Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма ПДФ верзија за мобилне телефоне 0 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма Садржај: О лажном пророку, жигу звери и Антихристовом броју 666 (От. 1311-18) (Андреј Кесаријски) ...................................................... 142 Уводне напомене ................................................................................... 3 Додатак 1: Вазнесење нам је дало веће радости од оних које нам је Укратко о људима ................................................................................. 4 ђаво одузео (Св. Лав Римски) .......................................................... 143 О Мојсијевој смрти и његовом наследнику Исусу (ИНав. 11-4) Додатак 2: Како пастир треба да саветује ћутљиве и причљиве (Ориген) ................................................................................................. 5 (Св. Григорије Двојеслов) ................................................................ 145 Тумачење 1. псалма (Бл. Августин) ..................................................... 7 Додатак 3: Сан цара Навуходоносора о четири царства (Дан. 227-36) Тумачење 1. псалма (Диодор Тарсијски) ............................................. 9 (Исак Њутн) ....................................................................................... 147 Тумачење 22. псалма (Бл. Августин) ................................................. 10 Додатак 4: О појмовима „једносуштни“ и „сличан по суштини“ (Св. Тумачење 22. псалма (Диодор Тарсијски) ......................................... 13 Василије Велики) .............................................................................. 148 Тумачење 131. псалма (Св. Иларије Пиктавијски) ........................... 16 Додатак 5: О појму „једносуштни“ (Св. Василије Велики) ........... 150 О различитим врстама грехова и о крштењу Св. Духом и огњем Додатак 6: Посланице Нектарију и његовој супрузи поводом смрти (Јер. 221-22) (Ориген) ............................................................................. 18 њиховог сина (Св. Василије Велики) .............................................. 151 Вечно царство Сина човечијег (Дан. 79-14) (Бл. Теодорит Кирски) .. 19 Додатак 7: О крштењу новорођенчади (Св. Кипријан Пропадање кедрова са Ливана (Зах. 111-2) (Дидим Слепи) ............... 21 Картагински) ..................................................................................... 154 Родослов Исуса Христа (Мт. 11) (Св. Јован Златоусти) .................... 25 Додатак 8: О астрологији (Тертулијан) ........................................... 155 Од сеобе вавилонске до Христа тринаест поколења (Мт. 117) Додатак 9: Анђели и демони нису подложни покајању (Фортунацијан) .................................................................................... 31 (Св. Јован Дамаскин) ........................................................................ 156 Долазак мудраца са Истока (Мт. 21-2) (Св. Јован Златоусти) ........ 35 Додатак 10: О Тертулијану и Оригену (Бл. Јероним) .................... 159 О хули на Духа Светога (Мт. 1222-32) (Св. Јован Златоусти) ............. 42 Додатак 11: Бог није узрок зла и не постоје два царства (Св. Јован Исцељење слепих и улазак Христов у Јерусалим (Мт. 2029-2111) Д а м а с к ин) .......................................................................................... 160 (Св. Јован Златоусти) .......................................................................... 48 Додатак 12: Онај који познаје себе, познаје Бога и његов план О садукејима, књижевницима и фарисејима (Мт. 231-2) спасења (Св. Антоније Велики) ....................................................... 162 (Св. Епифаније Кипарски) .................................................................. 54 Додатак 13: Демони и судбина немају власт над онима који верују у О гнусоби опустошења (Мт. 2415) (Св. Максим Исповедник) ......... 58 Бога (Лактанције) .............................................................................. 164 Благовести (Лк. 124-32) (Ориген) .......................................................... 59 Додатак 14: Порекло Аријеве јереси (Бл. Теодорит Кирски) ........ 165 Христово рођење (Лк. 21-7) (Св. Кирило Александријски) ............... 61 Додатак 15: Злато и сребро су по својој природи једнаки са земљом Христово рођење (Лк. 21-7) (Св. Амвросије Милански) .................... 63 (Тертулијан) ...................................................................................... 