Библиотека ИЗВОРИ Уред'НUЦU Василије Калезић Вида~к Перић Реце'Нзе'Нти др проф. Јован Трифуновски Богољуб Петковић, архив:и~ст САНУ Л иков'На опре.ма Зоран Бранковић ' Бранко Перуничић ПИСМА СРПСКИХ КОНЗУЛА ИЗ ПРИШТИНЕ (1890-1900) .·"". НАРОДНА КЊИГА БЕОГРАД ' " Пис.ма српских конзула 'rпртшшао 'сам први пут 'пре двадесетак ~одипа :У \Архиву 'Се'Кретаријата '.и'Н.острапих посљова 'Ју~осљавије. Не­ .ма сумње 1да су она, по 'свом значају и садржипи, још (гада !n.љепила .моју ,rпажњу. Аљи, мој ;дета.љап рад па проучавању, ;ксероксирању, прикупљању ;и 'rпрекуцавању (ових архивских доку.мепата .мoiyh је био ,тек када су опа (дефипитивно (препесепа у државни ~Архив Соци­ ја.љистичке Репуб.љике Србије. Пошто са.м копстатовао да .сва та ко'f'.зуљска 1,пис.ма (извештаји) од ;1890. до ;1912. (~оди'Не (Нису ;пубљикова'На, rnpucтytiиo :Са.М њиховом хропо.љошком систематизовању у , два , основnа i рукописа. Први је управо овај рукопис, који обухвата вре.ме :1890-1900. ~одине. У овом периоду 'српски :конзуљи у 1Iриштини би.љи су: !Лука :Маринковић, Бранислав Нушић, \Тодор Станковић и Светислав Симић. Дру~и, 'п,ак, рукопис односи се па посљедњу деценију '.турске в.љадавине на Косову, између ~901. и \1912. >~одине. ;У .том 'вре.менско.м интерваљу, конзу.ље у Приштини 'представљаљи icy Миросљав Спа.љајковиh, песник !Миљан Ракиh, и дру~и. Аутор 5 1. ПРЕТХОДНА РАЗМАТРАЊА " На:юон освај,ања Србије 1459. године, Турци су 1521. годmrе отели Београд од Мађара, а затим наставили продирање према средњој Европи. На путу к:роз пано!Нlску раmтцу, поново су се, ко~ Мохача, су1юбили оа гла:вн1ином мађарске војске ИЈ 1ш:та:с1:рофално је поразили 1526. године. Нешто касније, покоравају целу Мађарску. Сређивање прилика у широюом па1I:юrнском базену 11рајало ј,~ четИ!р'И децеrиије. А после тога, турски цар Сулејман Величанствени и велики везир Мехмед паша Соколовић усмеравају турску војну силу према западу. У том походу Ту\l)ци се под Сигетом сукобе са хрва11ским баном Ни­ колом ЗришсlКИм и 1с1атру га 1566. годиње. Али, ту умре Сулејман: Величанствени. Требало је заТIИМ да ;цротек;не 117 година, да би Турци поново кренули у !Нова освајања. Овог пута циљ на1Пада била је аустријска престоница Беч. Под Бечом се туЈРСКа вој ска пр:икупи, опколи га и отпочне жестоко тући. И баш у моменту кад је престоници претила смр11на опашюст, приспео је у пmюћ пољсюи краљ Јан Собјески ч напао Турке са ,свих страна. У тој огорченој борби Пољаци сломе Турке и LНаnнају их у панич1ю бекство. Од тада, па надаље за чита:ве два н:ареД1На (IЗека, Ау;стриј:а је помно пратилru политичку и војну стратегију Турсюе, и са своје стране предузимаља одговарајуће мере обезбеђења. Већ 1686. године аустри}сюа војска напада Турке у Уларсхюј и заузима Будим. Даље борбе Аустријанаца с Турцима наст.1mљају се према југу Мађарске, кроз Панонију и лреко Дунава у Орем. Борбе 1с Турцима биле су мучне и крваве, али 1688. годИiНе турски одреди 'СУ тю'l1иснути црек:о Саве. Сада су АуС'Гријанци спремали удар :на велико турск::> утвр­ ђење - Београд. За rнаредНи ·юк војних операција кроз Србију, и према Нишу и Скопљу, послужићемо се нашим аутентичним иЗ1Ворима, који потичу из тога доба, а :кюје је LО1осле другог светског ра:та марљиво ТiрiИ­ купљао са разних страна iНaillI пис<ац Милорад ПаЈНЈИћ - Суреп. И те већ давно пожутеле и избледеле r:uaJПиipe успео је Панић да прочита и да обј,ави у 'СШIОМ делу "Кад су :жИЈви завидеЛЈИ мртвима". И, ево шта је о тим борбама између Немаца (Аустријанаца), Мађара и Срба с једне И Турака 'с друге стране, неки од наших писмених људи тада запиаао: 7 "Године 1688 сабраше се Немци и Срби и Угри и пођоше сви заједно на велИЈки Београд. И сметО1ше се ови Турци, и сва Маке­ ;::..