bile visoke, a pošto nije bilo prodavaca, čak ni onih što bi prodavali alkohol, koji je ionako bio zabranjen, svaki čovek bi uštedio sav novac i umro bogat. Posle smrti novac je vraćen zajednici. Porez se smatrao suvišnim. Odeća im je bila bespotrebna i nepoznata, a "nebeski hleb" je bio "besplatan poklon od Boga". Mrtve su bacali amfibijama. Svaki čovek je sebi gradio sklonište od grubog sunđerastog kamena, kojim su obilovali. Reč "kuća" se koristila samo u Atlasu; ropska rasa je svoju kolibu nazivala "Hloklost" (slično reči "dom"). Nezadovoljstvo je bilo potpuno nepoznato. Nije se smatralo potrebnim zabraniti trgovinu sa stranim zemljama, jer su ionako stanovnike tih zemalja smatrali varvarima. _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 6 THE LOST CONTINENT _________________________________________________________________________________________________________ Ako bi brod iskrcao ljude, a Atlas im prethodno nije dao dozvolu, svi do poslednjeg bi bili pobijeni. To ih je zaustavljalo, i bez sumnje bilo predmet daljnjih razmatranja, čija priroda će biti tema idućeg poglavlja. Ovo je priroda visoravni podno Atlasa i karakter ropske rase. IIII OO RRAASSII AATTLLAASSAA U gradu ili "kući" koja je bila stvorena od kreste svake od planina, prebivala je rasa ne puno superiornija u odnosu na našu, ali prostranijih gledišta. Volumen i snaga medveda odgovaraju nižim klasama; viši su imali ogromne grudi i ramena i uska bedra poput lava. Ta snaga im je davala neodoljivu lepotu, monstruoznu zbog njihovog najstrožeg zakona, da svako dete koje nije razvilo neku posebnu osobinu do svoje sedme godine, mora biti žrtvovano Bogovima. Te posebne osobine su mogle biti: nos zapanjujuće veličine, ruke i zglobovi gigantske snage, čeljust kao kod gorile, slonovsko uvo. Bilo koja od njih mogla je omogućiti njegovu vlasniku život, 4 jer su u svim tim odstupanjima od normalnog, opažali mogućnost razvitka rase. Muškarci i žene su bili dlakavi kao orangutani, ali obrijani od glave do pete. Otkriveno je da ta praksa razvija osjetljivost dodira. To se takođe činilo zbog poštovanja prema "Živom Atli", o kojem će biti više govora na za to predviđenom mestu. Onih iz niže klase je bilo manje. Njihova funkcija se sastojala u nadgledanju ropske rase, donošenju i odnošenju hrane deci u dvoranu za gozbu, u razmeštanju "svetlosnih ekrana", osiguravanju nastavka rase oplodnjom, nošenju i hranjenju dece. Sveštenička klasa je bila zaokupljena daljnjom preradom Zroa, kojeg su dobijali iz radnih mlinova i obogaćivanjem fosforom. Ta klasa se više odmarala nego "radila", što je tema koju ću kasnije pojasniti. Visoki Sveštenici i Sveštenice su bili ograničeni na broj jedanaest puta trideset i tri po svakoj "kući". Njima su poveravane krajnje tajne Atlasa, te im se poveravalo i izvođenje eksperimenata, kojima je sva volja bila vezana.5 Boja Atlantiđana je bila raznolika, ali je kosa uvijek bila crvenokestenasta sa plavkastim odrazima. Bilo je žena beljih od Afrodite, drugih tamnih poput Kleopatre, nekih žutih poput Tu- Čia i čudnih nežno plavih poput tetoviranih lica Sin žena, a neke su pak bile crvene poput bakra. Zelena boja je zabranjena za žene, dok crvenu nisu voleli kod muškaraca. Ljubičasta je bila retka, ali nadasve cenjena. Decu te boje su posebno odgajale Visoke Sveštenice. Ipak, na jednom delu tela, žene su bile savršeno crne, tako crne da se niti jedan crnac nije mogao njima