166 Анђео објављује Христово рођење пастирима (Лк. 28-11) (Ориген) . 66 Додатак 16: Како је настало зло (Св. Атанасије Велики) .............. 168 Анђели славе Христово рођење (Лк. 213-16) (Ориген) ........................ 68 Додатак 17: Посланица старцу Павлу о трајању људског живота Тумачење исцељења губавог човека (Лк. 512-16) (Бл. Јероним) ..................................................................................... 170 (Св. Кирило Александријски) ............................................................. 70 Додатак 18: Посланица цара Константина Макарију Јерусалимском Онај коме се више опрости треба да покаже већу захвалност (Лк. у вези базилике (Бл. Теодорит Кирски) .......................................... 171 736-50) (Св. Јефрем Сирин) ................................................................... 73 Додатак 19: О покајању (Св. Симеон Нови Богослов) ................... 172 О милостивом Самарјанину (Лк. 1025-37) (Св. Кирило Додатак 20: Посланица св. Григорију Ниском поводом смрти св. Александријски) .................................................................................. 78 Василија Великог (Св. Григорије Богослов) ................................... 174 Тумачење расецања слуге (Лк. 1242-46) и таме најкрајње (Мт. Додатак 21: О правилном држању поста (Јермин Пастир) ............ 175 2530) (Ориген) ....................................................................................... 81 Додатак 22: О 12 и 70 апостола (Св. Иполит Римски) ................... 178 Прича о блудном сину (Лк. 1511-32) (Св. Амвросије Милански) ....... 82 Додатак 23: Каменовање у Константинопољу и о опраштању Прича о богаташу и убогом Лазару (Лк. 1619-31) (Св. Кирило (Св. Григорије Богослов) .................................................................. 179 Александријски) .................................................................................. 88 Додатак 24: О приписивању људских осећања Богу (Климент Прича о царинику и фарисеју (Лк. 189-14) (Св. Кирило Александријски) ............................................................................... 181 Александријски) .................................................................................. 93 Додатак 25: О спавању, предвиђајућим сновима и о души (Св. Христова молитва на Маслинској гори (Лк. 2239-42, 45-46) Г р и г о рије Ниски) .............................................................................. 182 (Св. Кирило Александријски) ............................................................. 95 Додатак 26: Васкршња посланица за 329. годину (Св. Атанасије О св. Јовану Крститељу и Христос је Творац космоса (Јн. 16-14) (Бл. Велики) .............................................................................................. 186 Августин) ........................................................................................... 100 Мапе ................................................................................................... 192 О несхватљивости Божије суштине и о речима Самарјанки (Јн. 422) Издања на основу којих су рађени преводи .................................... 196 (Св. Григорије Ниски) ....................................................................... 106 Исцељење болеснога у бањи Витезди (Јн. 51-13) (Св. Јован Златоусти) .......................................................................................... 107 Исцељење болеснога и Христос је једнак Богу Оцу (Јн. 514-21) (Св. Јован Златоусти) ........................................................................ 111 Христово умножење хлебова (Јн. 61-14) (Бл. Августин) ................ 119 Господња заповест о љубави (Јн. 1512) (Св. Максим Исповедник) 122 Педесетница: силазак Св. Духа на апостоле (Дап. 21-13) (Св. Јован Златоусти) ........................................................................ 123 О крштењу (Рим. 63-14) (Св. Кирило Јерусалимски) ........................ 130 Дивља и питома маслина (Рим. 1116-17) (Св. Иринеј Лионски) ....... 132 О облачењу у Христа и бризи за тело (Рим. 1314) (Теодор Мопсуестијски).................................................................................. 133 О суђењу мртвима по телу (1Пет. 46) (Св. Максим Исповедник) ....................................................................................... 134 Одрицање од Сатане на крштењу (1Пет. 58-14) (Св. Кирило Јерусалимски) ............................................................... 134 О миропомазању (1Јн. 220-28) (Св. Кирило Јерусалимски) .............. 