ониј а узмути се и еам Цариград. И сна арпска земља подиже се и побегоше у горе. И с:ви Турци бежаху у Цариград. А српск.и војници који су били под Београдом у царсюој војсци, ти сви дођоше отуд и сабраше се уједно. И би пук в•елики. И разделише ·Се на три дела и ,разиђоше се по свој земљи с;рпсrоој и створише борбу љуту с Турцима, који 1Су бежали и К'Оји нису бежали. и бише ·Се цело лета и целу зиму до· пролећа. И паде од обојих велиIЮ мноштво, без броја. И по свима градовима српск.им, и по свима селим:а, и IIIO путев:има и по гараМЈа лежаху телеса мртвих, и ваљаху се главе људске, тур­ ских људи и ·српских. И те године (6. сеrrте1УЈ1бра 1688) узеше Немци Београд. А потом на друго лето посла цесар војску :на Турке, и сви се Срби сабраше за rюмюћ цесару и пођоше од Београда за с·ю врста и сретоше се с Турцима на реци Мора~ви. Не издржаше Турци и побе­ гоше. И тога другог лета сабраше ·Се опет Турци и оwм веЗ!Иrр пође са свим силама царским и сташе под град Ниш. И ту дођоше ња њих Немци и Орби, и поразише их јазвом зјело великом и нагнаше их на реку и подави се Турака много у води (14 септембра 1689). И запленише Немци: .сву коrмору и све топове турске отеше, и многе (даље) градове узеше и о'Гидоше секући Турюе до rюља Македоније".1 Аустрија се у Србији атре,щстављала К;<Ю избав1итељица хришћан­ ских народа од турског јарма. Наив1Ни Срби веровали: су у то, па ли­ стом устану уз аустријску вој-ску против Ту,рака. Но, на њихову жалост, аустријске јединице претрпе пораз юод Качаника, а у При­ зрену умре командант војок:е Пикюломиније. То Аустријанце демо­ ралише, па запале Скопље и отпочну повлачење. А за њима нагрну Турци. У српском народу завладала је тада паНЈика, јер се иза борбених турских јединица, кретала посебна казнена екопедиција, сrастављена од нередовне војске и свакојаког олоша, зва1ног башибозук. То су биле гомиле зликоваца реrрутоваЈНЈих из разних народности Отоман­ ске империје; који су, као потурчењаци, овоју nрипаднюст исламу ,цоказивали тако, да поробљене народе подвргавају разним мучењима, убиствима, пљачюи, отимачи:НЈи, силовању. То су, заправо, дивље хорде које су узимале мушку децу из срmск:их домова и одводиле у неповрат, а српске кћери упућивали у своје ::юареrме. У боју код Кача,ника Турци су изненадили Немце, односно Ау­ стријанце и у широ:к!Ом фронту продрли на Косов10. Турци су зароб­ љене Немце пуштали, а сав српс:кrи народ ~стављали по:д мач - младе одводИЈ]И у ропство, а старе давили и секли. То ужасно време очевицдац је 'забележио овим узвицима: "Ох, 'ох, ох, уви мње! Љути страх и беда ... Уви мње, љуте туге". Било је толико очајно да су људи призивали у помоћ ·смрт, а ,не жив•от. На манастир Дечане похитао је паша Гащли, '<!овек из суседног арба,нашког племена, и 1 Милорад Панић - Суреп: Кад су живи завидели мртвима, Издање Београд, 1960. 