meriti; iz tih okolnosti dolazi ime Atlas. Apsurdno je što neki autori tvrde da je to tako zbog velikih naslaga fosfora koje se nalaze u Zrou. Moram izneti činjenicu kako je ova osobina postojala mnogo pre otkrića crnog fosfora. Očito je u pitanju rasna stigma. _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 7 ALEISTER CROWLEY _________________________________________________________________________________________________________ Majka koja je rodila dete bez te oznake, bila je uzdignuta do razine boginje i okončala zemaljsku avanturu Atlantiđana, kako će se kasnije pokazati. O etici pomenutih ljudi se malo toga može kazati. Njihova reč za "ispravno" je "phph", stvorena izduvavanjem vazduha i naglim pomeranjem vilice sleva na desno, označavajući "spiralan život, suprotan smeru kretnja sunca". Možemo samo pretpostaviti da znači "suprotan". "Šta je - da je, pogrešno je" bilo je izgleda njihovo osnovno načelo. Noge su bile "pogrešne", jer su se mogle kretati samo pet milja na sat: odbijmo hodati, radije jašimo na konju. Konj je "pogrešan" poredimo li ga vozom i automobilom; a oni su "pogrešni" spram aviona. Ako je Atlantiđaninu brzina bila cilj razmatranj a, onda j e smatrao da je i avion "pogrešan", kao i sve ostalo, sve dok nije nadmašena brzina svetlosti. Čudno preživljavanje tih zakona se nalazi u jevrejskim prepisima egipatskog kodeksa, koji su, pošto su ropska rasa, interpretirali obrnuvši smisao. "Ne načini sliku idola". Svako muško dete, kada bi postiglo zrelost, dobijalo bi sliku idola kako bi ga obožavao; slika je činila čuda, a glavni poduhvati idola bi bili ucrtani na njoj. "Seti se Sabata i održavaj ga svetim". Atlantiđani su koristili jedan dan za poslove koji su bili nevezani sa njihovim osnovnim, svakodnevnim zadacima. "Ne čini preljubu". Iako su se Atlantiđani ženili, odnos sa ženom je bio zabranjena stvar. "Poštuj svoga oca i svoju majku". Naprotiv, oni su poštovali svoju decu, kao kada bismo rekli: "Ovo je Bog kojeg sam učinio na vlastitu sliku". Slično, postoji jedan jedini izuzetak, koji se odnosi na pravilo tišine. To je izricanje "Imena", što donosi smrt ako je izgovoreno. Konstantno je bila u njihovim ustima; ta reč je "Zcrra", vrsta otrovnog krkljanja. Odatle, verojatno i galska reč "Scurr", to jest, "govoriti"; engleski "scaur" ili "scar" u Jorksiru i na Peninima. "Zcrra" je takođe i ime "Visoke kuće", te slike spomenutog idola. I drugi tragovi se mogu pronaći u folkloru; neki su puka praznoverja. Tako je tačan broj zvanica bio trinaest, jer da je postojao samo jedan znak više u Zodijaku, godina bi bila za mesec dana duža i oni bi imali više vremena "za rad". To je verojatno iskrivljena Egipatska zamisao. Atlantiđani su bolje od ikoga znali da je Zodijak svojevoljna podela. Ipak, može se reći da nemoguće nikad nije zastrašivalo Atlas. Ako bi neko rekao: "Dva i dva su četiri", njihova misao bi bila: "Do đavola, tako je"! 