137 Јагње Божије узима књигу са седам печата (От. 5) (Андреј Кесаријски) ........................................................................................ 139 О Антихристовим чудима, жигу звери и именима за број 666 (От. 1311-18) (Икуменије) ............................................................................ 140 1 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма 2 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма Уводне напомене у једном преводу, речи „ἡ ψυχή“ и „ὁ νοῦς“, на почетку и на крају 9. посланице св. Василија Великог, преведене истом Свети Оци су користили различите текстове енглеском речју „mind“.3 Светог писма и могуће је да постоје разлике У неким издањима су именице и заменице у одређеним стиховима. На те разлике ће које се односе на Бога писане великим бити указано тако што ће поред цитираног словом, а у некима малим, па је тако стиха бити стављене ознаке: LXX за текст остављано и у овим преводима. Септуагинте, Lat за латински текст, или ће Могуће је да је некада иста реч различито бити дата напомена у фусноти, као у случају преведена овде и у преводу СПЦ. На пример, Пешите. Некада они одређене стихове или у стиху Лк. 1516 у латинском тексту се делове Светог писма парафразирају, па због користи реч „siliqua“, која означава биљку тога некада стихови из овог ПДФ документа махунарку. Уколико се под речју „рошчић“ неће одговарати било ком преводу. мисли на „рогач“, који спада међу махунарке, Некада једна реч у Светом писму има више онда је значење исто. Овде се то види у значења и неки тумачи је користе у тексту „Прича о блудном сину“ св. другачијем значењу од оног које користи Амвросија Миланског. већина тумача. У стиху ИНав. 13 у Некада је дат различит превод који има исти Септуагинти је употребљен глагол ἐπιβαίνω, смисао. У 69. епизоди на каналу „Отачки који значи „ступити, згазити, стати на недељник“, на почетку Оригенове 13. беседе, границу, насилно ући негде“, али има и наведено је да су људи који веслају прешли значење „попети се“, и у овом другом смислу око четири и по или пет и по километара, а Ориген чита овај стих. Овде се то види у овде је остављено као што пише у беседи, да тексту „О Мојсијевој смрти и његовом су прешли двадесет пет или тридесет стадија. наследнику Исусу“. Слично, у Лк. 1920 је Рачунато је према римској стадији која употребљен глагол βάλλω, који има и износи 185 метара, тако да је значење исто. значење „бацити“, и у том смислу св. Кирило Аудио записи ових тумачења се могу Александријски чита овај стих када каже да слушати на радију Епархије сремске „Српски је убоги Лазар био бачен пред богаташева Сион“ и на јутјуб каналу „Отачки недељник“. врата. Овде се то види у тексту „Прича о Сви који желе да им убудуће буду богаташу и убогом Лазару“. достављани ови ПДФ документи могу се Где год је било прилике, преводи су рађени пријавити на мејл [email protected]. на основу два различита издања на Ко примети било какву грешку у текстовима, енглеском. Тамо где постоји различит превод може је пријавити на исти мејл, да би била исте реченице у тим издањима, остављана су исправљена за наредна ПДФ издања. оба превода. На пример, у једном енглеском Дозвољено је и без контактирања и дозволе издању, једна реченица је преведена овако: аутора користити ове текстове. „Доброта је светлост ума и слично, зло је тама ума“.1 У другом издању иста реченица гласи: „Добро је духовна светлост, док је, на Рума, 2020 исти начин, зло духовна тама“.2 У овом ПДФ документу то је текст „Анђели и демони нису подложни покајању“ св. Јована Дамаскина. Некада се у истом преводу различите грчке речи преводе истом енглеском речју. Тако су, 1 Philip Schaff, ed., Nicene and Post-Nicene Fathers, 37, The Catholic University Of America Press, Series II, Vol. 9, Grand Rapids, MI: Christian Classics Washington, D. C. Ethereal Library 3 E. Capps, T. E. Page, W. H. D. Rouse, eds., Saint 2 Frederic H. Chase Jr., The Fathers Of The Church A Basil: The Letters With An English Translation by Roy J. New Translation: Saint John of Damascus Writings, Vol. Deferrari, Vol. 1, William Heinemann/G. P. Putnam’s Sons, London/New York 1926. 