8 1 " Споменик српским јунацима, изгинулим у боју с Турцима 1389. године опљачкао манжтrир, а игумана Захарија (од бола и туге) отерао у смрт. Док се то збивало око Дечана, пећки па'11ријарх АрсеНЈИје Чарно­ јевић узмицао jie за Немцима ,са много орпског народа. Бежали су како је ко Nюгао. Неки су одмицали пешке, неки на коњима или ко­ лима. И та:кёо доспеше под Београд, 'а одатле наставише пут чамцтvrа уз Дунав - све до Будима града. Избегло је укуп:но 37.000 фамилија и исто тоЛИЈко војника Срба у аустријској вој,сци. А ево како је један сапутник и сапа'I1НИiк те бежаније видео и ондашњим језиком записао ту велику српску трагедију. "И паки, беху сиа последња, тешка, нужна и усилна времена" "И тюю дост бист в ДНIИ тие совакупљениа и соједињениа србскаrо 9 народа". "Сего 110да на:ставшаго Ту~рци уд8iрише у зимн.о временја, изненада, незна11и Немцу, за јеже Немац беше вој1ску рwспустио по квартиру; и тако нападоше Турци н:а Приштину :вrнезапу (изненада), и Качаник. И тогда Турци, не '11ражећи ни гдрава. ни крива, но све сабљи предадоше; и МIНОге Немце 0·1~пустwше на ве:ру, а Хiристиани (Срби) :многи rюпибоше и rюараше сја, и МЈiюги Rарод хри~стиански заробише". "Ох, ох, ох, горко уви мње! Љуги е11рах и беда тогда беше; матер от чедех раздвај,аху, а от оца ·сина; младе робљаху, а старе секаху и дављаху. Тогда, на се человеци смрт призиваху, а не живот, от прокле'11И ТУiр:а:ка и Татара. "Уви :м:ње, љуте туге! И пашто приватише Ага.рени, тогда подиже се на 'МОНЈЭЈстир Дечане паша Га­ шли от фис Гашу и плени игумена, еле жива остав.и, и коначни~1 запуегением мана~стир остави. Игума1н жив бити, '11рети дн престави се игумен Зах.а:рије". "Того пролећа патриарх Арсеније Чарноевић из Пећи даде сја бегу уз Дуна:в эа: Немцем, с неколИЈюо владика земље србскеј1е, и иноци многи 1от сеја предели, и народ 1србс:юиј мног, мужесюи пол н женсюи, дадоше сја бегу rc патрrиархом уз ДуЂ:ав за Немцем" ... "37.000 фамилиа и толико во военују службу цесару вступили". "В том же рати биот велико пленение и расхиштение и запустение всеј сербској :3·емљи - градовом и варошам и селам и монастирием зго­ релим, јакюж{:; и нашем ~vюн:астиру Раваници ... Тагда Турци о,ц.крише олово с мон:аС'rира и одкриurе и покров оловни скинуте. Малому же нашему НЈароду јемши сја бегу уз д"ЈiНасв: једњи ЋЈа лађах, и:нм же на коњих и на кољеаНЈицах, друзи же пеши јакоже (као) а:з сиромах. qетрдесет днеј бист нам пут хождение". "А Срби уђоше сви у чамце. А би чамаца до дес,ет хиљада и rrобегоше сни реком Дунавом, уз воду и дођоше под npa~ Будим . . . "И :ми ЖЈитељи МОНiастира Рав1а:нице, с моштим светаго иже во ца,рја ЛазаЈра србскаго П1Ридох0tм и ·свелихом сја (насеЛ<И!СМо се) в некое место зовомо Сентандреа, а и:ни зваху Свети Андреј. ДоЦро место за дребИ'Валиште. И ту соградихом хиже как магохом, и црков воздиr~охом од древа близ брега дунавског". 2 Када су бројна српска домаh.иiнства к:ренула за патријархом Чар­ нојевићем, на К:осаву је настао известан в·а1кум. У опу~стеље српске домове и 'Напуштена ~имаwа уеељавали 1су се махом Арбанаси и Турци. О тој великюј ,сеоби Срба на~ш rюзнати држав1НЈИК Јован РисТ1Иh запи­ сао је следеће: "Побожни и родољубиви патријарх имао је F!lајбољу v намеру: да послужи своме народу, .