6 Sada ću pojasniti jezik Atlasa. Treći i najveći od njihovih filozofa je uvideo da govor donosi više zla nego dobra, pa je neprestano uvodio neobične zahteve. Dvoje ljudi je bilo odabrano da razviju jezik, koji se sastojao samo od jednosložnih reči, njih dvesta i četrnaest, te se za svaku pripajao različit gest, najčešće ideografski. Tako se "pogrešno, pomicanjem vilice zdesna na levo" izgovaralo "phph". _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 8 THE LOST CONTINENT _________________________________________________________________________________________________________ Brisanje obrve sa "phph" značilo je "vruće", prekrivanje usta rukom je značilo "vatra", udaranje grla "umreti"; tako je svaki "koren" mogao imati stotine gestova sačinjenih varijacijama. Gramatika jedva da je i postojala, jer ju je brzina razumevanja Atlantiđana učinila nepotrebnom. Ono dvoje bi otišlo u pećine sa strane planine, malo iznad litice, pa bi tamo ostali godinu dana, govoreći jezik i gravirajući ga u steni pomoću simbola. Pred kraj godine bi se vratili; stariji je žrtvovan, a mlađi bi se opet vratio natrag s dobrovoljcem, najčešće onim koji je želeo ispaštati svoje grehe, učeći ga jeziku. Bivajući kod kuće razmatrao je da li neka nova stvar treba da ima ime, izmislio bi ga i dodao jeziku. Taj proces se nastavljao bez kraja. Ostatak ljudi je u potpunosti napustio korišćenje govora, te im je samo nekoliko godina prakse omogućilo da se reše korenskih reči. Tada su počeli ispitivati kako komunicirati bez gestova. Posle osam generacija je ta teškoća bila prevaziđena, utemeljili su telepatiju. 7 Istraživanje je dalje bilo posvećeno zadatku da sve što rade čine bez razmišljanja; o tome će biti raspravljeno na odgovarajućem mestu. Takođe, postojao je i "slušač", tri čoveka koja su se međusobno menjala i koji su se nalazili na najvećem vrhu, iznad "svetlosnih ekrana". Njihov zadatak je bio da oglase uzbunu ako bi nekakav zvuk uznemirio Atlas. Pošto bi podneli izveštaj, Veliki Sveštenik koji je imao titulu aktivnog guvernera, preduzeo bi korake da proveri i uništi izvor buke. "Svetlosni ekrani" o kojima smo govorili, bili su izumi od kristalnih listića, napravljeni da svetlo i toplina sunca budu u potpunosti isključeni, ne pomoću providnosti, već onim što mi nazivamo "interferencija". Na taj način neki finiji sunčevi zraci su propuštani u "kuću", to su zrake koje su smatrali potrebnima za život. Ova materija je bila predmet najdublje kontroverze. Neki su smatrali te zrake štetnima i hteli su ih isključiti. Drugi su opet mislili da svetlosne ekrane treba usmeriti prema mesečevom svetlu, umesto da ih otvaraju u suton, kao što je to bio običaj. To nikada nije bilo pokušano, iako je velik broj ljudi bio odan mesecu. Neki su pak želeli sunčevo svetlo, jer je cilj Atlasa (mislili su) bio doseći Sunce. Ali, ta teorija je bila kontradiktorna sa prvim aksiomom zadobijanja stvari kroz njihove suprotnosti i samo niže klase su je podržavale, a one nisu bile inicirane u ovu doktrinu. "Kuće" Atlasa su bile isklesane od živog kamena delovanjem Zroa u sedmom taloženju. Strašno kruti, zidovi su bili visoki i glatkiji od stakla, iako su podovi bili grubi i gotovo uništeni, iz razloga koje mi nije dopušteno izneti. Hodnici su tako bili uski, da se dve osobe nisu mogle mimoići. Kada bi se srele, zakon je nalagao da se pozdrave i udruže u "radu" i da zajedno krenu na različite poslove ili prođu jedan iznad drugoga. To je učinjeno namerno, podsećajući svakog čoveka na njegovu dužnost prema Atlasu, u svakoj prilici u kojoj se drugovi sretnu. Dečija Dvorana za gozbu je obično bila velika. Nameštaj su doneli prvi kolonizatori, a pošto su ga tokom vremena odrasli sve manje koristili, nije ga trebalo popravljati. Ogromna otvorena vrata okrenuta u pravcu severa su gledala prema vinogradima i voćnjacima, livadama i vrtovima gde su deca provodila vreme. _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 