3 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма Укратко о људима непоколебљиви заштитник правоверја. Био је епископ Александрије. Св. Јефрем Сирин (око 306-373.) је био Св. Иринеј Лионски (око 140-202.) је био познати сиријски теолог и писац црквених епископ Лиона, борац против јереси и песама. заштитник правоверја. Св. Иларије Пиктавијски (око 310-367.) је Климент Александријски (око 150-215.) је као епископ Поатјеа (Пиктавијум) био био хришћански теолог и философ и истакнути чувар правоверја у западном делу старешина катихетске школе у Александрији. хришћанства и велики борац против Аријеве Тертулијан (око 155-220.) је био познати јереси. адвокат у Риму. Изузетно добро је познавао Дидим Слепи (око 313-398.) је изгубио вид философију, закон и грчку и латинску са четири године. Није ишао у школу, нити је литературу. Био је борац који није знао за научио да чита, али је и поред тога стекао попуштање. енциклопедијско знање и постао је Св. Иполит Римски (око 170-235.) је старешина знамените катихетске школе у одлично познавао грчку философију и Александрији. култове мистерија. Познат је и као велики Св. Епифаније Кипарски (+403., рођен борац за чистоту вере. Био је врло плодан између 310. и 320.) је знао грчки, сиријски, писац и по томе би се могао упоредити са јеврејски, коптски и донекле латински језик. Оригеном. Био је епископ Констанције (древне Ориген (око 185-254.) спада међу Саламине) на Кипру. најутицајније хришћанске богослове, Св. Кирило Јерусалимски (око 315-386.) је научнике и философе. Написао је веома познат по „Катихезама“. Био је епископ много дела. Јерусалима. Св. Кипријан Картагински (+258., рођен Св. Григорије Богослов (око 329-390.) је између 200. и 210.) је био стручњак за један од највећих хришћанских говорника и реторику и славни говорник из Картагине, теолога. У византијском добу је назван где је био и епископ. „Хришћански Демостен“. Био је епископ Лактанције (око 250-325.) је био учитељ Константинопоља. реторике и хришћански апологета. Током Св. Василије Велики (330-379.) је био ренесансе је назван „Хришћански Цицерон“. црквени вођа са изузетним даром за Св. Антоније Велики (251-356.) је након организацију. Реформисао је литургију, дао смрти родитеља продао своје наследство и монашка правила и, заједно са св. Атанасијем поделио новац сиромашнима. Отишао је да Великим, је бранио правоверје које је живи као пустињак и оснивач је ове врсте победило у Никеји 325. године. Брат је св. монаштва. Григорија Ниског. Био је епископ Кесарије у Јевсевије Кесаријски (око 263-339/340.) је Кападокији. познат као „Отац црквене историје“. Св. Григорије Ниски (335-394.) је био Фортунацијан је сигурно био епископ велики мистик и теолог. Имао је, уз св. Аквилеје у периоду од 343. до 355. године. Григорија Богослова, значајну улогу на Његова књига „Тумачење јеванђеља“ потиче Другом васељенском сабору (381. у из средине четвртог века и најстарије је дело Константинопољу). Био је епископ Нисе. ове врсте на латинском језику које је доспело Св. Амвросије Милански (око 337-397.) је до нас. Преко хиљаду година се сматрало да знао реторику, закон, као и литературу на је књига изгубљена, али је пронађена 2012, а грчком. Познат је као изузетан говорник. Био 2017. се појавио превод на енглески језик. је епископ Милана. Учествовао је на саборима у Сардици (343.) и Бл. Јероним (око 347-420.) је био теолог и Милану (355.). историчар. Превео је текст Светог писма на Св. Атанасије Велики (296-373.). латински језик. Неустрашиво храбар, постојан и одлучан у Св. Јован Златоусти (око 349-407.) је био опасностима, остао је упамћен као епископ у Антиохији, па у Константинопољу. 4 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма Због речитости и непопустљивости у О Мојсијевој смрти и његовом говорима добио је надимак „Златоусти“. наследнику Исусу (ИНав. 11-4) Диодор Тарсијски (+око 394.) је био велики (Ориген) борац за правоверје које је победило на Првом васељенском сабору (325.) и као таквог га је св. Василије Велики поставио на Књига Исуса Навина 11-4: епископску катедру у Тарсу. И догодило се после Мојсијеве смрти да је Бл. Августин (354-430.) је био велики Господ рекао Исусу сину Навиновом, богослов и философ чији су списи оставили помоћнику Мојсијевом, говорећи: неизбрисив траг посебно на западни део „Мојсије, слуга мој, је мртав, зато устани хришћанског света. Био је епископ Ипона. сада и иди преко Јордана ти и сав овај Св. Кирило Александријски (376-444.) је народ у земљу коју им дајем. стекао изврсно знање у Александрији, где је Свако место до ког се уздигнете4 био и епископ. Био је најважнији учесник стопалима својим даћу вам, као што сам Трећег васељенског сабора (431. у Ефесу). рекао Мојсију. Бл. Теодорит Кирски (око 393-458.) је био Пустош и Антиливан,5 све до велике реке, утицајни богослов, библијски тумач и реке Еуфрата“. црквени историчар антиохијске школе. Био је епископ Кира. О6 ономе што је написано: „Мојсије, Св. Лав Римски или св. Лав Велики (око слуга мој, је мртав“. 