напустивши орпско земљиште, које 'се надао да he се опет моћи повратити, :но његова се нада није испунила, а п;разнИЈНе :кюје су Срби у С11арој Србији начинили, попу­ ниле су ое веfi'и1Fюм елементима ту~рским, арнаутским, па и цинцар­ ским". Њо, осим поменутих емиграција, бивало је стално појединачних иљи групНiИХ сељења из Србије у земље "преко". Ово у толико пре, што је граНЈица између Турске и Аустро-"Угарске била Сава и Дунав, гра:ница дугачка и слабо IЮН'Гролиса:на. ВаЖЈНо је да је у xvrп веку придошлица Срба било свуда од pe:rre Саве до Будима. Многи од њих, који у новим ж:иво'I1ним условима нИiсу имали могућности да се ослоне 2 Исто. 10 на своју е'!1Ничку јачицу, мењали су веру и националност, та:к?, да је од тих миграционих кретања на север, остала да живи Во.1водина и Срби на територији некадашње аустријске Војне гр~ице. Ваља иМЈати у виду да је у време освајажа ОрбиЈе од стране Турака, Косово било најгушће насељени юрај и :>ЮИТница средњеве­ ковне Србије. "У великој сеоби Срба са Косова 1690. 11одине, са r1атри­ јархом Чарнојевић.ем кренуле .су, углавном, имуh!нlи:је фамилије: а на Косову је остала да живи многобројна српска сиротиња - раЈа, да трпи свакюјаке зулуме Т~рака и њихов:и:х iПОмагача потуречењака, а потурице су, како народ вели, увек биле гаре од ТурЧИIН!а. "У то нас, уосталом, уверавају МЈногобројни писани из.вори - наши и стрrаrни, као и .архивска документа. Поисљамљени народи и етничК'е групе, имали су по правилу низ привилегија. Због тога су они били драстични према •својим ·сунаро:д­ ницима из којих су потицали. Они су им рушили и спаљивали бо­ гомољ·е и друге споменике културе, да би тиме доказали своју nrривр­ женост и оданост корi1!Ну. Тако је бИЈВЈало :и у нашим крајевима. По­ туррчењаци су се трудили ,ща истребе своје су;нароДНИЈке који нису х11ели да приме и~слам. "У средњем :Веку, за владавине Турака 'на Балкану, вера 'је била једина удеологија која је зближавала људе. Тада у Турској није постојало политичких пар'I1Ија и њихових програма. А Турци и по­ турчењаци били су фанатизовани верници и вој1ници, или су се из користољубивих разлога правили да то јесу. З.а'Го су они огњем и мачем 1Ширили мухамеданство. Ко међу rюкореним народим:а није хтео прими'Dи ислам, односmо турску веру, био је презрен као прост рајетин и третиран као непријатељ. Рајетину је поклоњен живот, да би радио и плаћао многобројне дажбине турском цару и свом .спа­ хији. Турци су користили сваку погодну прилику за НЈасилно турчење раје. Међутим, било је и до6ровошног турчења од стране вљастеЈiе поробљених народа, да би на тај начин сачувала ~своје земљишне поседе и друге привилегије, које је раније имала. И у суседној Арба­ нији зна11ан део стано'Вништва примио је тур•ску веру. По томе о:шюву Арбанасима су била доступна 1V11нога висока места у отоманској др­ жавној хијерархији. Многи међу њима постајали су паше, му11еса­ рифи (начелници), гувернери, аге, бегови, crraxиje и читлук сахибије. Спахије су имале и своје сељаке на поседу - рају, чипчије, који су радили за свог аграрног господара. Те чИiпчије на Косо1Ву 6или су махом Срби. А тешке дажбине, :iroje су они морали давати у новцу и производима, бивале су узрок разним немирима, но Турци су их драстично угушивали. Турци су често пута баш Арбанасе употребља­ вали за гушење буна међу хришћанима. Сада rce поново враћамо новој rсрпюкој недаћи. Аустроугарска је поново отворила рат с Турцима у време између 1716. и 1718. године, и добила га. Више од двадесет година после тога, Србију су под оку­ пацијом држале аустроугарске трупе, да би 11а иста армада, најездом Турака с jyria, окрену ла леђа и бежала Г!lреко Саве и Дунава. За тим фаталним Аусчжјанцима поново је бежао ·српски народ. И опет .