9 ALEISTER CROWLEY _________________________________________________________________________________________________________ Majke su dojile samo prva tri meseca, dete je posle toga bilo sposobno da se hrani hlebom, vinom i mesom životinja amfibijskih stada, kojih je postojalo nekoliko vrsta; svinjolike životinje, mesa sličnog onom divlje patke; jedna vrsta amatee ukusa poput lososa, čija je masnoća, bliže posmatrano, bila poput kavijara, ali je izgled bio drugačiji, te siguran lek za sve dečje brige; treća vrsta, predak nilskog konja, bila je veoma pitoma, korišćena je od ropske rase, kod pripreme zemlje i sejanja žita. Te životinje su grubo rovale polja pokrivena morskom vodom, ostavljajući duboke jarke u koje se sejalo seme. Njihovo meso je bilo slično medveđem, ali mnogo finije. Mogla se takođe primetiti i velika količina kornjača, kao i velikih ostriga, ogromnih dubinskih rakova, kao i neke vrste hobotnice, od čijeg se mesa pravila hranjiva i fina supa, te veliki broj školjki i riba. Vodeni tokovi su bili nastanjeni velikom količinom malih, ali otrovnih riba, 8 čiji je ugriz značio trenutnu smrt, pa je tu ležala činjenica što je, osim vazduhom, bila potpuno prekinuta komunikacija među ostrvima. Iako su životinje slične nilskim konjima bile imune na njihov ugriz, one nisu znale da plivaju. O spavaćim sobama preciznije ću govoriti u sledećem poglavlju, koje se tiče Zroa. IIIIII OO CCIILLJJUU MMAAGGIIČČAARRAA AATTLLAASSAA;; OO ZZRROOUU;; NNJJEEGGOOVVIIMM OOSSOOBBIINNAAMMAA II KKOORRIIŠŠĆĆEENNJJUU;; OO TTOOMMEE ŠŠTTAA SSEE SSAA NNJJIIMM KKOOMMBBIINNOOVVAALLOO;; II OO CCRRNNOOMM FFOOSSFFOORRUU Prema najstarijoj tradiciji atlantiđanskih magičara, bili su izdanak rase koja je nastanjivala Lemuriju, od koje bi južnopacifički arhipelag mogao biti ostatak. Ti su Lemurijanci, smatrali su, sagradili civilizaciju jednaku, ako ne i superiorniju od njihove; ali zbog nerazumevanja određenih magičkih zakona - neki kažu drugi, neki osmi, a neki dvadeset i treći - se umešao i njihova zemlja je bila uništena. Neki su mislili da su Lemurijanci uspeli u svojim magičkim zadacima, te da su uništili hram. U svakom slučaju, tajna Lemurijanske tradicije je bila u tome da su oni sami sebe predstavljali kao preživele od još starije rase koja je živela na ledu, ti od rase koja je živela u vatri, a oni opet od ranijih kolonista koji su živeli na Marsu. Teorija je bila, sve u svemu, da je čovekov cilj doseći sunce, odakle je, ako se saglasimo sa jednom školom kosmologije, bio proteran zahvaljujući kosmičkoj katastrofi koja je stvorila Neptun. Na svim planetama, njegov zadatak je da preokrene tokove Prirode, da bi njom zavladao omogućivši sebi skok do iduće. Kako i u kom smislu je rađen taj skok ostaje nepoznato, čak i naslednicima Atlantide. 9 Ljudi Atlasa su mogli da lete, istina, pomoću metode tako jednostavne da će se ljudi nasmejati kada se opet otkrije; ali im je bio potreban vazduh da ih održava; nisu se mogli suočiti s hladnoćom i prazninom svemira. Da li su se u nekom finijem telu transportovali do Paladijuma? Ili su, pripremajući se za smrt, mogli projektovati nekakvo vozilo za velike udaljenosti. Odgovor na to pitanje verovatno leži u razotkrivanju ljudskog znanja o Zrou i njegovim osobinama. _________________________________________________________________________________________________________ Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis 10