400-461.) је био један од најзначајнијих Нама је неопходно да објаснимо римских папа. Мојсијеву смрт, јер ако не разумемо на који Икуменије. О Икуменију скоро ништа није начин Мојсије умире, нећемо моћи да познато. Његова књига „Тумачење разумемо на који начин Исус влада. Откривења“ је највероватније написана у Зато, ако хоћете да приметите да је првој половини VI века и најстарије је дело Јерусалим уништен, жртвеник напуштен, да које се бави тумачењем Откривења светог више нема жртвоприношења, нити жртава, Јована Богослова које је сачувано. нити ливеница;7 нигде свештеника, нигде Св. Григорије Двојеслов или св. Григорије првосвештеника, нигде служби левита – када Велики (око 540-604.). Овај римски папа је схватите да је све ово престало – онда био врло плодан писац и велики борац за реците: „Мојсије, слуга Божији, је мртав“. ширење хришћанства. Ако приметите да нико не долази „три Андреј Кесаријски (око 563-637.) је био пута годишње пред Господа“ (2Мој. 2317), архиепископ Кесарије у Кападокији, а дело нити да приноси дарове у Храму, нити да „Тумачење Откривења Јована Богослова“ је коље пасхално јагње, нити да једе бесквасне написао крајем VI или почетком VII века и хлебове, нити да приноси прве плодове, нити оно је, после Икуменијевог „Тумачења да посвећује прворођене (2Мој. 2229, 5Мој. Откривења“, најстарији спис који се бави 1519) – када схватите да се ни једна од ових тумачењем ове књиге Светог писма. ствари не светкује – тада реците: „Мојсије, Св. Максим Исповедник (око 581-662.) је слуга Божији, је мртав“. био монах, теолог и борац против јереси. Заиста, када видите да многобошци Св. Јован Дамаскин (око 676-749.) је био приступају вери, да се подижу цркве, да познати монах, теолог и заштитник икона. олтари нису попрскани крвљу која истиче из животиња, него да су освећени „драгоценом 4 У стиху ИНав. 13 је употребљен глагол ἐπιβαίνω, између Либана и Сирије. Налази се насупрот планине који значи „ступити, згазити, стати на границу, насилно Ливан (Либан), према истоку. ући негде“, али има и значење „попети се“, и у овом 6 Ово је Оригенова 2. беседа на Књигу Исуса смислу Ориген чита овај стих. Навина. 5 Ово је текст Септуагинте. У нашем преводу се у 7 Ливенице су течне жртве које су се приносиле стиху ИНав. 14 помиње планина Ливан. Антиливан је неком божанству тако што су се изливале. планински ланац који данас сачињава део границе 5 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма крвљу Христовом“ (1Пет. 119), кад видите да Законом“ (Гал. 44). Тако, због овога што „је свештеници и левити не врше богослужење био под Законом“, он је постао „помоћник „крвљу јунаца и јараца“ (Јев. 913), него да Мојсијев“. врше службу Речи Божијој кроз благодат Бог им говори да пређу у земљу, не Светог Духа, онда реците да је Исус примио земљу коју је Мојсије дао, него у „ону коју и задржао вођење над изабраним народом вам ја дајем“. Зато, видите да Господ народу након Мојсија – не Исус син Навинов, него даје земљу преко Исуса након Мојсијеве Исус Син Божији. Када видите да је „Хрстос, смрти. Коју земљу? Без сумње, земљу о којој наше пасхално јагње, био жртвован“ (1Кор. Господ говори: „Блажени кротки, јер ће 57) и да ми једемо „бесквасни хлеб поседовати земљу као своје наследство“ (Мт. непорочности и истине“ (1Кор. 58); када у 55). цркви видите плод добре земље 3. „Свако место, докле год се уздигнете „тридесетоструки и шездесетоструки и стопалима својим, даћу вам“ (ИНав. 13). Која стоструки“ (Мт. 138,23), односно удовице, оне су места до којих се уздижемо својим који су девственици и оне који су мученици; стопалима? Слово Закона је смештено на кад видите да се семе Израиља умножило од земљу и налази се доле. Зато, ни у ком оних „који су рођени не од крви, нити од случају се не уздиже онај ко следи слово воље човека, нити од жеље телесне, него од Закона. Али ако можете да се уздигнете од Бога“ (Јн. 113); када видите „децу Божију која слова ка Духу и да се такође уздигнете од су била расејана, да су сакупљена у један приче ка вишем смислу, онда сте се заиста народ“ (Јн. 1152); кад видите да „овај народ уздигли до важног и узвишеног места које Божији празнује суботу“ не уживајући у ћете примити од Бога као своје наследство. одмору од свакодневног живота, него у Јер, ако приметите типове у овим стварима одмору од чињења дела греха; када све ово које су записане и запазите представе приметите реците да је „Мојсије, слуга небеских