су настала нова страдања народа пред зверским налетима Турака. Опет 11 раз81рања села, паљевине, пљ:ачке, вешања, убиства, набијање живих људи на коље, силювања. Зар после толикiИх nогро:ма тај српски иарод и даље пос'Dоји? Да, да, и не оамо што постоји, него ће поче·г­ ком XIX века подићи револуцију за своје кон:ачно ослобођење од Турака. Но, пре тога, вратимо се опет наведеној књ'ИЗИ (Кад су живи завидели мртвима) Милорада Панића-Суреnа, да видимо шта су нам, онапю узr~редно и фрагментарно, забележиљи наши људи о догађа­ јИlV!'а од велике ~сеобе до васщрснућа Србије у првом у~ста~нку. Почнимо са ИН!вазијом Немаца (Аустријанаца) против Турака. "Сего года (августа 12) поиде Немац с војском, со си.лоју l\11Ногоју, у Срем презимова. Тогда rнароду у предели сеи, Сремској и Бачкој, бист велика тегота :воршпаном, возећи ~сено, заб и брашню и rтрову~нту у табор под Земун:'' ... "Послаше (Немци) катане србске и поараше Лешницу и упалише, и многе Турке rюбише, и многи плен добише катаЈНе и ајдуци. Вист :комендант nред њима Вук Исаковић оберштер и Трифон капетан Исаковић" ... "Сего пролећа поиде Немаца от Белиграда со силују на Турчина, и освоји Ниш HelV!laц, и отуду поиде Немац под Видин" ... и ничто не .получи (Немац на Видину), но поиде натраг Нишу, а Турци за њима ... Тогда многа скорб бист христијаном, и парабоштение и пле­ нен:ие од Турков" ... "Тогд а се и Косово плени" ... "Избеже Немац проклети из Ниша. И тогда Турчин прииде и исече и пороби 630 христиана, 1737. месеца октомбра 1." "Одоше Турци опет под Ужице и !Прид ЊИ'М'а Ибрахим паша Алиnашић из Скопља и узеше га на виру. Одпра'!1И'Ше цесаро:ве људе к Београду, а што је била раја турска извишаше Турци, изсикоше и у робство !Немило оюреиуще". "Знаменоју что јако везир Хајваз Мехмед паша прими на 1739 года августа 6 Д:fre (по старом) в недељу ·славниј Серrвии Белград. Тоrда и куr.а бист" ... 1737-1738 - "В тој рати ла11риарх Арсение четверти, пекски, да:не се бегу, и шњиме народ мног, ИIНоци мно11и и владика нишки Георгие Поповић, от сеја предели, од Пећи, и Њовог Пазара, и од Косова, и сва Сервија, дадоше сја беI1ству уз Ду~нав за Немцем. Тогда мног народ христиаНiски Турци заробише и у плен одведоше; тогд а бист с1юрб и жаЈiост велија, и :приид·е патриарх с народом у Бели­ град, и сва армада немецка прииде под Бе.лиград" ... 1756 - "Побише се проклети АрНЈаути, монас'Ilирски воевода по­ гибе, М'ОНастир се много глоби и беда вел-ика бист в тое времј.а и много изгинуше Харнаути", - записа својеруЧЈно ђакон у Дечанима Јоан. 1806-1817 - "На че11.ири миЉ1а од ПриштИЈН/€ стадосмо се лети уз један 'поток пун нанесених стабала шумских, а на једну миљу даље спустисмо •Се у царство смрти. Да би досадио хајдуцима Бећир паша беше запалио непрегледне шуме, којих један део ;већ беше претворен у пепео, а други још гораше, тако ·да смо ми кроз три миље кроз rюж;ар, 'К'оји ее ус'!,'ављао малко nред вароши Гњила­ ном" ... Од Гњилана ка Куманову "опет почиње слика јада и пу- 12