ствари, и размишљањем и осећајем Божији, мртав“, и Исус, Син Божији, држи „трагате за ониме што је изнад, где Христос вођство. седи са десне стране Бога“ (Кол. 31), тада Напослетку, у једној књижици у којој је, ћете примити ово место као своје наследство. и поред тога што није ушла у канон, Јер, наш Господ и Спаситељ говори: „Где сам приказан знак ове тајне, речено је да су ја, тамо ће бити и мој слуга такође“ (Јн. 1226). виђена два Мојсија: један жив у духу, други Стога, ако сте својом вером, животом, мртав у телу. Без сумње, ово је предсказало чистотом и врлином и оним стопалима (Јн. да, ако узмете у обзир да је слово Закона 135) која је Исус опрао стигли све до Христа празно и лишено свега оног што смо који седи Богу са десне стране, приступили поменули изнад, имате Мојсија који је мртав сте том месту. Бог ће вам га дати. Тада не у телу. Али, ако сте способни да са Закона само да ћете „постати наследници Божији“, уклоните прекривач (2Кор. 316) и схватите да него такође и „санаследници Христови“ је „Закон духован“ (Рим. 714), добијате (Рим. 817). Мојсија који живи у духу. 4. Написано је: „Баш као што сам рекао 2. Свето писмо говори: „Господ је рекао Мојсију, пустош и Антиливан до велике реке, Исусу, сину Навиновом, помоћнику реке Еуфрата“ (ИНав. 13-4). Бог је потчинио Мојсијевом: „Мојсије, мој слуга, је мртав. „пустош“, односно пустињу, Исусу. Коју Зато, устајући сада пређи преко овог Јордана пустињу? Ону о којој пророк говори: „Радуј ти и сав овај народ, у земљу коју вам дајем“ се, о жедна пустињо“ (Иса. 351) и „много је (ИНав. 11-2).“ синова оне која је напуштена као пустиња, Можда покушавате да схватите на који више него оне која је имала мужа“ (Иса. 541; начин би наш Господ Исус Христос, Син Гал. 427). И опет, Бог не говори да ће Исус Божији, могао да буде и помоћник Мојсијев добити Ливан, него Антиливан. За такође. Ово је због тога што „је када је дошла Антиливан је речено као да је „на месту, пуноћа времена Бог послао свог сопственог односно уместо Ливана“. Сина који је рођен од жене и био под 6 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма Стога, ако сматрате да је ранији народ „И није стао на пут грешника“. Јер, био Израиљ по телу, који је био „истинска Христос је заиста дошао нама на начин на маслина“ (Рим. 1124), схватите да су они били који долазе грешници, пошто је рођен на прави Ливан. Али кад видите да им је, због начин на који се грешници рађају, али он њиховог неверовања, „царство одузето и дато није крочио на тај пут, пошто га мамци и је народу који доноси плод“ (Мт. 2143), то замке овога света нису ухватили и задржали. јест, други народ је доведен у Царство „И није сео на заразно место“. Он није уместо оног који је избачен, тада схватите да желео земаљско царство, са гордошћу, које је је Антиливан „црква живога Бога“ (1Тим. 315) добро упоређено за „заразним местом“, „сакупљена из многобожаца“ (Рим. 924) кроз будући да је ретко ко имун и слободан од Исуса Христа нашег Господа „коме је слава и љубави према владању и ретки су они који не власт увек и заувек. Амин“. желе људску славу. Јер, „заразна болест“ је врста болести која је нашироко Тумачење 1. псалма распрострањена и може обухватити све или скоро све. Ипак, „заразно место“ се може још (Бл. Августин) прикладније разумети као штетно учење или наука, чија се реч шири као рак-рана (2Тим. 1. псалам: 217). Такође, мора се размотрити распоред Благословен је човек који није отишао на речи: „отишао, стао, сео“. Јер, Адам је савет безбожних и није стао на пут „отишао“ онда када се удаљио од Бога. Он је грешника и није сео на заразно место.8 „стао“ онда када je почео да осећа Него он ужива у Закону Господњем и у задовољство у греху. Он је „сео“ онда када, Закону његовом он ће размишљати дању и учвршћен и оснажен у својој гордости, он ноћу. није могао да се врати назад, док га није И он ће бити као дрво које је чврсто ослободио Христос, који „нити је отишао на усађено поред водених токова, које плод савет безбожних, нити је стао на пут свој доноси у своје време и лист његов грешника, нити је сео на место које је неће отпасти и у свему што буде радио заражено“. напредоваће. 2. „Него он ужива у Закону Господњем и Безбожници нису такви, него су као прах у Закону његовом он ће размишљати дању и који ветар односи са лица земље. ноћу“. „Закон није прописан за праведника“ Зато безбожници неће устати и одржати се каже апостол (1Тим. 19). Али, једна ствар је на суду, нити грешници на савету бити „у Закону“, а потпуно друга бити „под праведних. Законом“. Особа која је „у Закону“, поступа Јер зна Господ пут праведних, а пут према закону, а особа која је „под Законом“, безбожника пропашће. према њој се поступа према Закону. Један је, дакле, слободан, а други је роб. Oпет, 1. „Благословен9 је човек који није Мојсијев Закон, који је написан за слуге и отишао на савет безбожних“ (Пс. 11). Треба наметнут на слуге, је једна ствар, а Закон разумети да се овде говори о нашем Господу који умно сагледава она особа којој није Исусу Христу, Господу Човеку. потребно његово „слово Закона“ јесте друга „Благословен је онај ко није отишао на савет ствар (2Кор. 36). „Он ће размишљати дању и оних који су безбожни“, као што је учинио ноћу“. Ово треба разумети или као „без „земљани човек Адам“ (1Кор. 1547), који се престанка“, или „по дану“ треба разумети као сагласио са предлогом своје жене коју је „у весељу“, а „по ноћи“ треба разумети као преварила змија, да прекрши заповест Божију „у невољама“. Јер, речено је: „Авраам је (1Мој. 3). видео мој дан и обрадовао се“ (Јн. 856), а о 8 Овако је у латинском тексту, код нас у Пс. 11 9 Ово је тумачење 1. псалма из „Тумачења пише „и у друштву неваљалих људи не седи“. псалама“ бл. Августина (354-430.). 7 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма невољи је речено: „Моје узде су ме као постојаност у Богу, у вези са оним што је исправљале све до ноћи“ (Пс. 157 Lat.). речено: „Господ је део мог наследства, да, ја 3. „И он ће бити као дрво које је чврсто имам огромно и мило наследство“ (Пс. 155-6 усађено поред водених токова“. Ово може Lat.).10 У погледу на ово, речено је: „Чекај бити сама „Мудрост Божија“, односно Господа и држи се његових путева и он ће те Христос, који се удостојио да преузме на узвисити да наследиш земљу“ (Пс. 3734). У себе људску природу због нашег спасења, да погледу на ово речено је: „Блажени кротки, би као човек он могао бити „дрво чврсто јер ће наследити земљу“ (Мт. 55). Такође, усађено поред водених токова“, јер у овом одавде се добија поређење, јер као што смислу се може разумети и оно што је речено видљива земља носи, храни и обухвата у једном другом псалму: „Река Божија је спољашњег човека, то исто чини и ова земља пуна воде“ (Пс. 659). Или се овде каже: са невидљивим и унутрашњим човеком. „Са „Поред Светог Духа“, о коме је речено: „Он лица“ те „земље ветар односи оно што је ће вас крстити у Светом Духу“ (Мт. 311); и безбожно“, то јест, гордост, због тога што поново: „Ко је жедан нека дође мени и пије“ она ствара надувеност, односно охолост. (Јн. 737), и поново: „Кад би ти знала дар Чувајући се од овога, онај ко је опијен Божији и ко је тај који од тебе тражи воде, ти богатством куће Господње и који се напио на би тражила од њега и дао би ти воду живу, а извору њених задовољстава, рекао је у онај који пије ту воду никада неће ожеднети, псалмима: „Нека не стане наспрам мене нога него ће она у њему бити извор воде која тече охола“ (Пс. 3611). Са те земље гордост и у живот вечни“ (Јн. 410,14). Или речи „поред охолост односе Сатану, који је рекао: водених токова“ можда значе „поред „Наместићу свој престо на северу, људских грехова“, прво, зато што се „воде“ изједначићу се са Вишњим“ (Иса. 1413-14). Са називају „народима“ у Откривењу Јовановом лица земље односи такође и Адама који се, (От. 1715); и опет, није неразумно „водени након што је пристао и окусио плод ток“ схватити као „пад“, који има своју везу забрањеног дрвета да би могао бити као Бог, са грехом. То „дрво“, дакле, односно наш сакрио од лица Божијег (1Мој. 38). Да се ова Господ, из водених токова, то јест, из земља односи на унутрашњег човека и да је грешних људи, привлачећи их у своје корење човек одатле отеран гордошћу, посебно се својим учењем и упутствима, „донеће плод“, може приметити у ономе што је написано: односно установиће Цркве „у своје време“, „Зашто се прах и пепео горде? Зато што је то јест, након што је прослављен својим током свог живота он избацио своје срце“ Васкрсењем и Вазнесењем на Небо. Јер тада, (Сирах 109). Јер, с обзиром на место са којег слањем Светог Духа апостолима и је истеран, није неразумно рећи да је сам себе потврђивањем њихове вере у њега и избацио. њиховим послањем у свет, Христос је учинио 5. „Зато безбожници неће устати и да Цркве „дају свој плод“. одржати се на суду“. „Зато“, наиме, „јер су „И лист његов неће отпасти“, односно као прах одувани са лица земље“. И добро је „његова реч неће бити узалуд“. Јер, „свако рекао да се ово треба одузети од њих, ово тело је трава и слава људска је као цвет што су у својој гордости желели, наиме: моћ пољски; трава се суши и цвет отпада, али реч да суде. Тако би се ова иста идеја могла Господња остаје заувек“ (Иса. 406-8). „И у јасније изразити у следећој реченици: „Нити свему што буде радио напредоваће“, то јест грешници на савету праведних“. Јер, „шта год то дрво буде родило“, а под овим се уобичајено је за оно што је раније речено и мора разумети плод и лишће, односно, дела и није најјасније изражено да се овако јасније речи. понови. Тако би под „грешницима“ требало 4. „Безбожни нису такви“. Они нису разумети „безбожнике“, а оно што је раније такви, „него су као прах који ветар односи са означено речима „на суду“ треба разумети лица земље“. „Земљу“ овде треба разумети као „на савету праведних“. Или, ако су заиста 10 Код нас је ово Пс. 165-6. 8 Отачки недељник: 45 древних тумачења Светог писма безбожници једна ствар, а грешници друга, Него је његов избор закон Господњи и о треба разумети тако да иако је сваки закону његовом он ће размишљати дан и безбожник грешник, ипак није сваки ноћ. грешник безбожник. „Безбожник неће устати Он ће бити као дрво засађено поред и одржати се на суду“, то јест, „безбожници водених канала, које ће плод свој доносити ће устати, али не да им буде суђено, јер им је у своје време и лист његов неће отпасти и већ прописана најсигурнија казна“. Али шта год ради, напредоваће. „грешници“ не устају „на савету праведих“, Нису такви безбожници, нису такви, него то јест, не устају да би могли судити, него су они као прах који ветар однесе са лица вероватно да би им могло бити суђено. Јер, земље. као да је о њима речено ово: „Ватра ће Због овога неће бити за безбожне места да испитати свачије дело да се види какво је. стану на суду, нити за грешнике у савету Ако нечије дело издржи, примиће награду. праведних. Ако нечије дело изгори, претрпеће губитак, Јер зна Господ пут праведних, а пут али он сам ће бити спасен, али као кроз безбожнички пропашће. ватру“ (1Кор. 313-15). 6. „Јер зна Господ пут праведних“. Као Први11 псалам је по својој сврси поучан и што је речено: медицина зна за здравље и не односи се на све и он даје упутства не за неку зна за болест, а ипак се болест препознаје одређену особу, него за људе уопште. Сада, знањем медицине. На сличан начин се може ако он помиње закон (Пс. 12), ово нас не рећи да „Господ зна пут праведних“, а пут обавезује да мислимо само на записани Закон безбожних Бог не зна. Не каже се да Бог нема (Мојсијев), него и на урођени природни сазнање о било чему, па ипак он каже закон, који није присилан, као што тврде грешницима: „Никад вас нисам знао“ (Мт. манихејци, него поучава особу која је 723). „А пут безбожника пропашће“. То је спремна да учи. Зато не дозволи да исто као да је речено: „Пут безбожнички истоветност израза, односно назива, доведе Господ не зна“, али је речју „пропашће“ до неразумевања: говори се о закону који је јасније изражено да је ово нешто што би природан и повезан са природом, који није требало да Господ не зна. А ово је оно шта пролазан као нечији смисао за хумор или моћ треба знати о Господу, наиме да „Он траје“, хода или боја косе у старости. Он је усађен у тако да, као што оно што постоји припада све људе и у сваку појединачну особу. Он знању Божијем, ономе што он не зна припада није привремен, нити је подложан оно што не постоји. Јер, Господ је рекао: „Ја променама, а такође се назива и природни сам Онај који јесте“ и „Послао ме је Онај закон зато што уз помоћ њега ми можемо који јесте“ (2Мој. 314). научити и разликовати шта је оно што је боље, као што је сазнање да Бог постоји, да је Тумачење 1. псалма добро поштовати родитеље и не наносити зло другима. У ствари, природа је та која сваку (Диодор Тарсијски) особу учи овоме. И као да она даје наређења да се не чини другоме оно што неко не би 1. псалам: волео да други учини њему. Зато када Благословен је човек који није отишао на прочиташ: „И о закону његовом размишљаће савет безбожних и није заузео своје место дан и ноћ“, јасно је да се мисли на овај закон на путу грешника и није се одмарао на уз помоћ кога ми разликујемо оно што је месту покварених. лоше од онога што је добро. Чак иако писац псалма користи израз који укључује сличност 11 Ово је тумачење 1. псалма из „Тумачења васељенском сабору 325. године и као таквог га је св. псалама“ Диодора Тарсијског (датум рођења непознат, Василије Велики поставио на епископску катедру у преминуо око 394. године). Диодор Тарсијски је био Тарсу. велики борац за правоверје које је победило на Првом 9